Procenjuje se da je zatvoreno oko 100 prodavnica od donošenja Uredbe o ograničenju marži: Možemo li očekivati inflatorni šok nakon 28. februara?

Država je krajem avgusta ove godine donela Uredbu o ograničenju marži za trgovce, koja je nakon toga nekoliko puta korigovana. Prema najavama, Uredba važi šest meseci, odnosno do 28. febraura 2026. godine.

Ovo je izazvalo negodovanje mnogih aktera u trgovini, ali su Uredbu potrošači dočekali sa optimizmom, jer je najavljeno da će to dovesti do ukupnog obaranja cena za 15 do 20 odsto.

Vrlo brzo je bilo primetno da ova mera stvara probleme trgovcima, a kako je Danas već pisao, najavljeno je zatvaranje destina prodavnica samo do kraja 2025. godine.

Međutim, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević pohvalila se da je država uspela da obuzda inflaciju i da je vrati u realne i više nego očekivane pozitivne okvire.

„Tako da je u periodu septembar na novembar, tokom trajanja naše Uredbe ona značajno smanjena i u novembru je bila 2,8, što je značajno niže u odnosu na avgust kada je bila 4,7. Veliki udeo u obaranju inflacije imala je Uredba o ograničenju marži, jer proizvodi koji ulaze u korpu koja gradi inflaciju su mahom poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji su odigrali tu ulogu da dođe do redukcije inflacije“, navela je ona za RTS.

Lazarević je dodala da su stabilizovali cene i zaustavili rast koji je trajao u kontinuitetu nekoliko godina.

Ipak, prema izvorima Danasa, koji su dobro upućeni u situaciju, čini se da nije sve tako svetlo.

Prema tvrdnjama trgovaca, zamrzavanje nabavnih cena na dan 1. avgusta veštački je dovelo do niske inflacije u septembru i oktobru.

Međutim, kada taj efekat prođe, cene će naglo porasti, upozoravaju.

Danasu je rečeno da su proizvođači i uvoznici mogli da izdrže ovo jer su plaćali manje trgovcima za rabate koje je Uredba ograničila.

Zbog toga su, u krajnjem ishodu, trgovci snosili trošak zamrzavanja cena i zato posluju sa gubicima.

Međutim, kako ukazuju, i sa zamrznutim nabavnim cenama, nivo maloprodajnih cena je za potrošače ostao visok, jer nije bilo akcija i promocija kao pre Uredbe, pa je obim prodaje proizvođačkih brendova pao, a porastao promet privatnih robnih marki, jer su redovne cene tih proizvoda niže.

Pad obima prodaje je ozbiljan problem za proizvođače i uvoznike, uprkos finansijskoj kompenzaciji za zamrznute cene, objašnjavaju.

Izvori Danasa tvrde da će nakon što Uredba istekne 28. februara, najveći efekat doći od odmrzavanja nabavnih cena, jer će svi proizvođači i uvoznici trgovcima ispostaviti nove cenovnike, sa cenama uvećanim za rast troškova od 1. avgusta 2025, što može izazvati inflatorni šok.

Od ovoga nema spasa, jer cene ne mogu ostati večno zamrznute, naglašavaju.

Podsećaju da je Uredba menjana četiri puta i da je čist primer državne intervencije koja remeti stanje na tržištu i odnose među tržišnim učesnicima, što je uvek u krajnjem ishodu na štetu potrošača.

Umesto da iz Uredbe brzo izađe nakon što je uvidela štetne posledice, država je tvrdoglavo zadržala ove mere na snazi, odlažući rešenje problema, koji protokom vremena postaje sve veći, poručuju.

Kako tvrde za Danas, procenjuje se da je zatvoreno oko 100 prodavnica u svim lancima od donošenja Uredbe i da je nekoliko stotina radnika ostalo bez posla.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da su, prema javno dostupnim podacima, rezultati Uredbe  šareni.

„Ima proizvoda gde je došlo do smanjenja cena, ali se ne može to posmatrati crno-belo jer snimanje cena ide nedeljno, a ipak se i sada značajan broj artikala prodaje putem akcijske prodaje, tako da tu treba biti oprezan. Trgovci su kod određenih proizvoda korigovali cene, ali su neka velika i glasno najavljivana sniženja, naravno, izostala“, ukazuje on.

Po isteku Uredbe, kako navodi, sve će zavisiti od nastalih okolnosti.

„Trgovci će pokušati da nadoknade bar deo dobiti, ali će efekat zavisiti od potrošača, odnsono obima kupvoine. Za trgovca je obrt daleko značajnjii nego sama visina marže. Naravno da će svaki trgovinski lanac, kroz definisanja svoje biznis strategije, preduzimati konkretne akcije“, naglašava Milićević.

On se osvrnuo i na izjavu ministarke Lazarević da bi ulazak novih aktera na tržište mogao dodatno da spusti cene.

„U svakom slučaju bi novi lanci, bar u početku, u stimulaciji tražnje išli na varijantu povoljnije ponude što se tiče cenovnih komponenti, odnosno očekivano je da bar u početku budu povoljniji“, objašnjava Milićević.

Međutim, kako dodaje, veliko je pitanje veličina lanca, geografska pokrivenost, kao i asortimantska ponuda zasnovana na vrsti i veličini asortimana.

„Ozbiliji efekat podrauzumeva pokrivenosti bar 20 odsto geografskog tržišta, uključujući i velike populacione centre – Beograd, Novi Sad, Niš…“, navodi.

Milićević pojašnjava i da sve to zavisi, pored asortimana, i od toga da li se radi o originalnim proizvodnim brendovima ili pak trgovačkim markama, zatim da li bi se usreredili pretežno na domaću ponudu ili pak uvozni asortiman od svojh već postojećih snabdevača i slično.