Svetske berze: Nastavak rasta tržišta, Tramp pritiska predsednika FED-a da podnese ostavku

Indeks S&P 500 porastao je 1,7 odsto na 6.279,4 poena, dok je nešto blažu pozitivnu promenu od 1,6 odsto registrovao indeks tehnoloških akcija, Nasdaq.

Sentiment tržišta je potpomognut neočekivano dobrim izveštajem sa tržišta rada koji je pokazao trend nastavka mesečnog kreiranja radnih mesta od preko 100 hiljada. Tokom juna američki poslodavci su zaposlili 147 hiljada ljudi, iznad konsenzusa od 110 hiljada i revidiranog podatka iz maja od 144 hiljade. Junski broj kreiranih radnih mesta je veoma blizak ovogodišnjem mesečnom proseku od oko 146 hiljada radnih mesta.

Stopa nezaposlenosti je pala na 4,1 odsto, što je njen najniži nivo od februara ove godine, a došla je ispod konsenzusa od 4,3 odsto, u većoj meri usled smanjenja participacije radne snage na 62,3 odsto, što je njen najniži nivo od kraja 2022. godine.

Prosečna satnica porasla je na mesečnom nivou 0,2 odsto, dok je u odnosu na jun prošle godine bila veća za 3,7 odsto, pokazujući povišeni pritisak na inflatorna kretanja. Uprkos ovom podatku, izveštaj sa tržišta rada gotovo je u potpunosti eliminisao šanse za smanjenje kamata na julskom zasedanju Fed-a. Tržište sada sa verovatnoćom manjom od pet odsto očekuje smanjenje kamata u tekućem mesecu u odnosu na oko 24 odsto neposredno pre objavljivanja izveštaja.

Tramp je i protekle sedmice nastavio da vrši pritisak na Fed koji već duže vreme drži kamatu u rasponu 4,25-4,5 odsto. Na svojoj društvenoj mreži Tramp je napisao da bi čelnik Fed-a, Pauel, „trebalo odmah da podnese ostavku“.

Američki predsednik je u petak, nakon prethodnog usvajanja u Kongresu, potpisao kontroverzni zakon o porezima i potrošnji koji bi mogao znatno da pogorša stanje američkog javnog duga. Uprkos ovome, fokus je veoma brzo prebačen na trgovinsku politiku, pa je Tramp preko vikenda najavio da će u ponedeljak poslati pisma na adrese desetak trgovinskih partnera sa naznakom da će im od 1. avgusta, bez trgovinskog sporazuma, nametnuti jednostrane carinske stope. Među ovim zemljama su verovatno ključni trgovinski partneri sa kojima SAD nisu postigle trgovinski sporazum, kao što su: EU, Japan, Južna Koreja i Indija.

U sredu, 9. jula, ističe rok od 90 dana kojim je američka administracija odložila primenu drakonskih carina koje su početkom aprila dovele do velike panike na tržištu akcija. Međutim, iz američke administracije su pojasnili da bi do kraja meseca sve zemlje koje postignu trgovački sporazum mogle da izbegnu primenu ranije proklamovanih carina od 1. avgusta. Poslednja zemlja koja je postigla sporazum bio je Vijetnam koji će plaćati carinu na izvoz u SAD od 20 procenata u odnosu na 46 odsto koliko je američka administracija razrezala početkom aprila i 10 procenata koliko je ovaj namet iznosio u protekla tri meseca.

DOBITNIK NEDELJE
Akcije američke softverske kompanije, Oracle (ORCL), skočile su prošle sedmice dodatnih 13 procenata na novi istorijski maksimum od 237 dolara, nakon što je kompanija najavila novi posao u oblasti pružanja cloud usluga koji bi mogao povećati prihode kompanije za oko 30 milijardi dolara godišnje počev od fiskalne 2028. godine. Oracle beleži snažan rast poslovanja u tekućoj godini usled rasta tržišta cloud usluga i ekspanzije primene modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Akcije kompanije beleže rast u tekućoj godini od oko 42 odsto.

GUBITNIK NEDELJE
Akcije američke kompanije koja pruža usluge zdravstvenog osiguranja, Centene (CNC), stropoštale su se u sredu više od 40 procenata nakon što je kompanija povukla prognozu poslovanja za tekuću godinu usled očekivanih manjih prihoda iz programa Obamacare. Ovaj program obuhvata ranjive grupe koje nemaju osiguranje preko poslodavca, Medicaid-a za osobe sa nižim platama i Medicare-a za starije. Kompanija očekuje mogući pad prihoda po osnovu ovog programa od oko 1,8 milijardi dolara, ali i rast troškova u pojedinim državama. Nakon ove korekcije, akcije kompanije od početka godine beleže pad od oko 45 procenata.

Autor je glavni ekonomista brokerske kuće Momentum securities