Sindikalne organizacije Zastave oružja iz Kragujevca, Prvog partizana iz Užica i Prve iskre iz Bariča usprotivile su se najavljenoj delimičnoj privatizaciji preduzeća domaće odbrambene industrije, kojom bi potencijalni strani investitori dokapitalizacijom došli do 49 odsto kapitala tih fabrika. Sindikati tvrde da bi to moglo da ima kobne posledice po budućnost firmi, ali i bezbednost zemlje.
U obraćanju javnosti sindikati tri od šest najznačajnijih domaćih vojnih fabrika navode da je mogućnost delimične privatizacije preduzeća odbrambene industrije (OIS) najavila Uprava za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane kroz nacrt novog zakona o naoružanju i vojnoj opremi. U tom dokumentu, koji bi trebalo i da definiše položaj odbrambene industrije u Srbiji, predviđena je i mogućnost da strani investitori do uloga u tim preduzećima dođu kroz ulaganje u tehnološke i proizvodne procese.
Oružarski sindikati ističu i da nacrt novog zakona nije stavljen na uvid poslovodstvima i sindikalnim organizacijama u toj grani, uprkos činjenici da i dalje nije regulisan status društvenog kapitala koji u pojedinim vojnim fabrikama dostiže i 30 odsto ukupnog kapitala. Državno uzurpiranje društvenog kapitala prilikom formiranja upravljačkih organa u vojnim fabrikama ne govori, smatraju u sindikatima, o dobrim namerama i iskrenoj brizi Ministarstva odbrane za budućnost preduzeća namenske industrije.
– Preduzeća odbrambene industrije najvećim delom su neto izvoznici, a njihovi dobavljači u velikoj meri su domaće fabrike iz različitih oblasti, počev od obojene metalurgije, preko elektronske, mašinske, gumarske i drvne, do hemijske industrije i drugih privrednih grana. Vojne fabrike su, uz to, najveći potrošači strateški važnih sirovina, a u svom razvoju i proizvodnji koriste širok spektar laboratorijskih usluga za različita ispitivanja, kao i optičke poligone – navodi se u saopštenju sindikata tri preduzeća i naglašava da ta grupacija ima osiguran plasman svojih proizvoda, zbog velike tražnje naoružanja i vojne opreme na inostranim tržištima.
Podsetimo, najavljena mogućnost prodaje dela kapitala domaćih vojnih fabrika nije prva inicijativa te vrste. Slična tezu Ministarstvo odbrane plasiralo je tokom 2008. kada je mogućnost prodaje srpskih vojnih fabrika stranim investitorima ili kompanijama ušla u javnu raspravu preko Predloga Zakona o odbrambenoj industriji. U to vreme je, inače, kao mogući strateški partner Zastavine fabrike oružja pominjana čuvena američka kompanija Dženeral dajnamiks.
Ovaj predlog zakona, međutim, iznenada je povučen uz obrazloženje da se radi o radnoj verziji koja nije namnjena javnosti, i nikada se i nigde više nije pojavila. Početkom minule decenije, preciznije 2002. godine, bila je pokrenuta inicijativa o podeli pojedinih fabrika na delove sa vojnim i civilnim programima, pri čemu bi ovi drugi bili ponuđeni potencijalnim kupcima. Ni ta inicijativa nikada nije zaživela.
U delu stručne javnosti, za razliku od sindikalaca, ima i onih koji smatraju da je delimična privatizacija, odnosno dokapitalizacija preduzeća vojne industrije možda najbolji ako ne i jedini način za tehničko-tehnološko osavremenjavanje domaćih vojnih fabrika, što bi im obezbedilo konkurentnost na svetskom tržištu na duži rok. Nadležni bi, međutim, o tome morali da otvore raspravu sa svim zainteresovanim stranama, među kojima su svakako i oružari njihove sindikalne organizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
