Turbulentna godina za svetske valute, ali ne i za dinar

Kurs određuje Narodna banka Srbije na osnovu ponude i potražnje, a interveniše na deviznom tržištu samo u slučaju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija. Adekvatno vođenje kursa dinara trebalo bi stimulativno da deluje na konkurentnija preduzeća, zatim na izvoz, štednju, ali i da utiče na eliminisanje sive ekonomije, koja u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa oko 30 odsto, odnosno sa više od 10 milijardi evra. Nije zanemarljiv ni uticaj na monopolistički uvoznički lobi, gde prvenstveno veliki uvoznici zbog precenjenog dinara manje plaćaju robu u inostranstvu, a na domaćem tržištu je skuplje prodaju.

Šta očekuju privrednici: Pošto je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, potreba za prilagođavanjem će biti manja ukoliko strukturne reforme budu uspešnije. Utoliko pre što privredi ne odgovara nestabilan kurs, jer to povećava devizni rizik i inflaciona očekivanja. Zato se privrednici zalažu za predvidiv i stabilan kurs dinara na osnovu koga mogu da planiraju poslovne aktivnosti. Jačanjem evra dobija se na izvozu, ali privrednicima pogoduje stabilan kurs, posebno onima koji se bave dugoročnom proizvodnjom. Rukovođeno fleksibilni kurs dinara, odnosno monetarna politika ciljane inflacije, bolje je rešenje za Srbiju od fiksiranja kursa, jer daje više elastičnosti finansijskom sistemu. Zato je za Srbiju bolje da se kroz promenu kursa slabljenje dinara obavi deo prilagođavanja, jer u slučaju valutnog odbora (fiksnog kursa) prilagođavanje je jedino moguće kroz smanjenje plata i cena što vodi u recesiju. U svakom slučaju, fleksibilan devizni kurs manje je loše rešenje od fiksnog kursa, ili uvođenja evra u monetarni sistem zemlje. Blagi trend deprecijacije kod fleksibilnog kursa treba da približi dinar njegovoj održivoj vrednosti i delotvorno deluje u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Sudeći prema porukama koje stižu iz NBS, centralna monetarna institucija će nastaviti da sprovodi režim rukovođenog plivajućeg kursa, a intervenisaće samo radi smanjenja prekomernih dnevnih oscilacija kursa, ili stimulisanja obima prometa, a sve to u nameri da se očuva stabilnost finansijskog sistema i cena na domaćem tržištu.

Kretanje svetskih valuta: Sve ukazuje na to da najjače svetske valute čeka turbulentna 2016. godina, koju će obeležiti odnos dolara i evra, zatim jačanje ruske rublje i proboj kineskog juana. Srpska moneta će ostati u okviru 120-121 dinara za evro, uz blago slabljenje sredinom godine, koje ne bi trebalo da pređe prošlogodišnjih oko 123 dinara za evro. Uprkos troškovima servisiranja obaveza po osnovu spoljnog duga, domaći ekonomisti i bankari veruju da će se dinar, manje-više, kretati u sadašnjim okvirima. Posmatrano u odnosu na evro dinar će malo izgubiti na vrednosti, ali je takva projekcija očekivana, imajući u vidu činjenicu da je inflacija u Srbiji viša nego u EU, kao i to da beležimo visok trgovinski i budžetski deficit. Dok su stranci unosili devize kako bi, uz visoke kamate, kreditirali državu, dinar je bio stabilan. Međutim, u decembru 2015, posle više meseci stabilnosti, dinar je počeo da gubi dah u trci sa evrom tako da je NBS, za samo dve nedelje u decembru, prodala duplo više deviza nego za 11 meseci. Ipak, u poređenju sa 2008, 2010. ili 2012. godinom dinar je prošle godine dobro plivao u inače nemirnim vodama, pa je naglo pomeranje kursa, zabeleženo krajem prošle godine, podgrejalo nervozu građana i privrednika sa kreditima vezanim za neku jaku valutu. Osim toga, spoljni dug Srbije iznosi oko 26 milijardi evra, pa svaki procenat slabljenja domaće valute predstavlja dodatni trošak od oko 32 milijarde dinara, što je oko jedan odsto BDP-a. „Smatramo da poslednja kretanja nikako ne predstavljaju destabilizaciju, niti poremećaje na deviznom tržištu, već uobičajene i očekivane oscilacije privremenog karaktera. Faza deprecijacijskih pritisaka na dinar prisutna je od kraja novembra prošle godine i rezultat je dejstva nekoliko međunarodnih i domaćih faktora koji su doveli do veće tražnje deviza“, tvrde analitičari NBS. Ističu, takođe, da su na slabljenje dinara uticala i očekivanja međunarodnih investitora da će dolar jačati, zbog čega su prodavali druge valute. Od faktora na domaćem tržištu koji su uticali na slabljenje dinara, pominje se uobičajena sezonska tražnja domaćih kompanija za devizama – firme kupuju evro zbog uvoza energenata, ali i zbog isplate dela dobiti profitabilnih kompanija u stranom vlasništvu svojim maticama. Sve u svemu, građani ne bi trebalo da brinu zbog pomeranja kursa, koje je „kratkog daha“.

Najveći izazovi za dinar: Na stabilnost kursa uticalo je i potpisivanje kreditnog aranžmana sa MMF-om. Manji budžetski deficit, nastavak ekonomskih reformi i olakšica u evrozoni predstavljaju pozitivne faktore, koji bi trebalo da osiguraju stabilnost domaće valute. Pozitivni efekti očekuju se i od prodaje dužničkih hartija od vrednosti koje bi trebalo da budu atraktivne stranim investitorima, zatim od relativno liberalne domaće monetarne politike, kao i od nastavka politike niskih kamata u evrozoni, koja će nadoknaditi negativne efekte viših kamatnih stopa u SAD. U prilog optimističnim očekivanjima ide i podatak da su međunarodne agencije Standard i Purs i Fič povećale rejting Srbije, što je pozitivan signal stranim investitorima da i fiskalna i monetarna politika idu u dobrom smeru, ka poboljšanju makroekonomskih performansi. Dinar je u januaru 2016. godine oslabio prema evru za 1,1 odsto, što je, uglavnom, posledica sezonskih faktora. Deprecijacijski pritisci su karakteristični za početak godine usled sezonski pojačane tražnje domaćih preduzeća, uvoznika energenata, za devizama. To je, u izvesnoj meri, potpomognuto i turbulencijama na svetskim finansijskim tržištima, pre svega, na berzama u Aziji. Pomenimo i neke pesimističke prognoze koje govore da će vlast iskoristiti sve adute, a ponajviše devizne rezerve centralne banke, kako bi devizni kurs održali stabilnim barem do predstojećih izbora. Ova veštačka odbrana dinara će se, sudeći prema praksi iz ranijih izbornih ciklusa, građanima obiti o glavu odmah posle izbora i formiranja nove vlade. Ilustracije radi, neposredno posle izbora u 2012, evro je do kraja te godine ojačao 2,5 odsto (za 1,8 dinara), dok je 2014, posle glasanja u martu, evropska valuta zabeležila skok od četiri odsto (za pet dinara). To znači da bismo se posle ovogodišnjih izbora mogli suočiti sa novim trendom rasta evropske valute, pa bi do kraja godine, prema manje optimističnom scenariju, evro mogao da vredi 125, ili čak 127 dinara! Dugoročno gledano, sadašnja politika kursa je, ipak, neodrživa, pa bi već u 2016, kao i narednih godina, trebalo preduzimati odlučne mere, kako bi se postepeno išlo na politiku realnog kursa domaće valute, odnosno programirane deprecijacije, pošto je dinar precenjena valuta.

Autor je nauči savetnik – redovni član NDES

U trezoru NBS pola milijarde evra više

Da razloga za strah nema na to ukazuje i podatak da je dinar, u veoma turbulentnim prošlogodišnjim okolnostima, oslabio samo 0,8 odsto. Da bi predupredila veće skokove NBS je intervenisala u proseku sa po 10 miliona evra dnevno, mada je bilo i dana kada je na međubankarskom deviznom tržištu prodavala i po 50 miliona evra (do 20 januara 2016. prodato je 120 miliona evra). Ukupni skor odbrane vrednosti domaće valute jeste pola milijarde evra više u trezorima centralne banke, s obzirom na to da je u 2015. godini NBS prodala 450 miliona evra, a kupila 970 miliona evra. To znači da su do kraja novembra bili jači pritisci na jačanje dinara prema evropskoj valuti, zbog čega je NBS više kupovala evre nego što ih je prodavala. Tome treba dodati da je od avgusta 2012. godine kupljeno 3,3 tone zlata, tako da se sada u trezorima NBS nalazi ukupno 18,3 tone. Domaća valuta najmanje je vredela 29. januara – 123,57 dinara za evro, a najviše 1. oktobra kada se za jedan evro dobijao 119,71 dinar. Prva intervencija NBS u 2016. realizovana je 4. januara kada je na međubankarskom deviznom tržištu prodala deset miliona evra.