Tamna strana beogradske stanogradnje

Prvi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, još u oktobru 2003. godine, donet je povodom nadziđivanja Konjarnika, a upravo ishod tog slučaja govori o tome koliko je istinita nedavna opaska jednog člana Saveta, izrečena povodom afere „Luka Beograd“, da „psi laju, a karavani prolaze“, odnosno da uprkos mnoštvu afera i dokaza o zloupotrebama, zakonskih posledica za odgovorne jednostavno nema. Stanogradnja u Beogradu, određena je pre svega velikim neskladom između ponude i potražnje, a ovaj segment investiranja, postao je do te mere unosan da su u njemu svoje utočište našli mnogi kriminalni klanovi, mnogi ljudi na ivici zakona, koji ne biraju sredstva, ali ni mesto za gradnju novih stanova. Velika potražnja za stanovima, uz nedostatak adekvatnih lokacija za novu stanogradnju u Beogradu, doveli su investitore i do beogradskog naselja Konjarnik. Jedno od retkih naselja građenih po jedinstvenom urbanističkom i arhitektonskom obrascu, sa zgradama koje imaju ravne krovove, zapalo je za oko investitorima još tokom devedesetih godina prošlog veka. Naime, Stambena zadruga Prima stan, za potrebe svojih zadrugara dobila je pravo na nadziđivanje zgrada na Konjarniku, a ravni krov je smatran društvenom svojinom, i samim tim dodeljen je toj stambenoj zadruzi. Savet za borbu protiv korupcije u svojoj krivičnoj prijavi podnetoj Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, još 14. oktobra 2003. godine, navodi da „Stambena zadruga Prima stan ne postoji od 31. decembra 1993. godine“, i da je Opština Zvezdara umesto nepostojeće stambene zadruge, građevinske dozvole izdala Građevinskom preduzeću SZ Prima stan, uz mnoštvo falsifikata i zakonskih zloupotreba kojima je jednom veoma čudnom pravnom subjektu omogućeno pravo na nadziđivanje praktično celog naselja Konjarnik. Naime, nadziđivanja u svim ostalim delovima Beograda, bilo je uglavnom rutinski posao, u kome su investitori unapred davali prilično značajne novčane iznose postojećim stanarima na ime obeštećenja za gradnju na ravnom krovu. Na Konjarniku se pojavila prilično jedinstvena vrsta investitora, oličena kroz Građevinsko preduzeće SZ Prima stan, na čelu sa Miroslavom Milutinovićem, nekadašnjim narodnim poslanikom SPO, i sadašnjim bliskim saradnikom Velimira Ilića, ministra za infrastrukturu u Vladi Srbije. Naime, ovi investitori su naumili da bez ikakve nadoknade stanarima, nadzidaju čak jednaest stambenih zgrada, što je dovelo do pravog malog rata na Konjarniku koji traje punih pet godina. Fizički sukobi stanara i kriminalnih grupa koje su bile angažovane kao fizičko obezbeđenje, stotine pravnih sporova i tužbi za odštetu, desetine krivičnih prijava, sve je to bio deo ovog sukoba, u kome investitori nisu birali sredstva da nadzidaju ovo naselje. Pošto u ovom spornom projektu nisu hteli da učestvuju ozbiljni neimari, sa iskustvom u ovakvoj vrsti gradnje, kvalitet izgrađenih stanova i izvedenih radova, bio je katastrofalan: nadzidani stanovi prokišnjavaju, prilikom gradnje izvođači su čak presecali i kablove koji održavaju bezbednost zgrade u slučaju zemljotresa, sistem oluka i odvođenja vode sa krova bio je tako loše realizovan da se voda slivala u stanove stanara, zidovi su pucali, zgrade tonule pod opterećenjem nadzidanih objekata koje ne mogu da podnesu… Opština Zvezdara, i njena građevinska inspekcija, kao i Republička građevinska inspekcija pod nadležnošću ministra Velimira Ilića, uprkos svemu nisu uradili ništa da se ovakva gradnja zaustavi i da se naneta šteta sanira i nadoknadi. Posebnu priču predstavljaju nadzidani krovovi, tako da je svaka od uniformno građenih zgrada za belom fasadom i plavim lođama, dobila krov potpuno drugačijeg oblika i boje: potkrovlje bele boje na jednoj zgradi, plavo-žuti sprat i krov na drugoj, sivi krov i sivi sprat na trećoj, a Republička urbanistička inspekcija, nije reagovala. Ni tužilaštvo nije reagovalo, ni na krivične prijave Saveta za borbu protiv korupcije, ni na krivične prijave građana Konjarnika. Sudovi su donosili presude koje nisu sprovođene, objekti su građeni bez dozvola, da bi nakon okončanih radova dobijali te dozvole. Bez upotrebnih dozvola stanovi su prodavani i useljavani, da bi nakon toga, naknadno bila izdavana i upotrebna dozvola. Svaka predizborna kampanja, posebno ona za lokalne izbore, bila je pogodna tema da se ceo spektar političke scene Srbije „iskaže“ na problemu Konjarnika: Branka Bošnjak, Aleksandar Vučić, Radmila Hrustanović, Miloljub Albijanić, Velimir Ilić, Dragoslav Šumarac, samo su neki od političara koji su i te kako upoznati sa svim tim događanjima, ali su iz veoma čudnih razloga odlučili da o tome jednostavno ćute. Interes za realizaciju ovakvog projekta bio je očigledno ogroman, veliki novac u igri, tako da je GP SZ Prima stan, nastavila svoj pohod na Konjarnik.