Stižu bonovi za jeftinije gorivo

Cilj uredbe je, kako se navodi u obrazloženju, da se obezbedi „obavljanje prolećnih radova u poljoprivredi u 2012. godini u optimalnim agrotehničkim rokovima, čime se omogućava sprečavanje štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu proizvodnje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“. Iz državne kase za te namene obezbeđeno je 4,8 milijardi dinara, a pravo na regres imaju „fizička lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava koje je u aktivnom statusu“.

Uredbom je precizirano da će dizel gorivo prodavati ovlašćeni distributeri, a izdavaće se uz bonove čija je nominalna vrednost 60 dinara. Ukupnu vrednost regresiranog dizel goriva poljoprivrednici će moći da iskoriste samo jedanput, a u kojoj vrednosti zavisi i od površina koje obrađuju i od kulture koju gaje. Tako će za proizvodnju žitarica ili industrijskog bilja moći da koriste regres za 40 litara dizela po hektaru, za krmno bilje „sleduje“ im 30 litara, za aromatično i lekovito bilje do 50, povrće do 75, dok će za uzgoj voća i grožđa, kao i sadnog materijala biti odobreno do 100 litara po hektaru. Međutim, paori će pravo na regres moći da ostvare samo za obradive površine, dok ove povlastice neće moći da koriste za pašnjake, ribnjake, bare i drugo neplodno zemljište.

– Za ovogodišnju setvu, sredstva koja su izdvojena za regres omogućiće da poljoprivrednici po nižim cenama dobiju 80.000 tona goriva, i to 60.000 tona biće dizel gorivo D-2, a 20.000 tona evro dizel. Ta mera će biti na raspolaganju svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima bez obzira na to da li su uplatili obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje – objasnio je ministar poljoprivrede Dušan Petrović i dodao da je već raspisan javni poziv za sve ovlašćene distributere goriva.

Konačna cena po kojoj će paori moći da kupe dizel gorivo biće poznata već ove nedelje, a prijave za bonove osim u jednoj od 145 filijala Trezora, moći će da se podnese i kod 1.300 poljoprivrednih savetodavaca.

– Ova mera predstavlja značaju pomoć proizvođačima, posebno sada kada cena nafte na svetskim berzama dramatično raste, a samo u prethodnim nedeljama skočila je sa 107 na 126 dolara po barelu – naglasio je Petrović i dodao da će i za jesenje radove biti izdvojena sredstva za regresiranje goriva, a za te namene opredeljen je približno isti iznos od oko pet milijardi dinara.

Osim regresa za gorivo, vlada je usvojila i uredbu o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate. Mera će se primenjivati na kredite koji se podižu radi ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, programe razvoja ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva kao i za izgradnju poljoprivrednih objekata. Kako Danas saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, cilj ovih podsticaja je da se razvije tržište kredita kao i da se obezbede što povoljniji uslovi pod kojima poljoprivrednici mogu da dobiju ta sredstva. To je jedan od uslova potrebnih kako bi se podigla konkurentnost domaćeg agrara.

Za ovu meru u budžetu je obezbeđeno 400 miliona dinara, a pravo na tu vrstu podrške imaće fizička lica koja su nosioci komercijalnog porodičnog gazdinstva, ali i preduzetnici i pravna lica, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Zahtevi za odobrenje ovih kredita moći će da se piodnesu banci do 1. novembra 2012. godine, a ugovor će precizirati rok otplate, koji ne može biti viši od tri godine, kao i kamata koja je u ovom slučaju fiksna, i iznosi šest odsto na godišnjem nivou u periodu otplate kredita.

Uredbom su utvrđeni i iznosi na koje mogu da računaju korisnici, pa će tako fizička i pravna lica moći da podignu pozajmicu do pet miliona dinara, zemljoradničke zadruge do 15 miliona, ali ako novac ulažu u razvoj stočarstva, odobreni iznos moći će da se poveća do 50 miliona.

I kod ove uredbe postoje sankcije za nenamensko korišćenje, jer će ukoliko se utvrdi da novac nije otišao u program za koji je aplicirao, kredit se proglašava dospelim i odmah se celokupna glavnica, pripadajuća redovna i zatezna kamata naplaćuju od korisnika.

I poslednja u nizu, uredba kojom je utvrđen program radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, iz agrarenog budžeta angažovaće više od 1,8 milijardi dinara. Jednim delom, sredstva će biti upotrebljena kako bi se isplatili radovi iz 2010 i prošle godine, kao i za završetak projekata započetih u tom periodu. Međutim, deo novca predviđen je i za nova ulaganja za uređenje poljske putne mreže, izgradnju i modernizaciju sistema za odvodnjavanje i sistema za navodnjavanje, za privođenje kulturi poljoprivrednog zemljišta, poboljšanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta i kontrolu plodnosti. Ova sredstva moći će da koriste javna vodoprivredna preduzeća, ali ne po automatizmu, već na osnovu projekata i sprovedene procedure javnih nabavki.

Kazne

Zanimljivo je da uredba kojom se obezbeđuje regresirano gorivo predviđa i kazne za one koji podnesu zahtev i ostvare pravo na bonove, ali ne obave prolećne radove na površinama koje su prijavili u registru. Kazne za taj prekršaj iznose od 20.000 do 150.000 dinara.