Rast srpskog BDP-a duplo je manji u 2025. nego što je vlada planirala, a stručnjaci nemaju dobre prognoze ni za 2026.

Najvažnija promena koju donosi revidirana Fiskalna strategija je korekcija najniže prognoze privrednog rasta u 2025. i 2026. godini, piše Fiskalni savet u Oceni revidirane Fiskalne strategije.

Predviđeni rast BDP-a u 2025. godini umanjen je sa tri na 2,3 odsto, dok je u 2026. umanjen sa 4,2 odsto na tri odsto. Promena u prognozi realnog rasta BDP-a za 2027. i 2028. godinu nije bilo, zadržane su relativno visoke stope rasta BDP-a od pet odsto u 2027. godini i od 3,5 odsto u 2028. godini.

Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da postoje rizici da privredni rast u 2026. godini bude nešto niži i od ovih umanjenih prognoza Vlade usled nestabilnih i teško predvidivih globalnih i domaćih okolnosti.

Očekivanje privrednog rasta od tri odsto u 2026. godini je opravdano samo u slučaju da se ne materijalizuju brojni rizici. Najveći deo rizika odnosi se na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS), kojoj su uvedene sankcije SAD-a. Dodatni rizici proističu iz mogućih problema u snabdevanju gasom, uvođenja mehanizma CBAM od strane EU, koji bi mogao uticati na izvoz i proizvodnju energetski intenzivnih sektora (naročito električne energije), najavljeno smanjenje kvota EU za uvoz gvožđa i čelika i drugo, navode iz Fiskalnog saveta.

Što se tiče procena rasta BDP-a u 2027. godini i 2028. godini, Fiskalni savet smatra da ih je trebalo opreznije projektovati i predvideti nešto niži privredni rast.

Trenutna prognoza iz Strategije za 2027. godinu i 2028. godinu se zasniva na pretpostavci trendnog rasta BDP-a od oko četiri odsto, konkretno u 2027. godini predviđa se rast BDP-a od pet odsto, pa zatim u 2028. godini rast od 3,5 odsto. Ova fluktuacija rasta BDP-a objašnjena je održavanjem izložbe EKSPO 2027 koja bi prvo privremeno povećala stopu rasta u godini održavanja, a zatim uticala na nešto niži rast u 2028. godini, navodi se u oceni Fiskalnog saveta uz sumnju da će se ostvariti prognoza Vlade o potencijalnoj stopi rasta BDP-a od oko četiri odsto.

U Strategiji se kao osnovni pokretači tog rasta navode akumulacija kapitala tj. visok rast investicija i ubrzanje rasta ukupne faktorske produktivnosti (TFP), koja u osnovi opisuje tehnološki progres. U svojoj oceni revidirane Fiskalne strategije, Fiskalni savet navodi da je upitno da li će kapital u narednom periodu nastaviti da snažno doprinosi privrednom rastu kao do sada.

Ocenjuju da je smanjivanje priliva stranih direktnih investicija (SDI) do koga je došlo u 2025. verovatno trajne prirode. Srbija je prethodnih godina privlačila velike SDI zahvaljujući dostupnoj i relativno jeftinoj radnoj snazi. Sada ta radna snaga više nije toliko jeftina i ima je sve manje, pa su pojedini strani investitori počeli da napuštaju Srbiju.

A upitno je i očekivano ubrzanje tehnološkog progresa. Struktura srpske privrede i dalje je dominantno tradicionalna, što podrazumeva dugoročno nizak rast ukupne faktorske produktivnosti. Teško je očekivati da će se taj trend u narednim godinama znatno promeniti.

U proceni inflacije je došlo do manjih promena. Očekuje se da će do 2028. godine inflacija biti u manjem padu tj. da će 2028. godine iznositi tri odsto, u odnosu na 3,9 u 2025. godini.

Za projekciju inflacije, iz Fiskalnog saveta, smatraju da je realistična, uz napomenu da je ona jednim delom uslovljena trajanjem i načinom izlaska iz privremene mere ograničenja trgovačkih marži.

Prognozirani prosečni rast cena od 3,7 odsto u 2026. implicira da se Uredba o ograničenju trgovačkih marži neće produžavati nakon februara 2026. godine, što će dovesti do izvesnog ubrzanja rasta cena, kako kažu iz Fiskalnog saveta, iako revidirana strategija ne odgovara na pitanje da li će Vlada zaista odustati od administrativne kontrole cena nakon isteka važenja Uredbe.

U oceni Fiskalnog saveta skreće se pažnja na to da su prognoze kretanja na tržištu rada, kao i u dosadašnjim fiskalnim strategijama, nejasno i neprecizno predstavljene iako imaju veliki značaj za javne finansije. Kritika se odnosi na to što se kvantitativno opisuju samo prošla kretanja na tržištu rada, dok se buduća očekivanja opisuju kvalitativno, bez preciznijih prognoza kretanja zaposlenosti i zarada. Iz Fiskalnog saveta su zato očekivanja na tržištu rada izražene kao manje precizne, opšte procene.

Zaključak je da se u narednim godinama očekuje minimalan rast zaposlenosti (ispod 0,5 odsto godišnje) uz nominalni rast zarada koji bi u 2026. godini bio oko 10 odsto, a do 2028. godine bi se spustio za dva do tri odsto. Fiskalni savet ističe da bi transparentnije predstavljanje projekcija zaposlenosti i zarada omogućilo utemeljenu javnu raspravu o realističnosti iznetih fiskalnih projekcija, s obzirom na to da fiskalni prihodi od rada (doprinosi i porez na zarade) čine oko 40 odsto ukupnih javnih prihoda.

Tekući deficit platnog bilansa je revidiranom Strategijom povećan u odnosu na prethodnu procenu u rasponu od 0,3 odsto BDP-a u 2025. godini i 0,8 odsto BDP-a u 2027. godini.

Nove projekcije tekućeg deficita platnog bilansa, iako po prirodi neizvesne, deluju konzistentno sa ostalim makroekonomskim projekcijama. Iz Fiskalnog saveta skreću pažnju na to da se struktura spoljnoekonomskih tokova od 2025. godine značajno menja.

U periodu od 2015. godine do 2024. godine tekući deficit platnog bilansa iznosio je u proseku 4,4 odsto BDP-a i u potpunosti je bio pokriven prilivom SDI koje su u istom periodu iznosile prosečno 6,1 odsto BDP-a. Prema novim projekcijama, u periodu od 2025. godine do 2028. godine očekuje se povećanje tekućeg deficita na 5,3 odsto BDP-a, uz istovremeno smanjenje priliva SDI na 3,9 odsto BDP-a godišnje. Takođe, strani investitori su tokom 2025. izneli više deviza iz zemlje po osnovu svojih dohodaka nego što je ostvaren neto priliv svežih SDI.

Ovaj trend će se verovatno nastaviti i u narednim godinama. I pored ovih pogoršanja, zasada ne postoji neposredan rizik od spoljne nestabilnosti, pre svega zbog visokih deviznih rezervi. Međutim, u dužem roku ovakva spoljna neravnoteža mogla bi postati ozbiljan izvor makroekonomskih rizika, kažu iz Fiskalnog saveta i upozoravaju da već sada treba sistematski analizirati uzroke rasta tekućeg deficita i smanjenja SDI i osmisliti politike koje će u podstaći dugoročno održiv privredni rast.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.