Ulog koji garantuje bezbrižniju starost

Problem je, međutim kako pronaći čarobnu formulu čija primena neće ugroziti egzistenciju oko 1,6 miliona penzionera od kojih njih 240.000, sa primanjima nižim od 11.000 dinara, živi na ivici siromaštva. Da se broj egzistencijalno ugroženih potencijalnih penzionera ne bi drastično povećao, a ta pretnja stalno je prisutna, izlaz bi, između ostalog, trebalo potražiti i u ulaganjima u dobrovoljne penzijske fondove koja predstavljaju svojevrstan vid štednje za starost.

– U predstojećoj reformi penzijskog sistema veoma je važno da država što više stimuliše razvoj trećeg stuba osiguranja tako što će animirati ljude da uplaćuju u dobrovoljne penzijske fondove. Ovo je utoliko važnije ako se zna da veliki deo radno sposobnog stanovništva prihode ostvaruje u sivoj zoni što znači da većina njih neće ni steći pravo na penziju pa će se u jednom trenutku, kao socijalno ugrožena kategorija, naći na plećima države. Činjenica je, takođe da je uvođenje drugog stuba skup i dug proces koji bi mogao da traje i dvadesetak godina i predstavljao bi dodatni trošak za budžet. Osim toga, to bi značilo da se 22 odsto obaveznog izdvajanja za fond PIO deli na dva dela. Prema tome jedini izlaz iz ove prilično teške situacije u kojoj se našao državni penzijski fond jeste u ubrzanom privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Kad je reč o budućim penzionerima za njih je veoma važno da pronađu i neki izvor dodatnih prihoda a dobrovoljni penzijski fondovi upravo to nude – kaže za Danas Mirjana Grbović, direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom čija imovina iznosi oko 2,9 milijardi dinara, broji oko 82.000 članova i pokriva 42 odsto tržišta.

Naša sagovornica ističe da su penzijski fondovi uspeli da se održe i u uslovima krize koja je uzdrmala sva finansijska tržišta, pa i naše, što je jedan od pokazatelja da su procene portfolio menadžera o investiranju bile dobre. O vitalnosti ove industrije govore i ovogodišnji podaci prema kojima svi penzijski fondovi beleže pozitivne prinose. Tako je, recimo Dunav fond, u periodu od 1. oktobra 2008. do 30. septembra 2009. godine, ostvario prinos od 17,56 odsto.

– Sve to ukazuje da se finansijsko tržište stabilizovalo i, što je posebno važno, pojavili su se zapisi Trezora. Emitovanjem zapisa država je delimično rešila problem deficita u budžetu a fondovi su dobili hartiju koja nosi najmanji rizik ulaganja i omogućava precizniju projekciju stope prinosa. Ali, problem je što na tržištu nema dovoljno atraktivnih hartija od vrednosti sa dužim rokom dospeća. Ako se zna da je u 2008. čak 50 odsto sredstava industrije osiguranja ležalo na računima kastodi banaka onda je jasno da nismo imali gde da investiramo. Ograničavajući faktor je i to što nam je dozvoljeno da samo pet odsto imovine držimo u depozitima u bankama, kao i nedostatak korporativnih obveznica – upozorava Mirjana Grbović i dodaje da se Dunav društvo za upravljanje fondovima sprema za izlazak i na inostrano tržište.

Prema oceni Nataše Marjanović, direktora Delta Đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda prava reforma penzijskog sistema podrazumeva i uvođenje obaveznog privatnog osiguranja i „mada je nerealno očekivati da se to dogodi preko noći u taj proces bi trebalo što pre ući“. Ona tvrdi da je to, osim ekonomskog, i političko pitanje i kao primer navodi Hrvatsku gde je prošle godine, opstanak drugog stuba osiguranja doveden u pitanje zato što se ispostavilo da su oni koji su uplaćivali i u državni i u privatni fond dobili manju penziju.

– Država bi trebalo da stimuliše ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove a oslobađanjem poslodavaca obaveze plaćanja poreza na ulog do 3.528 dinara učinjen je prvi korak u tom pravcu. Ali, na tome se stalo a nama je potrebna kontinuirana podrška. Bitno je, takođe naglasiti da ulaganje u penzijske fondove ne znači mogućnost sticanja bogatstva preko noći što se ne bi moglo očekivati čak i ako se ulaže u investicione fondove gde je i rizik ulaganja veći. Podatak da je u protekle tri godine prinos penzijskih fondova bio veći od depresijacije dinara govori u prilog tome da penzijski fondovi, svojom konzervativnom politikom ulaganja, svode rizik na minimum dok istovremeno članovi ostvaruju prinos na uložena sredstva. Inače, jedno od univerzalnih pravila investiranja koje bi svako trebalo da ima na umu, podrazumeva da samo mlađi ljudi (između 30 i 40 godina), mogu sebi da dozvole luksuz da investiraju u rizičnije instrumente jer imaju više vremena na raspolaganju da se oporave od eventualnog gubitka, dok bi oni stariji od 50 godina trebalo da se opredele za tzv. konzervativnije instrumente. To znači da bi prednost trebalo dati državnim hartijama od vrednosti a manje ulagati u hipotekarne obveznice ili akcije – sugeriše Nataša Marjanović.

Na pitanje zašto bi prednost trebalo dati ulaganjima u privatne penzijske fondove a ne, recimo u životno osiguranje, naša sagovornica, kao jedan od argumenata, navodi da za razliku od osiguranja života gde se klijent ugovorom obavezuje da će, primera radi u narednih 20 godina redovno uplaćivati određenu sumu novca kod penzijskih fondova može da menja iznos i dinamiku uplate. Osim toga može, u svakom trenutku, i to bez plaćanja penala, da odustane od uplate što ga ne sprečava da posle navršenih 53 godine života, podigne svoj novac.

– Najbolja varijanta bila bi da i poslodavac i zaposleni uplaćuju deo novca u dobrovoljne penzijske fondove. Ilustracije radi, ako bi neko 20 godina uplaćivao po 3.000 dinara mesečno, on bi u naredne dve decenije mogao da računa na dodatnu penziju od oko 15.000 dinara. Ova računica bazirana je na prosečnoj godišnjoj stopi prinosa od osam odsto – ističe Nataša Marjanović i podseća da fond Delta Đenerali, sa imovinom većom od 1,6 milijardi dinara i sa oko 46.000 članova pokriva 24,5 odsto tržišta.

Dozvolu za rad na tržištu Srbije dobilo je deset dobrovljnih penzijskih fondova i to je, prema proceni analitičara, optimalan broj imajući u vidu stepen razvijenosti domaćeg tržišta kapitala. Ukupna imovina fondova premašuje 6,6 milijardi dinara (oko 70 miliona evra) dok je broj članova već dostigao cifru od oko 165.000 (broj sklopljenih ugovora 214.000) i beleži blagi rast. Srbija se, inače po stepenu razvijenosti drugog i trećeg stuba penzijskog osiguranja nalazi na samom začelju u odnosu na zemlje u okruženju – jedino su Albanija i Bosna i Hercegovina koje nemaju dobrovoljne penzijske fondove, iza nas.

Nataša Marjanović, direktor Delta Đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda

Jedno od pravila investiranja podrazumeva da samo mlađi ljudi (između 30 i 40 godina), mogu sebi da dozvole luksuz da investiraju u rizičnije instrumente jer imaju više vremena na raspolaganju da se oporave od eventualnog gubitka, dok bi oni stariji od 50 godina trebalo da se opredele za tzv. konzervativnije instrumente. To znači da bi prednost trebalo dati državnim hartijama od vrednosti a manje ulagati u hipotekarne obveznice ili akcije.

Mirjana Grbović, direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom

Emitovanjem zapisa država je delimično rešila problem deficita u budžetu a fondovi su dobili hartiju koja nosi najmanji rizik ulaganja i omogućava precizniju projekciju stope prinosa. Ali, problem je što na tržištu nema dovoljno atraktivnih hartija od vrednosti sa dužim rokom dospeća. Ako se zna da je u 2008. čak 50 odsto sredstava industrije osiguranja ležalo na računima kastodi banaka onda je jasno da nismo imali gde da investiramo. Ograničavajući faktor je i to što nam je dozvoljeno da samo pet odsto imovine držimo u depozitima u bankama, kao i nedostatak korporativnih obveznica.