Ministar označio kritične tačke u lancu poljoprivrede: Da li je Uprava za agrarna plaćanja najveći krivac za kašnjenje subvencija?

Novi ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, čini se, započeo je svoj mandat žustro.

Naime, proteklih dana održao je sastanke sa Upravom za agrarna plaćanja i Upravom za veterinu i na rad oba tela je imao izražene kritike.

„Neprihvatljivo je da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14 odsto. Rezultati se moraju meriti podacima, a ne izgovorima“, ukazao je on prilikom sastanka sa direktorom Uprave za agrarna plaćanja Slobodanom Nikolovskim.

Posebnu kritiku uputio je upravo na račun kašnjenja podsticaja za poljoprivrednike.

„Poštovanje preuzetih obaveza, posebno rokova isplate subvencija, od ključnog je značaja za očuvanje poverenja između države i poljoprivrednika“, rekao je Glamočić.

Ukazao je na propuste u radu ove Uprave, naročito u domenu organizacije, arhiviranja predmeta i ukupnog funkcionisanja službe.

Naglasio je i da komunikacija sa poljoprivrednicima mora biti stalna i suštinska, a ne formalna.

Prema nezvaničnim saznanjima, ministar je ovoj Upravi dao rok da otkloni propuste u radu. U suprotnom moglo bi da dođe do kadrovskih promena.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da je Glamočić „udario“ tamo gde je najočiglednije da nešto ne funkcioniše kako treba u okviru Ministarstva.

„Ono što je najvidljivije kod najšire javnosti, a pogotovo kod naših poljoprivrednika, je to kako se subvencije isplaćuju. Da li kasne, da li se poštuju pravilnici i uredbe o isplatama tih podsticaja… to se vidi i to poljoprivrednici odmah osete na svom budžetu“, objašnjava on.

Galetin dodaje da to ne ide kako treba i da je zato to ministar prvo detektovao. Međutim, ne smatra da je ova uprava jedini krivac.

„Uprava za agrarna plaćanja je jedan deo u okviru Ministarstva poljoprivrede, a to je samo jedno ministarstvo u sastavu čitave vlade. Ne može samo jedan čovek ili samo jedna uprava da bude kriva za to šta se dešava“, kaže naš sagovornik.

Galetin smatra da bi sigurno i sadašnji direktor Uprave voleo da se sve isplate obave na vreme u punom iznosu i onako kako stoji u budžetu.

„Da dobija na vreme novac iz Ministarstva finansija, uradio bi to verovatno blagovremeno, inače bi preuzeo na sebe rizik da bude odgovoran za to što nije na vreme isplaćeno i da bude razapet na stub srama od strane poljoprivrednika“, navodi on.

Galetin pojašnjava da ne mogu da isplate novac, ako ga ne dobiju na vreme od Ministarstva finansija.

„Budžet je dinamička kategorija, ne stoje sve pare tu i da se troše kako treba da se troše. On se puni sukcesivno tokom cele godine i troši se onako kako se raspoređuje. Zato to na najvišem nivou treba rešavati“, poručuje on.

Galetin objašnjava da to ne amnestira Upravu za agrarna plaćanja i da u čitavom sistemu Ministarstva poljoprivrede, najviše škripi kod njih, ali da je bitno reći da nisu jedini krivci.

„Sigurno je da ima propusta i grešaka i logičan je potez ministra da odatle krene da rešava probleme, a takođe i dobar potez iz aspekta javnosti“, kaže on.

Galetin ukazuje da je to kompleksan problem, koji mora da se rešava na međuministarskom nivou.

„Treba verovatno ministar da napravi sastanak sa ministrom finansija i predoči mu da kasne premije za mleko, subvencije po hektaru i slično. I da se tu nađe rešenje“, navodi naš sagovornik.

Galetin zaključuje da definitivno postoji problem u realizaciji agrarnog budžeta i da je to problem koji se najviše vidi i koji je „najbolniji“ za poljoprivrednike.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas kaže da je ono što poljoprivrednici znaju, to je da mnogi od njih još uvek nisu dobili novac na ime subvencija.

„Uglavnom se kasni sa svim. Sada me zanima da li će prvog maja krenuti javni poziv za sertifikovano seme, jer o tome pričamo već dve godine“, navodi on.

Filipović podseća da je to dogovoreno u Kisaču 2023. godine.

„Dogovoreno je da bude do 17.000 dinara za sertifikovano seme. Prošla godina je prošla kako je prošla, oni to nisu sagledali kako da ispune, pa smo imali po 10.000 dinara na celokupnu biljnu proizvodnju“, ukazuje on.

Filipović dodaje da Ministarstvo nije izbacilo ni pravilnik, a da je rečeno da će izaći u januaru, ili eventualno u februaru.

„Taj pravilnik je trebalo tačno da definiše kako će izgledati to oko sertifikovanog semena. Neke kulture idu u setvenim jedinicima, neke po kilogramu. Zna se da recimo soja ide od 80 do 100 kilograma po hektaru semena. Koliko će oni tu u kilaži priznavati, to je pitanje. Zato je taj pravilnik potreban da to sve definiše. Za svaku kulturu je to različito“, objašnjava on.

Što se tiče poziva na razgovor, naš sagovornik naglašava da su oni siti razgovora i pregovora.

„Ćaskanja nam je dosta. Nije problem da se ode na pregovore, pojavljivali smo se na mnogim sastancima, ali čisto da idemo na neko ćaskanje u ministarstvo, ne vidim potrebu“, kaže Filipović.

On ističe da mora da se vidi na delima da oni stvarno žele da pomognu, a ne samo na rečima.

Filipović podseća da je stav Inicijative da su studentski zahtevi prioritet, da se oni ispune.

„U suštini, i nama su najveći problem ta sistemska rešenja. Mi nemamo nikakvu strategiju u poljoprivredi, to sve ide zbrda-zdola. Samo se gasi požar gde bukne“, ukazuje on.

Naš sagovornik ističe da je dobro što je na čelu ministarstva sada neko iz struke.

„Ipak, moramo videti rezultate da bismo mogli nekoga da pohvalimo. Videćemo kakvi će biti njegovi koraci i koliko će mu biti odrešene ruke“, zaključuje Filipović.