Tržišta gasa u raljama političkih odluka Brisela

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Opšte je poznata činjenica da tržište nastavlja da se razvija. Pritom, turbulentna vremena nisu nepoznata Gaspromu, koji je u prethodnih 50 godina prolazio kroz uspone i padove na tržištu gasa. Zbog toga smo u poziciji da predvidimo promene i uvek smo spremni da prihvatimo nove načine prodaje gasa svojim klijentima. Podsetiću da smo prvi put ponudili na aukciju u severozapadnoj Evropi tri milijarde kubnih metara gasa. Ovaj korak proistekao je iz ambicije da istražimo nove mogućnosti na tržištu. Naša poruka je jasna: prilagoditi poslovanje tržišnim trendovima. Ipak, moram reći da sam zabrinut zbog pravca u kome se kreće Evropa jer preti opasnost da će Brisel još jednom biti sklon donošenju nesrećnih političkih odluka nastavljajući da bira drugačiji put. Pomenuću kritiku koju je Evropska komisija uputila na račun naših mehanizmima za formiranje cena u Evropi. Pritom se zaboravlja da mnogi, kao i mi, prilagođavaju cene gasa prema korpi naftnih proizvoda. Ideje koje dolaze iz Brisela kreću se od formiranja kartela za kupovinu gasa do uvođenja zakonodavstva kako bi se trgovina gasom obavljala u čvorištima. I nije bitno da li ima dovoljno prodavaca i kupaca da bi se formiralo konkurentno tržište. Još jednom će birokratski aparat to popraviti. Činjenica je da je cenovna formula vezana za naftu, koju koristi industrija, kreirala stabilan sistem za formiranje cena, i to uprkos turbulentnim promenama koje je cena nafte doživela poslednjih godina. Indeksiranje cene prema nafti olakšalo je, kako prodavcima, tako i kupcima gasa, upravljanje rizikom.

Usled trenutne situacije na tržištu, naši klijenti u proseku dobijaju gas po znatno nižim cenama nego prethodnih godina i verujemo da će to dovesti do snažnog oporavka prodaje tog energenta u Evropi. Već u julu 2015, evropskom tržištu, uključujući i Tursku, isporučili smo rekordnih 14,2 milijarde kubnih metara gasa. Indeksiranje prema ceni nafte i dalje će biti veoma korišćen sistem jer donosi korist svim učesnicima na tržištu. NJihova sloboda da se dogovaraju oko cena ključna je za funkcionisanje tržišta i evropski zvaničnici bi trebalo dva puta da razmisle pre nego što se umešaju u taj proces. Uprkos teškom okruženju u oblasti zakonodavstva sa kojim se i dalje suočavamo u Evropi, odlučni smo u nameri da svoju viziju usmerimo ka dugoročnim ciljevima i da nas ne ometaju kratkoročna previranja na tržištu. Mnogi stručnjaci, uključujući Međunarodnu agenciju za energetiku (IAE), predviđaju da će se globalna potražnja za gasom povećati za 70 milijardi kubnih metara do 2020. Osim toga, očekuje se da će se potrebe Evrope za uvozom gasa povećati za gotovo jednu trećinu. Kompanija Gasprom želi da bude spremna da odgovori tom izazovu, a da bismo to ostvarili, nastavljamo da investiramo u sopstvene potencijale. Akcionarski ugovor potpisan sa kompanijama Shell, Engie, E.On, BASF i OMV u vezi sa projektom gasovoda Severni tok II dokaz je da se držimo dogovorenog. Ovaj projekat će poboljšati naš kapacitet da isporučujemo gas i ojačaće bezbednost snabdevanja Evrope.

Takođe, otvaramo nova tržišta za plavo gorivo u Aziji. Kompanija Gasprom je 2014. godine potpisala ugovor vredan 400 milijardi dolara sa kineskom državnom kompanijom CNPC, kojim je predviđena isporuka jednog triliona kubnih metara gasa u narednih 30 godina. U međuvremenu u Evropi se promenio tok debate o energetici. Jednoglasan stav da ovaj kontinent treba da vodi globalne klimatske akcije ostao je nepromenjen. Lideri evropske industrije dugo upozoravaju da će Evropa izgubiti svoju konkurentnost ukoliko troškovi klimatske politike i dalje budu izmicali kontroli. Uveren sam da Evropa mora ponovo da razmotri svoj put ka zelenoj ekonomiji. Utoliko pre što birokratski aparat pokušava da mikro menadžmentom upravlja pojedinačnim gorivima, selektivno birajući dobitnike tako što državnu pomoć usmerava samo ka pojedinim tehnologijama. Svaki ekonomista će predvideti da takav pristup mora dovesti do loše raspodele sredstava. Upadljiv primer političkog planiranja i „selektivnih tehnologija“ su evropski of-šor vetroparkovi. Nekoliko preduzetnika se raduje tokovima gotovine koje sponzoriše država, dok na vidiku nema rešenja kako da se generisana snaga vetra isporuči potrošačima, čiji računi za struju u međuvremenu rastu. Od kreatora politike EU očekuje se da uspostave isplativ i tehnološki neutralan politički okvir umesto što se trude da usmeravaju ekonomske procese. Ključ je u jednostavnosti. Ukoliko bi Evropa uspostavila jak signal za cenu ugljenika i ostalo prepustila tržištu, to ne bi samo ispunilo njene klimatske ciljeve, već bi do njih došla mnogo brže i jeftinije. S druge strane, ohrabruje visok nivo saradnje između Gasproma i evropskih kompanija u energetskom sektoru. Uveren sam da će ekonomska realnost i međusobni interesi dozvoliti da oživi dugoročna saradnja u sektoru energetike između Evropske unije i Rusije. Mi ćemo nastaviti da ulažemo u ostvarivanje tog cilja, a nadamo se da će i Evropa učiniti isto.

Autor je zamenik predsednika Upravnog odbora kompanije Gasprom