Strah od nepoznatog

Iza nejasnih i zbunjujućih skraćenica sličnih ovima iz naslova krije se neprekidna globalna rasprava o mogućem štetnom uticaju raznih vrsta zračenja koje prouzrokuju moderna tehnološka rešenja. Svakako najznačajnija opasnost o kojoj se priča je ona po zdravlje ljudi, ali naučnici razmatraju i fenomen globalnog zagrevanja, pretnje od izazivanja požara, uništavanje flore i faune… Komplikovani naučni jezik i nepoznati termini samo dodatno podgrevaju paranoju javnosti, a oprečni rezultati istraživanja i jednostrani članci koji se povremeno pojavljuju plodno su tlo za razvoj teorija zavere i odbojan stav prema svemu što ima tehnološki predznak, pogotovo u sredinama poput naše. Bez pretenzije donošenja konačnih zaključaka, pokušaću da osvetlim ovaj problem iz raznih uglova i ostavim čitaocima da sami zauzmu stanovište.
Sećam se pritužbi jednog prijatelja od pre nekoliko godina o tome kako mu ne radi bežična Internet konekcija jer je, izgleda, televizijska stanica u blizini njegovog stana pojačala signal preko dozvoljene granice, a opet da bi parirala drugim radio i TV kućama koje svoje mesto u etru zauzimaju nepoštovanjem propisa. Sumnjao je i na druge Internet provajdere, taksi udruženja, pa čak i na radio amatere. Tom prilikom sam se malo raspitao i saznao da u Beogradu, ali sve više i u drugim gradovima Srbije, postoji neverovatan broj predajnika i antena za razne namene, kao i da ta oblast nije u potpunosti regulisana i kontrolisana. I sam zabrinut, pokušao sam da o tome saznam nešto više i došao do zaključka da antene, ako su pravilno postavljene i podešene, samo u neposrednoj blizini emituju zračenje koje može biti opasno, uključujući i isijavanje toplote. Pretpostavljam da je uvođenjem dodatne regulacije i ukidanjem „divljih“ radio i TV stanica, situacija po ovom pitanju danas čak mnogo bolja. Kada govorimo o štetnom uticaju bežičnog Interneta (WIFI, wireless), eksperti se listom slažu da, iako postoje određene sumnje i eksperimenti sa negativnim rezultatima, stvarna opasnost nije značajna. Neki građani i uzak krug naučnika u svetu ostaje skeptičan, ali su sve vodeće regulatorne organizacije dozvolile nesmetanu upotrebu ove tehnologije, naravno uz poštovanje određenih standarda i izdavanje odgovarajućih sertifikata. Zabuna nastaje zbog toga što ove mreže mahom koriste istu frekvenciju kao mikrotalasne rerne (o čijem štetnom uticaju takođe postoje brojne teorije), ali je emisija zračenja kod WIFI sistema neuporedivo manja i opet se štetan uticaj svodi na prostor u bliskoj okolini primopredajnika. Daljim udubljivanjem u temu takođe možete saznati da su naučnici odavno otkrili da određena opasnost postoji i od dalekovoda, trafo-stanica i drugih postrojenja u prenosu električne energije, i to posebno u izazivanju leukemije i drugih kanceroznih oboljenja. Postoje i stara istraživanja o potencijalnom negativnom uticaju svih vrsta radio talasa, pa čak i radara. Zanimljivo je da se o tome u široj javnosti malo govori, verujem najviše zbog vezanosti savremenog čoveka za električnu energiju i dužeg prisustva tih tehnologija u našim životima. Sa druge strane, sve što je novo odmah izaziva podozrenje.
Pretpostavljam, stoga, da se ipak najviše sumnji u opasnost po zdravlje odnosi na upotrebu mobilnih telefona i bazne stanice mobilnih operatera kojih je sve više na čitavoj teritoriji države. Ako znamo da se količina ovih aparata u svetu približila brojci od tri milijarde i imamo u vidu brzinu kojom se ova oblast razvija, jasno je zbog čega postoji podozrenje i potreba da se svi efekti detaljno ispitaju. Biološki negativni efekti najčešće se odnose na izazivanje određenih hroničnih ili kratkotrajnih oboljenja i promene u genetskom materijalu kao problem koji može da se prenese kroz nekoliko generacija i teško se meri. Obično se, grubo govoreći, ispituje koliko energije zračenja apsorbuje ljudsko tkivo. Merna jedinica je SAR (Specific Absorption Rate), a izražava se u vatima po kilogramu. E sad, treba znati da prosečan mobilni telefon na momente može da dostigne snagu transmisije od dva vata, ali i da fiksni telefoni o čijem negativnom uticaju niko ne govori imaju maksimalnu snagu od oko 3,5 vata. Na osnovu svih podataka i brojnih istraživanja, Svetska zdravstvena organizacija je donela zaključak da ozbiljni zdravstveni problemi poput kancera najverovatnije ne mogu biti izazvani isključivo upotrebom mobilnih telefona, ali je preporučila i neke mere zaštite koje se mogu primenjivati po želji. Čak su i neke državne institucije zapadnih zemalja preporučile svojim stanovnicima da koriste handsfree slušalice kako ne bi prislanjali telefon direktno uz glavu, da ne drže telefon u blizini tela kada nije neophodno i da u automobilu koriste eksternu antenu. Teoretičari zavere, isti oni koji smatraju da nas savremena tehnologija sistematski truje, iz ovoga bi mogli izvući zaključak da je cilj ovih preporuka povećanje prodaje dodatne opreme, a ne obavezno zaštita zdravlja. Postoje i neki specifični slučajevi preosetljivosti na elektromagnetno zračenje, u kojima se pojedinci žale da nakon duže upotrebe mobilnog telefona imaju osećaj golicanja, glavobolje, umora ili čak povišene temperature. Nažalost, ovo je teško meriti jer eksperimenti govore da se često radi o psihosomatskim efektima ili prosto hipohondriji. Za ozbiljnija istraživanja dugotrajnih efekata ipak je potrebno da prođe određeni broj godina kako bi rezultati bili kompletirani, tako da sam ubeđen da će rasprave o ovim temama još dugo da se vode širom planete, a tehnološki napredak će nastaviti da ide svojim tokom. Potrebno je samo da ne zaboravimo na moguće opasnosti i da ih na vreme predupređujemo.
Inače, za one koje to interesuje, rečenica iz naslova, kada se umesto skraćenica koriste puni nazivi, glasi „Radiation Hazard od Electromagnetic Field prema World Health Organization“, ili prevedeno – opasnost od radijacije izazvane elektromagnetnim poljem prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.