– Iako konkretan datum do kada bi trebalo da se zaposle novi ljudi u Upravi za agrarna plaćanja ne postoji, nezvanično taj rok je već istekao i Srbija će gotovo sigurno ostati bez 35 miliona evra, koliko je mogla da povuče iz IPARD programa za narednu godinu. Naime, jedan od uslova koji je u pregovorima za EU, u sektoru poljoprivrede, Brisel imao, jeste da se poveća broj zaposlenih u Upravi u kojoj trenutno radi 67 ljudi, jer tim kapacitetom ne može da postigne i odradi neophodan proces akreditacije.
Još sredinom septembra je Danasu u Ministarstvu poljoprivrede rečeno da je „u najkraćem roku neophodno zaposliti još 103 službenika“, ukoliko, naravno, želimo da dobijemo predviđenih 35 miliona evra. Međutim, ni dva meseca kasnije to se nije desilo. Naš list je pokušao da od Ministarstva poljoprivrede dobije informaciju da li će biti zapošljavanja, ali na pitanja prosleđena pre desetak dana, još nismo dobili odgovore.
Inače, u periodu od 2014. do 2020. predviđeno je da se iz IPARD izdvoji 175 miliona evra bespovratnih sredstava za Srbiju, a za narednu godinu dobili bismo 35 miliona evra. Taj novac je mogao da posluži da nadomesti manjak u agrarnom budžetu ili za povećanje konkurentnosti.
Uprava bi pred ulazak u EU trebalo da ima više od 800 zaposlenih i da bude ozbiljna finansijska institucija. Kroz sličnu situaciju su prošli i Hrvati koji su pre dve godine ušli u Uniju. Stručnjak za IPARD iz te zemlje, Marko Mrkalj kaže za Danas da su oni godišnje iz predpristupnih fondova imali u proseku 30 miliona evra, kao i da se pravi efekti IPARD osećaju tek sada.
– Trenutno u Agenciji za agrarna plaćanja u Hrvatskoj radi oko 700 ljudi, u startu ih je bilo 40 do 50, ali to je bilo u vreme SAPARD-a i projekti su bili mnogo manji. Kako su se projekti povećavali, tako je rasla potreba za zapošljavanjem ljudi – ističe Mrkalj.
Iako ne zna koliko je tačno povučeno sredstava, Mrkalj napominje kako je bitno to što proizvođači koji su imali otpor prema ovim programima EU, sada to više nemaju.
– Zadovoljni su svi i rade, sad smo na neki način iz škole došli na fakultet i pokazali da to može dobro da funkcioniše. Imamo deset puta više zahteva nego ranije. Projekti su mnogo veći, i do pet miliona evra vredni i potpore su mnogo veće nego što je to bilo ranije, za neke projekte čak 90 odsto – ističe Mrkalj. On kaže da državne subvencije poljoprivrednicima nisu ništa veće od onih koje imaju srpski stočari, ali napominje da su neke druge stvari poput zakupa zemljišta u Hrvatskoj mnogo povoljnije, odnosno jeftinije nego ovde. Osim toga, kamata na kredite iz IPARD programa, koja je kod nas četiri odsto, kod njih je znatno niža i iznosi od jedan do dva odsto.
EU je striktna
– Ako želimo da krenemo sa aplikacijama za sredstva u okviru IPARD 2, početkom 2016, moramo u najkraćem, ali zaista najkraćem roku da dodatno zaposlimo nove kadrove, kako bismo mogli da realizujemo dalji proces akreditacije – rekao je pre dva meseca u intervjuu za naš list državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović, naglasivši pritom da će, ukoliko za najviše 20 dana ne dobijemo te ljude, biti u ozbiljnom problemu. „EU je po ovom pitanju vrlo striktna“, rekao je Golubović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
