Ako je suditi prema predloženim zakonskim rešenjima, inostrani investitori i kompanije uskoro će, prvi u istoriji vojne industrije Srbije, moći da budu suvlasnici Zastave oružja, Krušika, Prvog partizana i drugih domaćih fabrika namenske proizvodnje.
Radnom verzijom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koju je sačinilo Ministarstvo odbrane, predviđena je, naime, i mogućnost inostranih ulaganja u domaću vojnu industriju, odnosno da inostrani investitori I kompanije mogu da budu vlasnici kapitala u fabrikama Odbrambene industrije Srbije (OSI). U sindikalnim organizacijama preduzeća insistiraju, međutim, da se, ukoliko je to neophodno, strancima omogući da budu vlasnici do 49 odsto kapitala u vojnim fabrikama, i da država na taj način zadrži većinski paket akcija u njima.
– Smatramo da je, zbog bezbednosti zemlje, pre svega, ali i drugih razloga, neophodno da država ostane većinski vlasnik fabrika vojne industrije. Mi u Zastavi se, i inače, već deceniju i po borimo protiv namera ranijih i sadašnje Vlade da minimizuje kapacitete i proizvodnju naoružanja i vojne opreme u Srbiji. Slobodan sam čak da tvrdim da je zahvaljujući našoj borbi ta proizvodnja i opstala – kaže za naš list predsednik Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić.
Dodaje da bi, pored bezbednosti zemlje, vojna industrija državi morala da bude bitna i kao jedan od najvećih neto izvoznika, ali i kao delatnost koja, direktno i indirektno, zapošljava i angažuje na hiljade domaćih radnika. Zbog svega toga, sindikati preduzeća OSI će, poručuje, insistirati da država ostane njihov većinski vlasnik.
U Sindikatu Zastave oružja kažu i da u radnoj verziji zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ima još odredbi koje treba dodatno pojasniti i (re)definisati. Kragujevački oružari i dalje traže da taj zakonski akt ne ulazi u skupštinsku proceduru dok se ne regulišu potraživanja vojnih fabrika za ranije izvezeno naoružanje i vojnu opremu (samo Zastava potražuje 143 miliona dolara), i ne reši sudbina društvene imovine u njima, procenjene na oko 7,5 milijardi dinara. Takođe, traže i rešenja za slučaj „hladnih uslova rada“, kada plasman, odnosno izvoz oružja i municije stane zbog međunarodnih političkih okolnosti i(li) uticaja velikih sila. Država odbija da finansira „hladne uslove rada“, i taj trošak prebacuje na fabrike, čiji sindikati, pak, smatraju da posledice rizika treba da snosi država kao većinski vlasnik preduzeća odbrambene industrije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
