U 2025. godini slab rod, ali dobra cena: Ko su najveći proizvođači i izvoznici malina?

U 21. veku proizvodnja malina u Srbiji bila je manja u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini.

Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene, ali veće cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemljama. Tako je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbiljno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama.

Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih najmanje 19 tromesečja. U trećem tromesečju 2025. Poljska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 miliona i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra.

Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u trećem tromesečju pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Poljska imala izvoz 33.000 tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000, ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300 tona.

Izvoznicima iz Srbije, što ne mora da ima veze sa proizvođačima, pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u drugom tromesečju 2025. na 4,88 evra u trećem tromesečju prošle godine.

Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedljivo najveću cenu, je je ona kod Poljske, u trećem kvartalu 2025. godine iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67, a kod Čilea tri evra.

Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

Srbija je u trećem tromesečju 2025. imala uvoz 5.013 tona smrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarljivo malo), u tome 3.063 tone iz Poljske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije.

Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada.