Tramp najavljuje uvođenje carina na robu iz EU: Kako će to uticati na Srbiju?

Tramp je u subotu potpisao izvršnu naredbu o uvođenju carina na robu iz Kanade i Meksika u iznosu od 25 odsto i deset odsto na proizvode iz Kine. Prema njegovim rečima vrlo brzo će ista mera biti primenjena i na EU, mada tačan datum nije poznat.

On je u svom obraćanju u nedelju optužio je EU da se, kako on kaže, veoma loše ponaša prema SAD.

„Uvođenje carina Evropskoj Uniji će se sigurno desiti. To mogu da vam kažem zato što su nas već iskoristili. Oni ne kupuju naše automobile, ne kupuju naše poljoprivredne proizvode. Ne kupuju gotovo ništa, a mi uvozimo sve“, tvrdi Tramp.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić priznaje da nije očekivao da će se carine uvoditi visoko razvijenim zemljama, jer oni ne bi trebalo da imaju potrebe da se štite od drugih zemalja.

„Očigledno da je svet došao u takvu fazu da su sva raspoloživa ekonomska sredstva dozvoljena. Prvi koji je to počeo da koristi bio je Tramp u prvom mandatu. Pri čemu to ništa nije novo, on je u prethodnom mandatu uveo carinsku stopu od 25 odsto na kineski čelik i aluminijum. Ali to je nekako normalno, oni su politički, ekonomski i vojni takmaci, ali za mene je bilo iznenađenje kada je isto uradio EU. Što znači da je Amerika za Trampa na prvom mestu i njega ništa više ne zanima. Možda neće istog trenutka uvesti carine Velikoj Britaniji, ali ne isključujem ni to. Neko ga je pogrešno savetovao i misli da se carinama mogu rešavati neki ekonomski problemi“, kaže Savić.

Prema rečima našeg sagovornika Tramp sigurno nije razmišljao koliko kineska ekonomija može da istrpi takav pritisak, s obzirom na nisku cenu radne snage, jeftine energente, dražvnu pomoć i sve ono što postoji u Kini.

„On je u početku najavio da će carinska stopa na kinesku robu biti 60 odsto, što je skoro dva i po puta više nego što je uveo Kanadi i Meksiku, a evo vidimo da je ipak uveo carinu od deset odsto. Znači on ipak razume, ili neko iz njegove administracije da Kina drži američki standard, posebno siromašnog stanovništva i da bi trošak koji će oni snositi uvođenjem carina biti još veći“, kaže naš sogovornik.

Sa druge strane, Evropska Unija koju već razara kriza neće moći da izdrži ovaj pritisak. Trampova osnovna ideja podrazumeva da se sve što se proda u Americi bude i proizvedeno u njoj.

„Evropske kompanije nisu ni sada dovoljno konkurentne na američkom tržištu, a tek neće biti ako se uvedu carine. Ako dođe do seljenja nemačkih kompanija u SAD onda carina nema, tretira se kao domaća proizvodnja. To će biti dobro za nemačke kompanije, a loše za nemačku državu i građane“, ističe Savić.

Kanada i Meksiko su uzvratile najavom uvođenja recipročnih mera. Ministarstvo finansija Kanade objavilo je listu američkih proizvoda uvezenih u Kanadu na koje će se primeniti uzvratna carina od 25 odsto.

Savić navodi da je EU u trenutno najgoroj mogućoj poziciji i da će efekti bilo koje mere biti kontraproduktivni.

„EU uvek može odgovoriti recipročno i uvesti carine. Ali ona je već u ovom trenutku pucala sebi u nogu time što je zabranila uvoz ruske nafte i gasa koje sada uvozi iz SAD. Ako dignu carinsku stopu onda će dobiti strahovito visoke troškove energenata, a i sada već plaćaju nekoliko puta skuplji gas nego što su plaćali Rusiji. Teško da bi građani i industrija mogli to da podnesu. Industrija bi bila totalno nekonkurentna što bi bio dodatni pritisak na ekonomiju i dovelo bi do produbljivanje krize. Vlasnici kompanija se mogu spasiti tako što će se preseliti u SAD, ali je to jednako loše za nemačku državu. Evropa može da radi šta hoće, ali nije lopta u njenom dvorištu“, pojašnjava Savić.

Posledice po domaću ekonomiju

Kako ističe Savić posledice će po srpsku ekonomiju biti više indirektne nego direktne. EU je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije, posebno Nemačka iz koje dolazi najveći broj stranih direktnih investicija i najveći broj kompanija, ali i najveći broj srpskih radnika radi u Nemačkoj.

„Naša ekonomija će biti u problemu upravo zbog te trgovinske saradnje. Naše su mogućnosti male, mi smo totalni autsajder u ekonomiji i u velikoj meri zavisimo od kineske, nemačke i ruske ekonomije. Trenutno nam je najrelaksiranija relacija sa Kinom, jer američke carine neće direktno pogoditi nas. Verovatno možemo očekivati i nešto skuplje kineske proizvode u Srbiji, pošto će carine svakako imati posledice na kinesku ekonomiju. Najmanje štete ćemo imati sa kineske strane, a najviše sa evropske“, kaže Savić.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dušan Marković naglašava da će efekti na Srbiju biti indirektni, naročito u oblasti autoindustrije s obzirom da su neke od najvećih kompanija koje imaju svoju proizvodnju u Srbiji upravo evropske.

„Evropski kapaciteti će biti manje iskroišćeni, a mi na toj mapi imamo razvijenu mrežu dobavljača koji proizvode delove za evropsku autoindustriju. Tako da će postojeća kriza dodatno da se usložni. Ako vaš kupac upadne u finansijske probleme i budu morali da izmeste proizvodnju dalje od vas vi kao lokacija na kojoj se proizvode neki delovi možete drastično da izgubite“, ističe Marković.

Evropa koja nam je geografski bliža postaje sve manje ekonomski bitna. Ona u bici za inovacije značajno kaska i za Kinom i za SAD, zbog čega bi kako kaže Marković eventualno mogli sve više da razmišljamo o Aziji kao novom ekonomskom pokretaču u svetu, a koja se trenutno najbrže razvija.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.