Ukupan poljoprivredni izvoz u 2014. u Rusiju iznosio je 312 miliona američkih dolara (u 2013. bio je 188 miliona dolara), dok je suficit dostigao cifru od 252 miliona dolara (a u 2013. je iznosio 132 miliona) pa se može konstatovati da je očigledan uticaj koji je poremećaj na međunarodnom tržištu (preciznije, na tržištu Rusije) imao na izvoz iz Srbije.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Iz te situacije, razvijaju se tri moguća scenarija za poljoprivrednu trgovinu na relaciji Evropska unija – Srbija u narednom periodu. Prvi je značajan rast uvoza iz EU proizvoda koji su predmet zabrane Rusije, drugi pretpostavlja zadržavanje postojećeg (ili sličnog) obima trgovine na relaciji EU – Srbija a prema trećem očekuje se opadanje uvoza iz EU proizvoda koji su predmet zabrane.
Scenario 1
Zatvaranje granice sa Rusijom dovelo je do nemogućnosti plasmana robe iz EU na ovo veliko tržište. Za vrlo verovatno je pretpostaviti da će se usled ovoga javiti viškovi proizvoda na teritoriji Evropske unije koji su predmet zabrane. Sa tim u vezi, Evropska komisija je već preduzela niz mera agrarne politike a ostaje da se vidi u kojoj će meri ovaj paket mera moći da amortizuje gubitak ruskog tržišta za pogođene EU farmere i kompanije.
Jedna od opcija za EU farmere/kompanije je i preusmeravanje robe koja je predmet izvoza na nova tržišta ili veći plasman na tržišta na kojima su njihovi proizvodi već prisutni. Imajući u vidu da je između EU i Srbije punom implementacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju stvorena zona slobodne trgovine1, za logično je pretpostaviti da će deo novonastalih viškova usled nemogućnosti plasmana na rusko tržište biti plasiran upravo na tržište Srbije ali i zemalja kandidata/potencijalnih kandidata za članstvo u EU koje imaju u primeni sličan trgovinski sporazum sa EU (a koje se po pravilu graniče sa EU).
Scenario 2
Ukoliko preduzete mere kreatora EU politike u ovoj oblasti i farmera/kompanija angažovanih u proizvodnji i prometu proizvoda koji su predmet trgovinskih sankcija Rusije daju očekivane rezultate, vrlo je moguć i ovaj scenario po Srbiju. On podrazumeva zadržavanje postojećeg obima trgovine između EU i Srbije, odnosno, njegovo neznatno uvećanje ali opet u skladu sa već uočenim trendovima u spoljnotrgovinskoj razmeni na relaciji EU-Srbija. To bi ujedno i značilo da je roba koja je predmet ruske zabrane uspešno našla put do novih potrošača ili da je barem povučena sa tržišta na određeno vreme tj. do promene trenutnih spoljnotrgovinskih okolnosti.
Scenario 3
Poslednji scenario zvuči ujedno i kao najmanje verovatan. Iz do sada analiziranih trendova u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednim proizvodima između EU i Srbije, jasno je da ukupna poljoprivredna razmena raste u kontinuitetu već petnaest godina (uključujući proizvode koji su predmet zabrane) i da nema razloga da ovaj trend dobije suprotan pravac. Šta više, puna primena SAA od 2014. godine će samo dodatno otvoriti prostor za rast razmene i to u pravcu povećanja uvoza Srbije (budući da je uvoz EU u potpunosti liberalizovan još 2001. godine).
* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji
U sledećem broju: Šta se stvarno desilo u trgovini na relaciji Srbija/Rusija/EU nakon uvođenja sankcija Rusije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
