Šta je potrebno da se spasi srpska poljoprivreda?: „Mora doći do zaokreta sa burazerske na dobronamernu agrarnu politiku“

„Da li je prekasno za spas poljoprivrede?“ Neko bi rekao da jeste, a neko smatra da ima nade ukoliko se zakon poštuje, politika vodi odgovorno, a seljacima vrati dostojanstvo, rečeno je na panel diskusiji u organizaciji ProGlasa, na kojoj su tri profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i jedan poljoprivrednik ukazali na rešenja problema koje oni smatraju važnim za njen spas.

Dragan Stanojević, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ukazao je da zakoni vezani za poljoprivredu možda nisu toliko loši, ali način na koji su oni sprovođeni jeste, pa nije došlo do rešenja problema poljoprivrednika, među kojima vlada ogromno nezadovoljstvo i bes.

„U centralnom delu se nalaze robne rezerve kao ključni mehanizam koji reguliše tržište. Vrlo često se pominje prehrambena sigurnost, da su zemlje ekonomski bezbedne, da imaju dovoljne količine bezbedne hrane, ali i ekonomski dostupne, jer ako je hrana skupa, vrlo verovatno određeni delovi stanovništva ne mogu biti. Zakonsko rešenje o robnim rezervama je dobro, međutim, sprovođenje Zakona o robnim rezervama, kao i same mere koje su u prethodnom periodu sprovođene nisu na adekvatan način rešavale probleme poljoprivrednika“, ocenio je on dodajući da je u zadnjih 10 godina, oko 75 različitih protesta poljoprivrednika održano u zemlji.

„Nema branše koja nije protestovala, od ratara, preko stočara do voćara. To nam dovoljno govori koliko su sve te mere koje su robne rezerve sprovodile prethodnih desetak godina bile iznuđene“, rekao je Stanojević, kao i da pojedini akteri, poput vlasnika privatnih skladišta, bivaju favorizovani od strane države bez jasnog razloga. Često se radi o ugovorima koji se sprovode sa privatnim skladištarima, a mi nemamo uvid ni u ugovorene cene ni u količine“, rekao je on.

Miloš Pajić, takođe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, osvrnuo se na tehnološko stanje u poljoprivredi i prosečno obrazovanje naših poljoprivrednika.

„Preko 10 odsto traktora je starije od 20 godina, a od toga dve trećine traktora je staro između 35 i 45 godina. Mi godišnje uvezemo u Srbiju između dve i 2.500 novih traktora. Hiljadu traktora je savremenih zapadnih proizvođača, a hiljade i hiljade dolazi sa istoka, iz Kine, Indije, Rusije… Pored tih novih, uvezemo i oko 1.500 polovnih traktora, gde je preko 80 procenata starih. Poljoprivrednici su ljudi koji imaju ili nemaju završenu osnovnu školu, u proseku su stari oko 60 godina. I mi očekujemo da sa takvom strukturom gazdinstava idemo napred, da podižemo i osavremenjujemo proizvodnju i primenjujemo nove tehnike i tehnologije. To je malo teško.“ rekao je Pajić.

On je takođe prokomentarisao i naslov događaja tvrdnjom da je opstanak poljoprivrede moguć, ali da „mora doći do zaokreta sa burazerske politike na opštu, dobronamernu agrarnu politiku“.

Predrag Puđa, takođe profesor na Poljoprivrednom fakultetu, osvrnuo se na važnost nezavisnog i transparentnog rada inspekcijskih službi u sprovođenju zakona i propisa u poljoprivredi.

On je rekao da je neophodno ojačati rad inspekcijiskih službi, povećati broj inspektora na terenu, obezbediti njihov adekvatan materijalni položaj i obezbediti nezavisnost inspekcijskog rada koji mora biti praćen funkcionalnom kontrolom.

„Postojeći sistem Nacionalne referentne laboratorije treba unaprediti u funkcionalnom i organizacionom smislu, dopuniti ga u nedostajućim poljima rada i obezbediti međunarodnu akreditaciju visokog nivoa referentnosti“, naglasio je Puđa.

Prema njegovim rečima, na domaćem tržištu javlja se određeni broj proizvoda koji zaostaju po kvalitetu za razvijenim zemljama, a takvo stanje je posledica dve grupe faktora. Prva se odnosi na nedovoljnu usaglašenost nacionalne zakonske regulative sa evropskom regulativom, a druga na neadekvatno sprovođenje postojeće zakonske regulative.

Moderatorka diskusije, Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog Univerziteta, dodala je da nijedna zemlja ne može biti zaista nezavisna ako nema energetsku i prehrambenu nezavisnost.

Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić izrazio je zadovoljstvo povodom diskusije na ovu temu.

„U zadnje vreme me ohrabruje što imamo dosta diskusija između poljoprivrednika, kao ovde kod vas u ProGlasu. Jako mi je drago i što studenti iz Beograda i Novog Sada organizuju radionice i pozivaju stručnjake i poljoprivrednike. To znači da se o ovim stvarima priča, i mislim da mnogo ljudi mora biti uključeno, kako poljoprivrednika tako i stručnjaka, kako bi se nešto promenilo.“

Tufegdžić je takođe dodao da je svuda u svetu poljoprivredno zemljište svetinja, kao i da je za Srbiju važno vratiti seljacima dostojanstvo.

Panelu je prisustvovalo i nekoliko građana i poljoprivrednika koji se nisu u potpunosti složili sa panelistima, već su skrenuli pažnju na probleme koje smatraju nedovoljno pokrivenim u javnosti, poput socijalnog položaja poljoprivrednika, njihovih penzija, bolovanja i drugih ljudskih i radničkih prava, kao i da u fokusu treba manje da bude poljoprivreda, a više poljoprivrednici.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.