Svetske berze: Volstrit na novom maksimumu u očekivanju nižih kamata

Indeks potrošačkih cena u julu porastao je slabije od očekivanja na godišnjem nivou nakon što nova trgovinska politika SAD još uvek nije ostavila većeg traga, pokazali su državni statistički podaci. Na mesečnom nivou inflacija je porasla 0,2 odsto i 2,7 odsto u odnosu na jul prošle godine. Očekivanja tržišta su bila na nivou 0,2 odnosno 2,8 odsto, respektivno.

Isključivši volatilne cene hrane i energenata, bazna inflacija je porasla 0,3 odsto mesečno i 3,1 odsto godišnje, u odnosu na konsenzus 0,3 i 3,0 odsto, respektivno. Godišnji nivo bazne inflacije je najviši od februara ove godine, dok je mesečno povećanje najviše od januara.

Nedelju dana ranije objavljen slabiji izveštaj sa tržišta rada i izostanak neprijatnih iznenađenja na polju inflacije drastično su povećali izglede za pad kamate Fed-a ne samo u septembru, što je i bilo prilično izvesno, već u narednom mesecu.

Međutim, izveštaj o proizvođačkim cenama koji je stigao kasnije tokom sedmice ublažio je optimizam ulagača u pogledu pada kamata. Indeks proizvođačkih cena skočio je na mesečnom nivou 0,9 odsto u odnosu na konsenzus od 0,2 odsto, što predstavlja najveći mesečni skok od juna 2022. godine.

Nakon ovog izveštaja, investitori i dalje sa visokom verovatnoćom od oko 85 procenata očekuju smanjenje kamate Fed-a od 25 baznih poena na zasedanju u septembru, dok su šanse da usledi novo smanjenje u oktobru porasle na neznatno preko 50 procenata.

Fed kamatu drži nepromenjenu od decembra prošle godine, a kao glavni razlog opreznog pristupa ova centralna banka navela je moguće negativne efekte carina na rast cena.

Na korporativnom nivou u centru pažnje investitora bio je novi iskorak američke administracije u smeru ostvarenje proklamovanih ciljeva.

Američki predsednik Tramp potvrdio je medijske navode da će američki dizajneri čipova, NVIDIA i AMD, plaćati američkoj državi globu od 15 procenata na ime prihoda u Kini, nakon što im je ponovo omogućeno plasiranje manje naprednih čipova na tom tržištu.

S druge strane, još uvek nisu zvanično potvrđeni medijski navodi da bi američka država mogla preuzeti vlasnički udeo u Intelu u cilju ostvarenja državne agende koja nastoji da vrati proizvodnju tehnoloških kompanija u SAD.

Intel godinama hoda po ivici da konačno odustane od proizvodnje čipova pa bi intervencija američke administracije mogla biti ključna da se i dalje zadrži u ovom poslu. Tramp bi svojom ucenjivačkom politikom mogao prilično lako da obezbedi kupce Intelu no ostaje veliko pitanje da li bi to uopšte pomoglo konkurentnosti SAD na tržištu čipova ili bi samo nanelo dodatnu štetu.

Dobitnik nedelje

Akcije proizvođača čipova, Intel (INTC), skočile su prošle sedmice oko 23 procenta nakon medijskih špekulacija da bi američka država mogla postati suvlasnik u ovoj kompaniji i time pogurati njenu tržišnu poziciju koja godinama kopni.

Intel godinama gubi trku sa azijskim proizvođačima čipova, dok je izuzetno slabo pozicioniran i na najaktuelnijom temi današnjice – veštačkoj inteligenciji. Nekada dominantan igrač i faktički monopolista na tržištu procesora sada daleko zaostaje za svojim rivalima izgubivši u poslednjih pet godina polovinu tržišne vrednosti.

Gubitnik nedelje

Akcije američkog proizvođača mrežnih proizvoda, Cisco Systems (CSCO), pale su prošle sedmice oko osam procenata, uprkos tome što je kompanija objavila bolje od očekivanja rezultate za četvrti fiskalni kvartal.

Međutim, u tekućoj fiskalnoj godini kompanija očekuje rast prihoda stopom od pet odsto na 59-60 milijardi dolara, što je nivo rasta nalik prošloj godini, potkopavši nade ulagača za ubrzanjem poslovanja. Cisco u tekućoj godini beleži rast vrednosti akcija od oko 12 odsto nakon što je kompanija prigrabila neke prilike koje je doneo bum u primeni veštačke inteligencije.

Autor je glavni broker Momentum securities.