Zašto dužina boravka turista u Srbiji stagnira već deceniju?

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u avgustu u odnosu na avgust 2024. godine, broj dolazaka turista bio je veći za 0,3 odsto, a broj noćenja manji za 0,2 odsto.

U odnosu na prethodni mesec, broj noćenja domaćih turista ostao je na istom nivou, a broj noćenja stranih turista manji je za 0,5 odsto.

Ako pogledamo prvih osam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle, bilo je 1,9 odsto manje dolazaka i 3,4 odsto manje noćenja.

Ukupni pad noćenja u ovom periodu je posledica manje noćenja domaćih turista za 6,2 odsto, dok su stranci zabeležili skromni rast od 0,4 odsto u odnosu na prvih osam meseci prošle godine.

Međutim, uprkos ovom smanjenju dolazaka turista, Srbija je u poslednjoj deceniji gotovo duplirala broj turista.

Prema nedavno objavljenim podacima RZS, u 2014. godini imali smo oko 2,2 miliona turista, dok smo prošle, 2024. godine imali više od 4,4 miliona. Što znači da je broj turista za tih 10 godina dupliran.

Pored toga, dupliran je i broj noćenja, koji je ispratio broj povećanja dolazaka turista, pa je sa šest miliona došao na nivo od 12,6 miliona u prošloj godini.

Ipak, ono što je problematično u ovoj statistici, jeste da se prosečna dužina boravka turista u našoj zemlji gotovo nije promenila. Prosek je 2014. godine bio 2,8 dana, dok je prošle godine on bio 2,9 dana.

To znači da dužina boravka turista u Srbiji ne raste i da se oni u proseku kratko zadržavaju na izabranim destinacijama.

Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić za Danas ističe da je Srbija u prethodnoj deceniji uspela da ostvari prioritetan cilj u sektoru turizma, a to je dinamičan rast turističkog prometa, pogotovo stranih turista, koji je i više nego udvostručen.

„To što je prosečan boravak gostiju ostao na sličnom nivou nije najmerodavniji pokazatelj razvoja destinacije, naročito što su na tu okolnost uticali i neki pozitivni trendovi na destinacijama“, objašnjava on.

Pre svega, kako navodi, treba imati u vidu i da zemlje na koje se Srbija može ugledati u daljem razvoju turizma, poput Slovenije ili Slovačke, takođe, imaju sličnu prosečnu dužinu boravka, koja u obe zemlje iznosi 2,5 dana.

„Kao drugo, značajan procenat turističkog prometa u Srbiji se realizuje zahvaljujući činjenici da je naša zemlja prepoznata kao ‘city break’ destinacija, Beograd apsorbuje više od polovine ukupnog broja stranih gostiju, a takvi turisti se ne zadržavaju duže od dva do tri dana“, ukazuje Kandić.

Kao treće, on dodaje da je rast ponude velnes i spa komponente u banjskim centrima, usled povećanja savremenih hotelskih kapaciteta, doprineo smanjenju boravka gostiju u banjskim centrima.

„Ljudi više ne odlaze u banje samo radi lečenja u trajanju od 7 do 10 dana, već se sve masovnije odlučuju za kraće boravke, poput produženih vikenda, sa ciljem odmora i korišćenja velnes sadržaja. Prosečan boravak turista u banjskim centrima skratio se sa 5,8 dana u 2012. godini na četiri dana u 2024. godini“, pojašnjava naš sagovornik.

Međutim, Kandić naglašava da su intencije Ministarstva svakako usmerene ka tome da se produži boravak turista na destinacijama i da se strani gosti preusmere u centralnu Srbiju i Vojvodinu, koje, takođe, imaju konkurentne kapacitete.

„Promotivne kampanje koje radimo na inostranim tržištima danas su prevashodno usmerene ka tom cilju, kao i razvoj putne i turističke infrastrukture širom zemlje“, poručuje on.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas navodi da je najveći problem u slaboj ponudi i da je to razlog i kratkog boravka.

„Ljudi se posle dan ili dva zasite tog mesta jer nemaju dovoljno atraktivnu ponudu da bi ostali duže i trošili više“, ukazuje on.

Zato, kako naglašava, da je ponuda veća, oni bi uzročno-posledično i ostajali duže.

Krasojević dodaje da postoji još jedan problem, koji mora da se prevaziđe da bi se ostvario napredak na ovom polju.

„Svaka jedinica lokalne samouprave uglavnom gleda samo sebe i nudi ponudu u svojim administrativnim granicama, što je velika greška. Treba ponuditi objedinjenu, integrisanu turističku destinaciju“, objašnjava on.

Naš sagovornik dodaje da turistima nije bitno gde počinje ili se završava neka opština ili grad.

„Oni to posmatraju kao turističku destinaciju. Zato je važno da jedinice lokalne samouprave i turističke organizacije sarađuju, da se ujedinjuju, da šire ponudu i da se dogovaraju. A to izostaje, ta saradnja koja nam je prekopotrebna, ali nije dovoljno prisutna“, navodi Krasojević.

On podseća da za mesec dana izlazi nova strategija razvoja turizma Srbije, koja upućuje na to da se ljudi povezuju i da sarađuju i da ukrupnjuju turističku ponudu.

„Tako će ljudi da ostanu duže, a ne dan ili dva jer nemaju šta više da rade tu“, poručuje Krasojević.

Ova desetogodišnja stagnacija je loš indikator, upozorava naš sagovornik.

„To je dokaz da nam ponuda nije dovoljno bogata i atraktivna. Ideja je da ako neko dođe u Beograd, da mu se ne nudi samo Beograd, već i okolina, prigradske opštine i slično“, smatra Krasojević.

On navodi da je taj nedostatak ponude veći problem od problema marketinga.

„Tu je bitan redosled poteza, moraš prvo da napraviš ponudu pa tek onda možeš da je promovišeš. Potrebna je atraktivna ponuda koja može da bude vikend ili produženi vikend ili više dana i slično. Neki paketi koji bi se napravili, pa u okviru njega neke varijante, recimo za one bolje platežne goste i slično“, zaključuje Krasojević.

Direktor Asocijacije turističke industrije Srbije (ATIS) Dejan Veselinov za Danas navodi da je glavni razlog zašto prosečna dužina boravka turista u Srbiji već godinama stagnira struktura poseta.

„Najveći broj stranih turista dolazi u veće gradske centre, gde dominira ‘city break’ aranžman u trajanju od tri do četiri dana, što je u skladu sa evropskim prosekom za gradske destinacije. U glavnom gradu strani gosti ubedljivo dominiraju – oko 91 odsto svih dolazaka i 88 odsto noćenja otpada na njih, pa oni najviše utiču na ovaj prosek“, objašnjava on.

Domaći turisti, s druge strane, manje posećuju gradske destinacije, a više putuju po unutrašnjosti Srbije, podseća Veselinov i dodaje da je to, takođe, značajno za razvoj domaćeg turizma.

„Ipak, kada se posmatraju specifične destinacije, razlike su veće. U banjama prosečan boravak u prvih osam meseci ove godine bio je oko 3,9 dana, u planinskim centrima 3,3 dana, dok u pojedinim odmaralištima dostiže i sedam dana. To pokazuje da Srbija već ima destinacije sa potencijalom za produženi odmor“, naglašava naš sagovornik.

I on poručuje da je potrebno kreirati jedinstvene pakete vezane za konkretne aktivnosti i doživljaje, kako bismo unapredili prosečan boravak.

„Samo priroda, kulturna ponuda ili gastronomija nisu dovoljni jer ih imaju i druge zemlje u regionu. Srbija mora da ponudi sadržajne programe i višednevne aranžmane koji motivišu goste da ostanu duže i da zemlju dožive na potpuniji način“, smatra Veselinov.

U tom procesu, prema njegovim rečima, ključnu ulogu imaju domaće turističke agencije koje, u saradnji sa prevoznicima, hotelima, restoranima i drugim partnerima, pripremaju i distribuiraju pakete kako za grupe tako i za individualne goste.

„Upravo takvi aranžmani i razvoj manifestacionog turizma, koji često bude magnet za dolazak, mogu motivisati goste da produže svoj boravak. Pored toga, uvek je važna i intenzivnija promocija, a naše Poslovno udruženje ATIS osnovano je upravo da doprinese boljoj realizaciji ovih ciljeva“, poručuje Veselinov.