Turbulentni četvrti kvartal na tržištu kapitala

Uprkos tome, mi u Sakso banci smo, već nekoliko meseci unazad, laserski fokusirani na činjenicu da je cena kapitala porasla za nevladine obveznice, dok finansiranje u dolarima, polako ali sigurno, „presušuje“. To nas je navelo da zauzmemo kratku poziciju prema zlatu i srebru. Još jedan od razloga za uverenje o visokoj vrednosti dolara leži u tržištu kredita, s obzirom na to da je TED raspon, koji tradicionalno ilustruje kreditni stres, porastao za 40 baznih poena. Slična je situacija i sa kretanjem LIBOR-a koji se odnosi na cenu novca između banaka. S druge strane, dok se čeka da Federalne rezerve podignu kamatnu stopu, tržište je „iznedrilo“ ne jednu, već dve korekcije za male količine novca kojima se trguje slobodno, bez državne intervencije. U ovom trenutku gotovo je izvesno da će FED, odmah posle američkih predsedničkih izbora, preciznije u decembru, podići kamatnu stopu za 25 baznih poena. Za razliku od FED-a, koje najavljuju podizanje stope, kreatori monetarne politike iz Evropske centralne banke, Banke Engleske i Banke Japana kao da nemaju pravu opciju.

Čak i kreatori ekonomske politike indirektno priznaju da programi kvantitativnog popuštanja ne funkcionišu, što bi moglo da izazove stvaranje „mehura“ u sektoru stambene izgradnje i tržišta. I sada je svima jasno da su potrebni neki novi mehanizmi. A reč je, zapravo, o tome da svet ponovo sanja o fiskalnoj ekspanziji kako bi se spasio (taj pravni lek korišćen je 2009. godine). Pritom treba podsetiti na to da su političari za fiskalne deficite iako je većina svetskih vlada „na dijeti“, posebno velike ekonomije na Zapadu. Četvrti kvartal ne može da se posmatra nezavisno od izbora u SAD, Francuskoj i Nemačkoj jer, iskustvo govori, da se tokom izbora, a ni u narednih 100 dana, gotovo ništa ne dešava na ekonomskom planu. To znači da ćemo do kraja 2016. biti svedoci razgovora o tome kako bi trebalo povećati fiskalne stimulanse i više investirati u infrastrukturu, ali će kalendar političkih događaja odložiti realizaciju planova za 2017, koja bi mogla da bude još jedna izgubljena godina kad je ekonomski rast u pitanju. Kandidat Republikanske partije Donald Tramp će, po svemu sudeći, biti sledeći američki predsednik, i to ne zbog onoga što govori, već zato što je protiv establišmenta. NJegovoj pobedi doprineće i nepopularnost Hilari Klinton, koja je predstavnik politike koja je mnoge Amerikance učinila siromašnijim.

Mislim da će četvrti kvartal doneti prvi znak promena u političkim procesima što će izazvati veću nestabilnost na tržištima kapitala. U početku će akteri na tržištu biti šokirani saznanjem da je njihov portfolio toliko u korelaciji da „skrivanje“ u obveznicama, ili u zlatu, neće funkcionisati. Sada se nivo korelacije ukrštenih finansijskih sredstva kreće oko 60 odsto što znači da nema maksimalne zaštite jer se sva sredstva kreću u istom smeru. Drugim rečima, obišli smo ceo krug, ali se za osam godina nismo pomerili s mrtve tačke. Sve makro promene u istoriji potiču iz političkih grešaka. U tom kontekstu posmatrano izbor Trampa za predsednika SAD moglo bi, s jedne strane, da bude velika greška, ali bi s druge strane pokrenulo neophodne turbulencije na globalnom tržištu kapitala. Krećemo, dakle, na težak i neizvestan put i savetujemo „upotrebu kaciga“. To je istovremeno i način da se uklone lažne premise na kojima je tržište izgrađeno.

Autor je glavni ekonomista Sakso banke