„Raditi kao da će ruskog gasa biti 100 godina, a pripremati se kao da će sutra nestati“: Šta za Srbiju znači odluka EU o zabrani uvoza gasa iz Rusije do 2027?

Srbija se trenutno nalazi u nezavidnoj energetskoj poziciji, jer je Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), zahtevajući da se ruska strana izbaci iz vlasništva te kompanije. S druge strane, Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa, a nema sklopljen dugoročni gasni aranžman.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je izjavljivao da ne želi ništa da „otima“ od većinskih vlasnika NIS-a, ali i da Srbija neće dugo čekati na ponudu za gasni sporazum, već da će od ponedeljka, 8. decembra, početi pregovore sa drugim zainteresovanim stranama o uvozu gasa.

Međutim, u vrtlogu vesti o sankcijama uvedenim NIS-u, ali i upitnog gasnog aranžmana sa Rusijom, sada je stigla vest i da Evropska unija (EU) definitivno planira da zaustavi uvoz gasa iz te zemlje do 2027. godine.

Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, nakon što je Savet EU u oktobru usvojio nacrt uredbe, objavljeno je juče.

Sporazum predviđa pravno obavezujuću zabranu uvoza tečnog prirodnog gasa i gasa iz cevovoda iz Rusije, sa potpunom zabranom krajem 2026. godine, odnosno od jeseni 2027. godine, jer će taj rok moći da se pomeri za one zemlje koje imaju već postojeće dugoročne ugovore o uvozu gasa.

S obzirom da Srbija nema dugoročni ugovor, a trenutno nema ni naznaka da će do bilo kakvog dogovora doći, to može biti problem, ali može i da „olakša“ Srbiji da smanji zavisnost od Rusije i da pronađe druge izvore snabdevanja ovim energentom.

Da li je ovaj dogovor pravno obavezujući i za Srbiju?

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za Danas objašnjava da će sve države članice i kandidati za članice biti obuhvaćeni time.

„To će postati sastavni deo poglavlja 15 o energetici, koji se odnosi na raskid sa ruskim gasom do ulaska u članstvo. Pitanje je samo da li će oni dozvoljavati tranzit ruskog gasa trećim državama preko svoje teritorije, nakon isteka tog roka“, navodi on.

Kako naglašava, ako se usvoji ta zabrana, na Srbiju će se to odnositi 100 odsto i postaće sastavni deo pregovora za ulazak u EU.

Međak pojašnjava da je Evropska komisija to predložila, pa je to otišlo u Evropski savet i Evropski parlament, što predstavlja proceduru saodlučivanja.

„Dakle i Savet i Parlament delegiraju isti broj predstavnika, to je takozvano telo za pomirenje i ta radna grupa šta dogovori, Savet i Parlament to potvrđuju. S obzirom da se ne radi o sankcijama, nego o trgovinskom pitanju, tu se glasa kvalifikovanom većinom. To znači da Viktor Orban i Robert Fico neće imati pravo veta“, ukazuje naš sagovornik.

Ipak, kako podseća, to je i dalje u fazi predloga, pa nisu svi detalji definitivno poznati.

„U prethodnoj odluci, kada se pričalo o tome, dozvoljavali su taj tranzit trećim državama, što se odnosilo i na nas. Prema ovom dogovoru, ko ima dugoročni sporazum zaključen pre 17. juna ove godine, može da računa na izuzetak, ali Srbija nema dugoročni sporazum. Tu je ceo problem za nas“, kaže Međak.

Zbog toga naš sagovornik sumnja da će Srbiji biti odobren neki duži rok da se oslobodi ruskog gasa.

„Bilo je zemalja koje su 100 odsto bile zavisne od gasa iz Rusije, pa su sada na nuli. Ako su to mogle da urade jedna Letonija, Estonija ili Moldavija, sumnjam da će biti sluha za probleme Srbije“, smatra on.

Kada je reč o sankcijama, Međak upozorava da kada neko prekrši sporazum dobija tužbu pred Sudom pravde.

„Sumnjam da će ijedna država tako nešto rizikovati. S obzirom da glavni gasovod ide preko Bugarske, sumnjam da će oni prekršiti ovaj dogovor. Tako bi Bugarska snosila posledice i plaćala penale da bi Mađarska i Srbija dobile gas, a zašto bi to oni radili“, pita on.

Međak podseća da oni već dobijaju gas preko Azerbejdžana i Grčke i da nemaju nikakav razlog da rizikuju zbog nas.

EU jednu zavisnost od gasa menja drugom

Nadežda Kokotović iz „Briselskog kluba za energetiku“ za Danas pojašnjava da je EU nakon skoro šest meseci konsultacija postigla dogovor da će od 1. januara 2027. biti zabranjen uvoz LNG-a po dugoročnim ugovorima sa ruskim kompanijama, a uvoz gasa putem gasovoda od 30. septembra iste godine.

„Ovu nameru je EU definisala još 2022, i protekle skoro četiri godine je gradila infrastrukturu za LNG, interkonekcije među zemljama članicama, menjala zakonodavstvo itd“, podseća naša sagovornica.

U značajnoj meri su postigli cilj da sklone ruski gas sa svog tržišta, na različite načine, naglašava Kokotović.

„Ako je 2021. Rusija pokrivala 45 odsto tržišta gasa EU, danas je to oko 12 odsto, prema podacima do oktobra 2025. Turski tok je još jedini gasovod od četiri koja su svojevremeno dopremala gas iz Rusije: Jamal, Severni tok, Ukrajina“, navodi ona.

To je, kako kaže, uticalo na globalnu konkurentnost evropske ekonomije, jer su cene gasa u EU mnogo više nego u SAD i Kini.

„Sada 50 odsto gasa EU dolazi iz Norveške i SAD. Očekuje se da će u narednim godinama na tržište gasa dospeti velike količine LNG iz SAD, te da će se udeo ove zemlje na evropskom tržištu gasa povećati do 45 odsto u narednim godinama, tako da se može reći da će EU jednu zavisnost zameniti drugom“, upozorava Kokotović.

Ovakav zakon, prema njenom mišljenju, predstavlja problem za jedinstvo EU.

„On se protivi stavovima Mađarske i Slovačke, koje nemaju direktan pristup terminalima za LNG, imaju izdvojen stav o Ukrajini u odnosu na većinu EU, te i dalje žele da dobijaju ruski gas po povoljnim cijenama preko Turskog toka. Ipak, ove dvije male zemlje ne mogu da preglasaju ostatak Unije ili da ulože veto“, pojašnjava ona.

Pored toga, Kokotović otkriva da ovaj zakon izlaže EU potencijalnim tužbama od strane ruskih dobavljača, zbog prekidanja dugoročnih ugovora.

„Što se tiče ruskih kompanija koje proizvode LNG, Novatek i Gazprom, one će svoje količine preusmjeriti na azijsko tržište, dok razvijaju sopstvenu tehnologiju za postrojenja za utečnjavanje gasa velike tonaže, grade odgovarajuće brodove, i gasifikuju svoju zemlju“, smatra ona.

Međutim, Kokotović veruje da se ovaj zakon ne odnosi na Srbiju, niti da EU za sada ima nameru da ga formalno nametne Srbiji.

„Mislim da bi se to očekivalo od Srbije kad postane članica. U međuvremenu, u procesu pridruživanja, ona mora da se pripremi za tako nešto. Mađarska i Slovačka će još dve godine nastaviti da dobijaju gas preko Turskog toka. Ove dve zemlje su bile vrlo glasne u protivljenju ovom zakonu. Fico ga je nazvao ekonomskim samoubistvom, a Mađarska se otvoreno protivi, te je zakon zadržao odredbu koja ostavlja mogućnost da se i nakon tog perioda nastavi uvoz, u slučaju da postoji rizik po sigurnost snabdevanja. Kruže glasine i da će se neke zemlje obratiti Evropskom sudu pravde po ovom pitanju“, otkriva ona.

Kokotović veruje da će se Srbija aktivno posvetiti pitanju diversifikacije snabdevanja gasom u naredne dve godine, i to na diplomatskom, zakonodavnom, logističkom planu.

„Idealno bi bilo da Srbija što duže ima ugovor sa Gazpromom, a da istovremeno uloži u gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bi imala pristup drugim izvorima gasa. Trenutno Srbija svakako ima pristup gasu iz Azerbejdžana i gasnom terminalu u Grčkoj. Međutim, po cijenama i dostupnim količinama se teško ijedan od ovih izvora može uporediti sa ruskim gasom“, ukazuje ona.

Naša sagovornica smatra da su dve godine poprilično dalek horizont planiranja u ovakvim okolnostima.

„Treba raditi kao da će ruski gas biti dostupan 100 godina, a pripremati se kao da će sutra nestati“, zaključuje Kokotović.