Ubrzana evolucija

Zbog toga bih, kao što to obično biva u ovako dinamičnoj i brzo rastućoj oblasti, prethodnih dvanaest meseci okarakterisao kao ubrzanu evoluciju postojećih tehnologija u svim granama, uključujući računarsku tehniku, multimediju i industriju video igara, mobilne uređaje i telekomunikacije, internet i razvoj softverskih rešenja. Kod nas su se takođe, uprkos svim problemima koje „vučemo“ godinama, desile pozitivne promene koje su vredne pažnje i koje trasiraju put ka informatičkom društvu.

Pored optimizma na početku godine (predviđenih 14 odsto rasta), poslednja istraživanja i analize za 2009. godinu najavljuju daleko manji rast prodaje računara i opreme u celom svetu, nešto ispod četiri odsto, i to uglavnom zahvaljujući zemljama u razvoju. U SAD i zapadnoj Evropi čak je predviđen pad prodaje od oko tri odsto, koji je delimično prouzrokovan ekonomskom krizom, ali i prirodnim ciklusom zamene starih kompjutera novima, kao i ogromnim rastom prodaje, zbog naglog pada cena u prethodnih nekoliko godina. Ovakva situacija iznedrila je novu kategoriju malih i pristupačnih prenosnih računara, nazvanu netbook, koja je i pored ograničenih funkcionalnosti, sposobna da obavi većinu uobičajenih zadataka. Pri tom, obezbeđena je ultra mobilnost i mala potrošnja energije. Energetska efikasnost, zaštita životne sredine i takozvane „zelene tehnologije“ takođe su bile teme koje su obeležile prethodnu godinu kada je u pitanju hardver.

Multimedija i gejmerska industrija doživele su svetle trenutke u 2008. godini. Čak je ocenjeno da je oblast video igara najotpornija na aktuelnu krizu i da bi iz nje mogla da izađe uz minimum gubitaka. Za to su zaslužne, pre svega, pristupačne igračke konzole, novi zanimljivi naslovi i inovativni načini igranja koji uključuju fizičku aktivnost korisnika. Muzička industrija ozbiljno se preplela sa korisničkom elektronikom i internetom. Raste upotreba onlajn muzike, izdavačke kuće sklapaju partnerstva sa proizvođačima mp3 plejera i mobilnih telefona, a neki izvođači, poput Madone, najavljuju da će ubuduće distribuirati svoje albume isključivo putem Mreže. Amazon i Soni su najdalje otišli u razvoju namenskih čitača elektronskih knjiga, pa je porast broja korisnika i kupljenih knjiga u digitalanom obliku veoma značajan. Iz sukoba novih formata za filmove i druge video sadržaje u visokoj revoluciji kao pobednik je izašao Blu-rej standard, dok su od HD DVD formata odustali čak i njegovi tvorci. Porastao je i broj korisnika pametnih mobilnih telefona, a godinu su obeležili pojava nove verzije Epl aj fonija, pomeranje ove platforme ka poslovnim korisnicima i sve više onlajn sadržaja za mobilne telefone.

Za ovo poslednje je umnogome zaslužan razvoj interneta. Uprkos tome što su ulaganja u nove ideje na internetu značajno smanjena i ograničena, svakodnevno se pojavljuju novi servisi, portali i tehnologije. Infrastrukturno, najznačajniji je bio napredak na poljima širokopojasnog pristupa, internet televizije (IPTV) i telefonije (VoIP). Internet aplikacije postale su daleko moćnije (Ričinternet aplikejšns, RIA) i po funkcionalnostima sve sličnije klasičnim programima na računarima, pa je njihova primena u poslovnom svetu u porastu. U ovu trku uključili su se najveći „igrači“, a najdalje je verovatno otišao Gugl koji je prethodne godine pokušao da uđe i u borbu Internet brauzera (Gugl kroum) i mobilnih platformi (android). Internet oglašavanje stalo je rame uz rame sa klasičnim medijima, a dobar deo godine vladala je neizvesnost vezana za kupovinu pretraživača Jahu! od strane kompanije Majkrosoft.

Kao što je bilo očekivano, 2008. je po mnogo čemu bila godina softvera i usluga. Poslovne aplikacije i elektronsko poslovanje uopšte, elektronska uprava (E gaverment) i učenje na daljinu ( E lrning) samo su neki od fenomena o kojima se mnogo govorilo i pisalo. Izmeštanje podataka, programa i čitavih softverskih sistema na internet (Klaud kompjuting) prestalo je da bude vizija kojom se bave teoretičari, a razvoj softvera za mobilne platforme doživeo je vrhunac. Nažalost, bio je primetan i porast sajber kriminala, ali i udruživanje i sistematska borba protiv ove negativne pojave. Većsama najava krize uticala je na promenu paradigme autsorsinga. Smanjenje budžeta i izmeštanje kompletnih IT sektora u nezavisne firme zahtevalo je novi pristup autsorsingu i uvođenje sistema „ključu ruke“, po kome autsorsing kompanija, umesto prostog iznajmljivanja radne snage, preuzima kompletan rad na projektu, uključujući i istraživanje i razvoj. Ovo je stvorilo priliku za domaće kompanije sa sposobnim inženjerima i zaokruženim procesom rada koje sada mogu da konkurišu na mnogo većim tržištima.

Domaća IT industrija, i pored problema u saradnji državnih institucija i privatnog sektora, relativno nedosledne primene državne strategije u toj oblasti, zastoja koji prouzrokuju česte političke promene, bitno je napredovala. Pokrenuto je nekoliko E gaverment projekata, u zdravstvu je u razvoju takozvani HIS (Helt informejšn sistem, zdravstveni informacioni sistem) koji će građanim značajno da olakša susret sa bolnicama i domovima zdravlja, a uskoro bi konačno mogao da zaživi i elektronski potpis.

Teško je u ovako kratkom članku postići sveobuhvatan osvrt na prethodnu informatičku godinu. Ipak, neki generalni pravci razvoja jasno su vidljivi. U tom toku, a prilagođeno domaćim prilikama i promenama koje će doneti ekonomska kriza, moramo da tražimo svoju šansu kako bismo izgradili brend koji se zove „srpska IT industrija“ i iskoristili prednosti koje nam na globalnom planu pružaju domaće znanje i pamet. Samo u tom slučaju, udruženim snagama i saradanjom svih činilaca – države, javnog sektora, privatnih kompanija i društva u celini – možemo godinu pred nama pretvoriti u pobedničku za našu zemlju. Nadam se da ću za godinu dana, u osvrtu na 2009. godinu, imati dovoljno razloga da ceo tekst posvetim domaćoj informatičkoj industriji.

Autor je predsednik ComTrade Group