Koje su top destinacije za Novu godinu i zimsku sezonu: Najtraženije planine, Šapić jednom izjavom uništio sezonu u Beogradu

Za mnoge građane kraj decembra i početak januara predstavljaju retku priliku da spoje odmor, slavlje i putovanje.

Kada je reč o turističkoj ponudi Srbije, tu svakako prednjače planine. Ali sezona na njima zavisi od vremenskih uslova, kao i od platežne moći građana.

Iako se Srbija trenutno suočava sa potencijalnom krizom zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), čini se da to neće značajno uticati na turističku sezonu i želju građana da putuju, jer je potražnja slična kao i prethodne godine.

Aleksandar Seničić iz Nacionalne Asocijacije Turističkih Agencija (YUTA) za Danas kaže da su najtraženije destinacije naših građana evropski gradovi kao što su Solun, Istanbul, Sofija, Temišvar, Budimpešta, Prag, Beč, kao i mesta na severu Italije.

Kako dodaje, dosta je potražnje za regionom.

U Bosni i Hercegovini su traženi Trebinje, Sarajevo, kao i Banjaluka, u Severnoj Makedoniji Ohrid i Skoplje, dok Crna Gora ima dobar muzički pogram, navodi on.

Tradiciolano, u našoj zemlji su najtraženije planine.

„U Srbiji su tražene planine, a pre svega, Kopaonik, Zlatibor, Stara Planina, Tara, Divčibare, kao i banje – Vrnjačka Banja, Sokobanja,Vrdnik i Prolom“, otkriva Seničić.

Na planinama je, kako kaže, za sada dosta dobra popunjenost i slična je kao prošle godine.

„Konkretno za zimovanje su najtraženije destinacije u Srbiji Kopanik, Stara Planina, Zlatibor, ali i Jahorina u Republici Srpskoj. Kada govorimo o inostranstvu, tu su Bugarska, Austrija, kao i Italija“, navodi.

Seničić ponavlja da nema puno razlike u potražnji, ali da su cene nešto više u odnosu na prošlu godinu, za oko 10 odsto.

„Manje je interesovanje za putovanja u inostranstvo za oko 10 do 15 odsto, a ima mnogo razloga – unutrašnja situacija, ekonomija, ali i uvođenje EES sistema“, ukazuje on.

Seničić otkriva i da su autobuski aranžmani za oko 10 do 15 odsto skuplji, dok su avioaranžmani za Novu godinu skuplji za oko 20 odsto.

Kako dodaje, kod putovanja avionom za Novu godinu, traženi su svi veliki evropski gradovi, ali najviše destinacije poput Valensije, Barselone, Atine, Istanbula, Kipra, Malte, Egipta…

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas navodi da su svi spremni za sezonu, iako ponuda nije zadovoljavajuća.

„U korist nam ide to što veliki broj ljudi, koji su planirali da idu u neke zemlje Evropske unije, zbog situacije na granicama menja svoje planove, pa ili ostaje u regionu ili u Srbiji“, navodi on.

Kako upozorava, kod zimskog turizma i ponude, velika je mana što se previše oslanjamo na meteorološke uslove.

„Mnogo toga zavisi od neke više sile, da li će biti snega i tako dalje, a relativno mala populacija ljudi u Srbiji skija. Više njih odlazi sa ljudima koji skijaju pa se bavi nekim drugim aktivnostima i sadržajima“, naglašava Krasojević.

Prema njegovim rečima, treba da imamo mnogo bogatiju ponudu u oblastima koje nisu nužno vezane za zabavu na snegu, sportove i slično.

„Treba da imamo više aktivnosti u zatvorenom, pod krovom. Kao i spoljašnjih aktivnosti koje mogu da se obavljaju u zimskim uslovima, a mimo snega“, smatra naš sagovornik.

Moguće je, poručuje Krasojević, povezati turističke proizvode.

„Recimo možete da povežete ruralni turizam sa kulturnim turizmom, pa kulturni sa turzmom specijalnih interesovanja. Na taj način se dobija neka sinergija i omogućavamo ljudima da produže boravak i da on ne zavisi samo od toga da li pada sneg“, objašnjava.

Što se tiče cene, Krasojević ukazuje da su one neprilagođene.

„Izuzetno su visoke cene i naša kupovna moć ne može to da iznese. Možda se u toj kalkulaciji računalo na veći broj stranih turista, mada kod nas mnogo manje stranih turista dolazi zimi“, kaže on.

Naša ponuda je, kako dodaje, nedeovoljno konkurentna i u odnosu na bliže i na šire okruženje.

„Veliki broj ljudi koje znam odlaze u tom periodu u Italiju, Sloveniju ili neke druge zemlje, gde se za isti novac dobijaju značajno viši nivo usluge“, otkriva Krasojević.

On poručuje da u Srbiji treba birati neke druge planine, koje su tek u razvoju i nisu toliko popularne.

„Treba ići na planine poput Golije, Goča, pa i Tare i Zlatara. Kopaonik i Zlatibor imaju zaista visoke cene. Ni naši nacionalni parkovi nisu atraktivni u zimskom periodu, a moglo bi mnogo toga da se uradi, jer su ta zaštićena mesta prilično zapostavljena u Srbiji. Turistička ponuda u njima prakitčno ne postoji, što je velika šteta, jer bi to privuklo veliki broj ljudi“, smatra.

Kada je reč o gradovima, Krasojević komentariše nedavnu izjavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

„Mislim da je skandalozna njegova izjava ne da neće biti dočeka. To donekle i mogu da razumem u kontekstu štednje, ali razlog koji je naveo, a to je da Beograd nije bezbedan grad – ne patmim da je to ikad neko izjavio“, kaže on.

Prema njegovom mišljenju, to je dosta netipična, a i netačna izjava.

„Beograd nije ništa manje ili više nebezbedan nego što je bio. Ali kada se to izgovori i ode u etar i još to kaže gradonačelnik, to je onda prilično neprijatno. Oni koji ne poznaju prilike u Srbiji i grad Beograd, verovatno će odložiti dolazak“, ukazuje Krasojević.

Ipak, on dodaje da gradovi u ovom periodu i nisu toliko atraktivni, jer su meterološki uslovi dosta nepovoljni.

„Da bi se jedan grad upoznao, potrebno je da se prošeta. U Beogradu popularni delovi nisu dostupni za automobile, poput Knez Mihailove ulice, Kalemegdana i slično“, pojašnjava.

Krasojević otkriva i da se u poslednje vreme ponuda više bazira na dane oko dočeka, nego za sam doček Nove godine.

„Uvek je za Novu godinu najskuplje, pa oni koji ne moraju, ne idu baš tada. Niže su cene za reprize – 1. ili 2. januara ili za matine, odnosno u toku dana 31. decembra. Mnogo je to jeftinije nego za jednu noć platiti veliku količinu novca. Često ispadne da može da se provede sedam dana u nekoj susednoj zemlji za novac koji se ovde potroši za tu jednu noć“, zaključuje.