Šta je guvernerka NBS rekla o uticaju studentskih protesta na BDP, bojkotu trgovaca i čipflaciji

Ona je u intervjuju za Radio-televiziju Srbije (RTS) pričala o uticaju studentskih protesta na ekonomsku situaciju u zemlji, o bojkotur trgocinskih lanaca, čipflaciji i drugih temama.

Uticaj protesta na BDP

Prema našoj projekciji, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji se ove godine procenjuje na oko 4,5 odsto, vodiće uslužni sektori, čemu će doprineti pozitivni faktori sa tržišta rada i dalji rast zarada. Očekujemo i ubrzanje industrijske proizvodnje, uz pozitivan doprinos i prerađivačke industrije, ali i sektora rudarstva i energetike“, navela je Tabaković.

Rast prerađivačke industrije trebalo bi da, između ostalog, bude podstaknut serijskom proizvodnjom u automobilskoj industriji, dodala je ona.

„Uz to, proizvodnja struje biće veća po osnovu puštanja u rad Bloka B3 Termoelektrane Kostolac, ali i očekivane normalizacije hidropotencijala. Pozitivan doprinos rastu projektujemo i od građevinarstva, u skladu sa nastavkom realizacije svih velikih infrastrukturnih projekata u zemlji, a pre svega programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027″“, kazala je Tabaković.

Uz pretpostavku da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti prosečna, nakon prošlogodišnje suše, pozitivan doprinos rastu ekonomske aktivnosti očekujemo i od poljoprivrede, dodala je.

Što se tiče studentskih protesta, ona je pojasnila da njihov efekat nije uključen u osnovni scenario za projekciju rasta BDP-a, jer je u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost, ali je dodala i da svakako postoji mogućnost da se događaji poput ovog odraze i na ekonomsku aktivnost.

„Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima“, ukazala je ona.

Protesti bi, pre svega, navela je ona, mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija koji je sporiji u dosadašnjem toku godine.

„Kakvi i koliki će biti efekti na BDP zavisiće pre svega od toga koliko će protesti da traju, ali s obzirom da smo još uvek na početku godine, postoji mogućnost da se investiciona aktivnost ubrza u ostatku godine i da se nadoknadi smanjena aktivnost s početka godine“, pojasnila je Tabaković.

Efekti bojkota trgovnskih lanaca

Podaci o prometu „bojkotovanih“ trgovinskih lanaca u jednom danu ili jednoj nedelji nisu dovoljni za sagledavanje širih posledica, ali mogu poslati izvestan signal trgovinskim lancima u vezi sa politikom maloprodajnih cena, smatra Tabaković.

„Bojkot može imati samo kratkoročne efekte usled nižeg prometa u trgovini na malo u danima bojkota, dok samo sistemska rešenja mogu uticati da se uspori rast cena na trajnijoj osnovi. To podrazumeva da svi akteri u lancu snabdevanja, od proizvođača, preko veletrgovaca do maloprodaje budu svesni svoje uloge i ponašaju se odgovorno i racionalno kada je reč o utvrđivanju cena, jer pad prometa nikome ne donosi korist“, ukazala je ona.

Takođe, ona poručuje da Komisija za zaštitu konkurencije treba da utvrdi da li ima kartelskog ponašanja i dogovora među trgovinskim lancima i da, ukoliko utvrdi da ono postoji, preduzme odgovarajuće mere kako bi se to sprečilo.

Čipflacija u Srbiji

Inflacija jeftinijih proizvoda ili čiplacija (cheapflation) je termin kojim nazivamo pojavu da u periodu pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih, objašnjava Tabaković.

Ovaj fenomen je potvrđen i za druge zemlje, a NBS je testirala i potvrdila njegovo prisustvo i u Srbiji u periodu od početka 2022. zaključno sa krajem 2024. godine, i to na primeru od 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića – mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa i bezalkoholna pića, konditorski proizvodi i dr, kazala je ona.

„Smatramo da su ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim zamena skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka i nesavršenost tržišnih struktura, koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, na šta sam više puta i ukazivala u javnosti“, poručila je Tabaković.

Pojava da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih ima i socijalni karakter, jer direktno pogađa stanovništvo sa manjim dohotkom, pojašnjava ona.

„Takođe, rast cena hrane, dodatno poguran ovim efektom, stvara utisak kod stanovništva da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što povećava inflaciona očekivanja i na taj način dodatno podstiče inflaciju“, zaključila je Tabaković.