Pozivajući se na tekst koji je izašao u Vašem listu 27.juna pod naslovom „U vrtlogu nelojalne konkurencije i birokratskih procedura“, radnici „Pro Team“ iziritirani su iskonstruisanim kvalifikacijama kao i time što je njihovo rukovodstvo nazvano „zloničkim udruženjem”. Želimo da se osvrnemo na saradnju sa našim rukovodstvom jer iza nas stoji višedecenijski zajednički rad. Radi se o ljudima iskusnim u svom poslu sa zavidnim poslovnim rezultatima, uglednim privrednicima bez mrlje u karijeri. Upravo su izuzetni ljudski i poslovni kvaliteti našeg rukovodstva opredilili našu odluku da pređemo iz „Tranšpeda-Beograd” u „Pro team”
Svako fizičko i pravno lice ima pravo da osnuje privredno društvo i da izabere delatnost kojom će se baviti kao i naziv firme, a da li će izabrani naziv biti registrovan zavisi od kontrole APR-a koji procenjuje da li postoji firma sa istim ili sličnim nazivom. Osnivač je za svoju firmu izabrao naziv „Tranšped Pro Team“ a APR ga je registrovao bez ikakvog prigovora, jer je utvrdio da se ne radi o nazivu koji je registrovan od neke druge firme. „Tranšped pro team” je izvršio registraciju žiga kod Zavoda za intelektnu svojinu RS pod brojem 53810.
Vlasnik firme je ovlašćen da imenuje direktora, što je učinio i vlasnik „Pro Team-a“ pa nije jasno na osnovu kog propisa gospodin Plut smatra da je vlasnik ograničen u svom pravu da izvrši izbor direktora. Ni jedan od članova menadžerskog tima „Tranšpeda-Beograd” nije potpisao menadžerski ugovor, niti zaposleni, ugovor o zabrani konkurencije za vreme radnog odnosa u „Tranšpedu-Beograd”.
Vlasnik firme je ovlašćen da svoj udeo u firmi prenese na bilo koje drugo pravno ili fizičko lice, poveća svoj ulog, te nije jasno kako gospodin Plut smatra da može sprečiti nekoga da koristi svoja ovlašćenja i da u tome vidi „poduhvat“.
Registar privrednih društava koji se vodi u APR-u je jedina javna knjiga iz koje se utvrđuje naziv firme, visina ukupnog kapitala, vlasnička struktura i vlasnici firme. Ti podaci su javni i svima dostupni samim tim i gospodinu Plutu, te je neozbiljno pozivati se na“nezvanične podatake“. Jedini vlasnik firme „Pro Team“ je onaj koji je upisan u APR-u.
U članku se navodi da je firma „Pro Team“ vršila pritisak na radnike „Tranšped-a Beograd“ da napuste posao i pređu na rad u „Pro Team“. Pravo je svakog radnika da prestane sa radom u firmi koja ne zadovoljava njegova očekivanja i da se zaposli u drugoj . Značajan broj zaposlenih iz „Tranšpeda-Beograd” prešlo je i u druga preduzeća iz oblasti špedicije. Nedozvoljeno je o radnicima misliti da su „maloumni“ i da neko može da ih nagovara i na njih vrši pritisak. „Tranšped Beograd“ sada ima deset radnika. Naravno da ih ne može biti više, jer jasno je zašto su radnici „pobegli“ iz „Tranšped-a Beograd“, a zna se da niko od dobrog ne beži.
Isto kao što gospodin Plut ima loše mišljenje o radnicima, tako misli i o svojim komitentima. Naime, žali se da su komitenti napustili „Tranšped Beograd“ iz zablude a jasno je da se identifikacija svakog privrednog subjekta može izvršiti putem PIB-a i matičnog broja što se u praksi i redovno čini.
„Tranšped Beograd“ je zatvarao filijale, otkazivao poslovne prostore, kao i davao otkaze radnicima koji su radili u tim filijalama. Činjenice upućuju da je to bila poslovna politika „Tranšped-a Beograd“, sa čime „Pro Team“ nema nikakve veze.
Neverovatna je tvrdnja gospodina Pluta da kao vlasnik „Tranšped-a Beograd“ nije znao, odnosno da je bio u zabludi da je njegova firma zatvorila poslovnice u 25 gradova . Jasno je da su poslovnice zatvarane u skladu sa poslovnom politikom „Tranšped-a Beograd“ i po nalogu njegovog vlasnika. Kada se poslovni prostor otkaže, svaka firma, pa i „Pro Team“ je slobodna da taj prostor uzme u zakup.
Monopolsku poziciju država ne može obezbedititi ni jenom špediteru (firmi), jer je to protivno Ustavu, zakonima kao i međunarodnim standardima.
Da li je neka privatizacija dobra ili nije ne proizilazi iz priče investitora koji je učestvovao u privatizaciji, nego iz činjenica. Činjenice govore da privatizacija „Tranšped-a Beograd“, kao ni privatizacija dela preduzeća „Grmeč” iz Zemuna kasnije FIP”Grmeč- Novoline”, koje je takođe privatizovao Plut, nije bila uspešna. Uspešna privatizacija je kada se održava kontinuitet delatnosti i vrši proširenje, kada se radnici ne otpuštaju, niti sami odlaze, kada se imovina privatizovanih firmi ne prodaje, nego uvećava. U konkretnom slučaju investitor nije održao kontinuitet delatnosti, jer je odmah smanjio poslovanje zatvaranjem filijala, počeo da otpušta radnike, rasprodaje imovinu firme i otpisuje potraživanja prema drugim svojim firmama. Tako je prodata upravna zgrada „Tranšped-a Beograd“ u Ulici Kralja Petra 45 koja ima 6 spratova i 4000 m2. Imovinu je prodao svojoj firmi u Sloveniji a da nije ispunio obaveze iz ugovora.Navedene činjenice ukazuju da se ne radi o dobrom investitoru i dobroj privatizaciji.
Višenedeljna medijska hajka predstavlja svojevrsni pritisak jer se žalbe na rad suda pišu višim sudskim instancama a ne u novinama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
