Subvencije i pravna sigurnost preduslovi za veća ulaganja

– Ako govorimo o direktnim stranim investicijama najviše ih je realizovano tokom 2006. godine. Na čelu liste zemalja najvećih investitora našle su se Austrija, Grčka i Nemačka. Među kompanijama koje su najviše ulagale su Telenor, Fijat, Filip Moris, Vip mobajl i Banka Inteza. Statistika takođe govori da smo najbolje izvozne rezultate ostvarili u razmeni sa zemljama regiona, pre svega sa BiH, Republikom Srpskom i Crnom Gorom, mada je dobar procenat izvoza realizovan i na nemačkom tržištu – istakao je Jakšić.

Uz konstataciju da ne postoje precizni podaci o tome koliko je Srba u dijaspori, Jakšić je podsetio na procene da ih je oko četiri miliona širom sveta. On je ukazao i na veliki problem u vezi sa prilivom novčanih doznaka i kao ilustraciju naveo pokazatelje koji se odnose na 2009. kada je u Srbiju ušlo 5,5 milijardi dolara, od čega većina ilegalnim tokovima.

Prema oceni Anke Vojvodić, rukovodioca u Centru za dijasporu Privredne komore Srbije, dijaspora je spremna da ulaže, ali i je veoma oprezna, što je, kako kaže, veliki problem. Ona je naglasila da je PKS prepoznala značaj dijaspore još 2000. godine i kasnije osnovala Poslovni savet za dijasporu, operativno telo koje pokušava da okupi najuspešnije privrednike, koji se bave i lobiranjem.

– Institucije u Srbiji ulažu ogromnu energiju kako bi se animirali naši privrednici koji su u inostranstvu razvili sopstveni biznis da dođu ovde i da ulažu, ili da se za početak samo raspitaju o uslovima poslovanja. Privredna komora organizuje dva puta godišnje sastanke Saveta za dijasporu i ohrabruje podatak da je u prethodne dve godine registrovan veliki broj malih i srednjih preduzeća čiji vlasnici nisu iz Srbije – ističe Anka Vojvodić.

Da bi se privukli strani investitori, napominje ona, neophodno je stvoriti ambijent pravne sigurnosti i pojednostaviti komplikovanu birokratsku proceduru jer to su neki od osnovnih razloga zbog kojih investitori ne žele da ulažu u Srbiji. Uprkos tome, ističe Anka Vojvodić, 10 odsto naših biznismena iz dijaspore spremno je za investicione poduhvate u Srbiji i njima bi trebalo pružiti šansu. Utoliko pre što njihov motiv nije samo patriotski, već i ekonomski.

Vojvodićeva je rekla da je PKS prepoznala značaj dijaspore još 2000. i kasnije osnovala Poslovni savet za dijasporu, operativno telo koje pokušava da okupi najuspešnije privrednike, koji se pritom bave i lobiranjem.

– Bilo je teško jer privrednici pokušavaju da rade van tokova u našoj zemlji zbog nesigurnosti i nestabilnosti. U tom smislu loša iskustva iz prošlosti su još prisutna i zato bi zajedno trebalo da rešavamo probleme kako se ne bi dešavalo da naši ljudi imaju kompanije i uspešno rade u svim zemljama sveta, a samo im u Srbiji to ne polazi za rukom – istakla je Vojvodićeva.

Važnost saradnje između domaćih stručnjaka i naših ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom shvatili su i zaposleni u zdravstvu. Tako je, recimo, Lekarska komora Srbije organizovala nekoliko međunarodnih konferencija na kojima su se lekarima iz Srbije pridružile i kolege iz dijaspore, ali i strani stručnjaci. Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, iznela je podatak da u svetskim zdravstvenim ustanovama radi oko 14.000 lekara iz Srbije, a procenjuje se da se od 500 do 1.400 njih nalazi na visokim pozicijama .

– Koliki je značaj ove saradnje prepoznali smo još pre dve godine, ali očigledno da naš zdravstveni sistem u tom trenutku nije bio spreman da prihvati naše ljude koji rade u inostranstvu i omogući im da dođu i pomognu nam. Formirali smo i telo koje će se baviti dijasporom a planiramo da od oktobra pokrenemo manifestaciju Dani dijaspore – napominje Radosavljević. Ona je istakla da će Komora uputiti i inicijativu Ministarstvu zdravlja da se lekarima koji rade van granica Srbije obezbedi licenca za rad i ovde.

Sreten Nikolić, generalni zastupnik kompanije Mani grem, istakao je da bi situacija bila znatno bolja da u svetu, pa samim tim i u Srbiji, postoji mnogo više agencija koje se bave transferom novca.

– Pre deset godina u Srbiji je funkcionisao jedino Vestern junion i narednih sedam godina ta kompanija je imala monopol. Sada ima nekoliko agencija. Vestern junion ima oko 400.000 ekspozitura u svetu a MG oko 220.000. Zamislite gde bi nam bio kraj da u svetu ima bar milion ekspozitura. Zanimljivo je, takođe, da je nekada, dok je Vestern junion obavljao samo transfer novca, marža bila 14 odsto, sada kad je u taj posao uključeno više banaka, taj procenat pao na šest do sedam odsto – podsetio je Nikolić.

Učesnicima konferencije obratio se i Milorad Ćirić, direktor Dijaspora grupe, koji je podsetio da je on tokom devedesetih živeo i radio u SAD, Kanadi i u Kini ali da je, ipak, odlučio da se vrati u Srbiju. On je istakao da ništa više nije kao što je bilo do 2008, ali i da Srbija mora da radi na pravljenju sopstvenog imidža prikazujući se u pravom svetlu.

– Tri su postulata koja treba poštovati a to su jednostavnost, jasnoća i sigurnost. Neke ljudi u dijaspori zainteresovani su za ono što se dešava u zemlji iz koje su potekli, a neki nisu. Ali, jedno je sigurno – niko se neće odreći Srbije. Nekada se komuniciralo pismima, sada je ta komunikacija znatno olakšana jer i baka od 90 godina koja čuva unuke negde u Švedskoj zna da koristi internet, baš kao i devojčice iz Lozane koje putem Fejsbuka traže prijatelje – rekao je Ćirić. On je naglasio da bi bio veoma srećan kada bi se u Srbiji više uvažavalo mišljenje dijaspore, odnosno kada bi se na sednicama Vlade više pitalo Ministarstvo dijaspore.

Neiskorišćeni potencijal

– Dijaspora jeste faktor stabilnosti svake zemlje, pa bi i u tom kontekstu posmatrano, njihove investicije trebalo da bude više zastupljene. Za deset godina iz dijaspore je stiglo oko 550 miliona dolara i zahvaljujući tome osnovano je 1.000 preduzeća koja sada zapošljavaju oko 25.000 ljudi. Najviše sredstava (oko 40 odsto) uloženo je u projekte renoviranja postojećih turističkih objekata, dok je samo 20 odsto investicija završilo u industriji – podsetio je Milorad Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu dijaspore i vera i dodao da su investicioni potencijali dijaspore veliki i nedovoljno iskorišćeni.

Sumorna slika

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, rekao je otvarajući diskusiju koja je usledila posle oficijelnog dela konferencije, da je veoma teško ubediti privrednike iz dijaspore da ulažu u Srbiji kada je nama izvoz stručnjaka najbolji izvoz koji imamo.

– Kako da nateramo nekoga da ulažu u državu koju ljudi, naročito mladi, masovno napuštaju. Obeshrabruje i podatak da je oko 22.000 preduzeća spremno za likvidaciju, oko 80.000 firmi je u različitim oblicima blokade a Srbija se nalazi na neslavnom 96. mestu kad je reč o konkurentnosti – naglasio je Knežević. Dok se u zemlji ne sprovedu strukturne reforme i zaustavi odlazak ljudi van granica, napominje on, ne možemo da gajimo iluzije o većem učešću dijaspore u investicionim poduhvatima.

O svojim iskustvima govorio je Zoran Jovičić, privrednik koji godinama živi i radi u Australiji.

– Jedan od glavnih problema s kojim bi se svako ko želi da ulaže ovde suočio jeste gomila taksi. Ne razumem kako to da su u Srbiji od svih zemalja u svetu najskuplje naknade. Uveren sam, takođe da bi trebalo ukinuti i građevinske dozvole – napomenuo je Jovičić, dodajući da će o svim problemima koji muče ljude koji žive i rade inostranstvu obavestiti i državu i da će inicijative biti prosleđene nadležnim ministarstvima.

Lj. B.

Ilan Kon: Računamo i na podršku filantropa

Posebnu pažnju učesnika konferencije izazvalo je izlaganje Ilana Kona, iz izraelskog Međunarodnog centra za migraciju i integraciju koji je govorio o iskustvima Izraela u vezi sa investicijama i ukazao na sličnosti između naših dveju zemalja. Prema njegovim rečima, razlog zbog kog se neko odluči da napusti zemlju najčešće je ekonomski, tek ponekad politički, ali u slučaju Izraela te migracije nisu uvek u jednom smeru. Kon podseća da su se milioni Jevreja vratili iz Rusije u Izrael.

– Postoje dva modela odnosa dijaspore i zemlje matice – jedan je evropski u kom dijaspora radi na obrazovanju i zaštiti prava i nije obavezno okrenuta interesima države iz koje potiče. Nasuprot tome je azijski model čija je odlika da je dijaspora u potpunosti okrenuta zemlji svog porekla. Najbolji primer za to je Kina. Ta zemlja ima oko 30 miliona ljudi u dijaspori i krajem osamdesetih, odnosno početkom devedesetih, polovina investicija dolazila je upravo iz dijaspore. Srbija, dakle može da izabere jedan od ova dva modela. U Izraelu imamo dva modela – jedan znači mobilizaciju dijaspore da učestvuju u nacionalnom razvoju, a drugi podrazumeva privlačenje filantropa – ističe Kon.

Objašnjavajući šta je bitno da bi se neko ko je u imigraciji, u ovom slučaju daleko od Izraela, opredelio da se vrati privremeno ili za stalno u svoju zemlju, on kaže da je bitno da postoji dobra komunikacija, odnosno protok informacija u oba smera. „Bitno je da je imigracija u stalnom kontaktu sa maticom. Pre nekoliko dana sam sreo neke Jevreje u Beogradu, koji su mi rekli da stalno dolaze u Izrael, ali se i vraćaju u Srbiju“, naglasio je Kon. Prema njegovim rečima, važan momenat kada se govori o odnosu države sa dijasporom je i onaj filantropski.

– Izrael je dosta radio na filantropiji, mnogo je ljudi iz dijaspore ulagalo u ovakve projekte, možemo reći da se svake godine na ovakav način uloži oko tri milijarde dolara. To je nešto sasvim drugačije od onoga što vi u Srbiji imate. U Izraelu gotovo da nema škole, bolnice, parka u koji dijaspora nije uložila nešto. Naravno, to ne znači da država ne finansira jer je i to jedan bitan aspekt, ali je učešće dijaspore izuzetno veliko – rekao je Kon.

Milorad Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu dijaspore i vera

Iako ne postoje precizni podaci o tome koliko je Srba u dijaspori, procenjuje se da ih je oko četiri miliona širom sveta. Osim slabog priliva investicija, veliki problem predstavljaju i novčane doznake s obzirom na to da je, recimo 2009, u Srbiju ušlo 5,5 milijardi dolara, od čega većina ilegalnim tokovima.

Anka Vojvodić, rukovodilac u Centru za dijasporu PKS

Da bi se privukli strani investitori neophodno je stvoriti ambijent pravne sigurnosti i pojednostaviti komplikovanu birokratsku proceduru jer upravo to su neki od osnovnih razloga zbog kojih investitori ne žele da ulažu u Srbiji. Uprkos tome, 10 odsto naših biznismena iz dijaspore spremno je za investicione poduhvate u Srbiji i njima bi trebalo pružiti šansu.

Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije

U svetskim zdravstvenim ustanovama radi oko 14.000 lekara iz Srbije, a procenjuje se da se od 500 do 1.400 njih nalazi na visokim pozicijama. Koliki je značaj ove saradnje prepoznali smo još pre dve godine, ali očigledno da naš zdravstveni sistem u tom trenutku nije bio spreman da prihvati naše ljude koji rade u inostranstvu i omogući im da dođu i pomognu nam.

Sreten Nikolić, generalni zastupnik kompanije Mani grem

Pre deset godina u Srbiji je funkcionisao jedino Vestern junion. Sada ima nekoliko agencija. Vestern junion ima oko 400.000 ekspozitura u svetu a MG oko 220.000. Zanimljivo je, takođe, da je nekada, dok je Vestern junion obavljao samo transfer novca, marža bila 14 odsto, sada kad je u taj posao uključeno više banaka, taj procenat pao je na šest do sedam odsto.

Milorad Ćirić, direktor Dijaspora grupe

Srbija mora da radi na pravljenju sopstvenog imidža prikazujući se u pravom svetlu. Tri su postulata koja treba poštovati a to su jednostavnost, jasnoća i sigurnost. Jer, treba imati u vidu da su neki ljudi u dijaspori zainteresovani za ono što se dešava u zemlji iz koje su potekli, a neki nisu. Ali, jedno je sigurno – niko se neće odreći Srbije.