Utaja poreza kobna za opstanak PIO fonda

 To su osnovne poruke učesnika okruglog stola Danas konferens centra čija je tema bila fiskalna nedisciplina i državni budžet Srbije.

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, poručio je da garantuje da će se od 1. jula drastično povećati naplata poreza i doprinosa, s obzirom da je odredbama izmenjenog Zakona o poreskom postupku i administraciji precizirano da će biti u obavezi da sprečavaju isplate neto zarada u slučaju da poslodavac ne plaća doprinose.

– Od tog momenta mi smo uvereni da ćemo sprečiti evaziju plaćanja doprinosa radnicima. Upravo zbog velikog broja poslodavaca koji ne uplaćuju redovno doprinose, krajem prošle godine izmenjen je Zakon o poreskom postupku. Tako je naša inicijativa koju smo godinama unazad upućivali tražeći izmene zakona i iznalaženje načina da se spreči poreska evazija koja je uzimala sve većeg maha, konačno urodila plodom – rekao je Radosavljević.

Odgovarajući na kritike bankara, koji tvrde da nije njihov posao da kontrolišu da li klijenti plaćaju porez ili ne, Radosavljević je podsetio da će kontrolu i dalje sprovoditi Poreska uprava, a da će banke samo sprečavati isplatu plata radnicima kojima nisu uplaćeni doprinosi. On je u tom kontekstu pomenuo da banke u Srbiji ostvaruju velike profite i dužne su da poštuju zakone ove zemlje, zbog čega očekuje da će sve one obustavljati isplate plata nesavesnih poslodavaca bez obzira da li im se to sviđa, ili ne. On je dodao i da poslodavci koji nemaju dovoljno novca na računu za isplatu i zarada i doprinosa, mogu da uplate onaj procenat zarada za koji imaju dovoljno sredstava. Na konstataciju da bi to u praksi moglo da dovede do smanjenja plata radnicima zaposlenim kod nesavesnih poslodavaca, koji bi tako mogli da zadrže isti nivo troškova po radniku kao i sada kada izbegavaju plaćanje doprinosa, Radosavljević je rekao da on to ne očekuje, jer su minimalne plate utvrđene zakonom, dok se zarade više od minimalca, određuju u pregovorima sa sindikatima. Na novinarsku konstataciju da sindikati imaju uticaja samo u javnom sektoru, dok u privatnim firmama praktično i ne postoje, Radosavljević je odgovorio da se ne slaže sa takvom ocenom.

Direktor Poreske uprave je podsetio da je situacija sa izbegavanjem plaćanja doprinosa eskalirala kada je platni promet prebačen u banke, pošto je „do 2004. godine sve išlo preko ZOP-a, pa je bilo praktično nemoguće da se isplati zarada bez doprinosa“.

– Taj sistem je odlično funkcionisao i ne znam zašto je taj posao prebačen na banke. Nije istina da je to bio zahtev Evropske unije, jer je u Sloveniji sistem društvenog knjigovodstva još uvek na snazi. Ne znam kome je to smetalo, ali pretpostavljam da naslućujete – prokomentarisao je Radosavljević, izražavajući uverenje da sada više od 550.000 poslodavaca koji zarade isplaćuju preko banaka, neće moći da izbegnu uplatu doprinosa.

On je dodao i da Poreska uprava radi na tome da umesto da porez i doprinose za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost uplaćuju na četiri računa i plaćaju četiri provizije, poslodavci ubuduće sve te obaveze uplaćuju na samo jedan račun, što će pojednostaviti i ubrzati proceduru. Radosavljević je, kao ohrabrujući, izneo podatak da je naplata doprinosa ove godine porasla, što je između ostalog i rezultat objavljivanja spiska dužnika, koji će PU objavljivati na svaka tri meseca, što znači da se naredni, širi spisak dužnika može očekivati krajem marta.

– U 2011. godine je po osnovu doprinosa naplaćeno 15 milijardi dinara više prihoda nego 2010. U prva dva meseca ove godine naplaćeno je 65,2 milijarde dinara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu lane. Ukupan dug prema PIO fondu premašio je 254 milijarde dinara, pri čemu čak 60 odsto čine kamate. Visoke kamatne stope, inače, predstavljaju veliki problem kako za poslodavce, tako i za državu i ja se zalažem za njihovu korekciju, jer smatram ne bi trebalo da budu više od kamata banaka. To poslodavce dovodi do apsurdne situacije da uzimaju kredite od banaka kako bi platili poreski dug, jer su im kamate banaka niže od kamata Poreske uprave. To je jedan od pravaca u kojem bi trebalo da se kreće poreska reforma – smatra Radosavljević.

Uz konstataciju da se prva, demokratski izabrana vlast, suočila sa problemom kašnjenja čak 24 penzije, Radosavljević je naglasio da bi se sada, prema isplatama penzija, mogao sat navijati. Podsetio je i na činjenicu da 1,9 miliona zaposlenih puni budžet iz kojeg se izmiruju obaveze prema 1,7 miliona penzionera. Direktor Poreske uprave izneo je i podatak da je u 2011. podneto 1.934 krivične prijave za ukupno 12,1 milijardu dinara neplaćenog poreza, a samo u prvom kvartalu ove godine podnete su 263 krivične prijave za čak 1,6 milijardi dinara neizmirenih poreskih obaveza. On je u tom kontekstu ukazao i na problem nedovoljnog broja poreskih policajaca kojih u Srbiji samo 250, što je znatno manje nego u Italiji koja, uprkos tome što raspolaže sa 65.000 naoružanih poreskih policajaca, ima problema sa naplatom poreza.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda, istakla je da je prema planu za 2,5 meseca od doprinosa trebalo da se prikupi 49 milijardi dinara, a naplaćeno je 50 milijardi.

– Zbog toga smo povukli 3,2 milijarde dinara manje iz budžeta. To, međutim, nije rezultat rasta privrede, već objavljivanja spiska dužnika i podizanja svesti o značaju problema. Slažem se s konstatacijom da je naplata doprinosa preko SDK bila efikasnija, kao i da sada PIO fond nema nikakvu kontrolu nad tim tokovima. Neophodno je, dakle, stvoriti sistemske pretpostavke za kontrolu uplate poreza i doprinosa – dodala je Kalinovićeva, napomenuvši da je prošle godine ukupan rashod za finansiranje penzija i drugih prava iznosio 493,7 milijardi dinara.

PIO fond je u 2011. godini ostvario ukupno 501 milijardu dinara prihoda od čega je 265 milijardi naplaćeno iz doprinosa, dok 236 milijardi čine dotacije države. Prema oceni direktorke Fonda, kada se odbiju sve dotacije koje je država po zakonu dužna da daje Fondu i kada se od troškova Fonda odbiju svi izdaci koji nisu isključivo namenjeni za isplatu penzija, kao što su troškovi za negu lica i slično, dolazi se do zaključka da Srbija, u poređenju sa zemljama u okruženju, tek neznatno više finansira isplatu penzija. „Neophodno je učiniti Fond dugoročno održivim. Drugim rečima, ta institucija se u narednih 10 godina mora učiniti nezavisnom, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama, kako bi se rasteretio budžet i sredstva usmerila ka privrednom razvoju“, ocenila je direktorka PIO fonda. Ona ne spori ni potrebu za poreskom reformom i za uspostavljanjem sistema za razmenu podataka između PIO fonda, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i drugih institucija.

– Na Fond nikako ne treba gledati kao na kasu koju treba očerupati, jer to i nije kasa. Analiza prihodne strane jasno pokazuje da bi za održivost penzionog sistema idealno bilo da na tri zaposlena dolazi po jedan penzioner, mada bi situacija bila prihvatljiva i kad bi odnos bio: jedan penzioner na 2,5 radnika. Ranije, dok je odnos bio jedan prema četiri, PIO fond je mogao da ulaže u izgradnju rehabilitacionih centara koji su sada u vlasništvu države. Mi od 2002. godine utvrđujemo vlasništvo nad tom imovinom i većina prvostepenih presuda bila je u našu korist, ali sudeći prema presudama Apelacionog suda to je, ipak, imovina države. PIO fond sad ima i nekoliko revizija na Vrhovnom sudu koje se i po godinu i po dana ne rešavaju – naglasila je Kalinovićeva.

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, ocenila je da je potrebno da se smanji siva ekonomija i spreči izbegavanje plaćanja doprinosa. Ona je konstatovala i to da se bez unapređenja izvora finansiranja ne može obezbediti održiv penzijski sistem. Todovićeva tvrdi da je reforma penzijskog sistema iz 2003. godine bila neuspešna, između ostalog i zbog toga što je smanjena stopa doprinosa koja je usledila posle procene da će se na taj način postići redovnija naplata doprinosa i da će se siva ekonomija prebaciti u legalne tokove.

– To se nije dogodilo. Naprotiv. Kada je 2004. na Poresku upravu prebačena i kontrola i naplata doprinosa, PIO fondu su naglo počeli da padaju prihodi. Naplata doprinosa od tada nije efikasna, pošto se više vodilo računa o PDV-u. Problem predstavlja i to što je reforma penzijskog sistema uvek išla u restriktivnom pravcu i što se niko nije bavio prihodnom stranom Fonda. Mora se, dakle, voditi računa o tome koliko ima osiguranika i koliko penzionera, baš kao što je neophodno i da se formira osnovica za oporezivanje – naglasila je Radina Todović.

Slavenko Grgurević, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, zatražio je izmene Zakona o privrednim društvima kojima bi se odgovornost pravnih lica podigla na viši nivo i onemogućilo poslovanje svima koji ne plaćaju poreze.

– Ali, Srbija je zemlja čuda, pa se tako može dogoditi da država javnom sektoru ne samo da toleriše evaziju poreza, već ta preduzeća oslobađa javnog duga od 700 miliona evra, čime smo mi šokirani. Ne znam da li je to tačno, ali tako je izjavio predsednik Vlade. Istovremeno, mala i srednja preduzeća se proganjaju ako samo jedan dan kasne sa uplatom poreza. Problem Srbije je u tome što se na ključnim mestima ne nalaze ljudi koji razborito posmatraju probleme. Zna se kako se puni budžet – povećanjem proizvodnje. Umesto toga, mi se već deset godina dovijamo preko deviznih doznaka naših ljudi koji rade u inostranstvu i tako što prodajemo ono što imamo pa tako nadoknađujemo troškove, a sve to u nameri da se obezbedi socijalni mir – rekao je Grgurević.

On je ukazao i na to da se nejednak tretman poslodavaca u privatnom i državnom sektoru reflektuje i na uplate PIO fondu za koji bi se moglo pomisliti da je finansijska institucija od uticaja.

– To je zabluda. PIO fond ne samo da nema uticaj, već nema ni kontrolu nad sopstvenim prihodima. U takvim okolnostima, pozicija PIO fonda je neodrživa. Zato smo mi usvojili dokument u kome se kaže da PIO treba da se pretvori u investicioni i garancijski fond i da ima kontrolu nad svojim prihodima. Iako su i Fond i sve interesne grupe, od poslodavaca i penzionera pa do sindikata i ostalih, prihvatili inicijativu za restrukturiranje PIO fonda kao centralne institucije penzijskog sistema, mi već šest meseci čekamo da nas neko iz Vlade Srbije pozove i da sa njima na tu temu razgovaramo. Trenutno u Srbiji ne postoji važniji posao, jer ako se ova inicijativa ne realizuje mogla bi da bude dovedena u pitanje isplata penzija – upozorio je Grgurević.

Patriotizam na delu

– Odgovarajući na pitanje o porezu koji je Delta holding platio za prodaju Maksija, Radosavljević je potvrdio da ta kompanija po zakonu nije bila dužna da to uradi. „Reč je o apsurdnoj situaciji s obzirom da je kompanija registrovana na Kipru i prodata je tamo. Pošto s tom zemljom imamo sporazum o sprečavanju dvostrukog oporezivanja, strogo pravno posmatrano u takvom slučaju nema osnova za naplatu poreza. Prema tome, ovde se radilo o principu dobrovoljnosti, odnosno o patriotizmu vlasnika Delte iskazanom kroz plaćanje poreza“, prokomentarisao je direktor Poreske uprave, dodajući da ta institucija ne kreira zakone, nego ih sprovodi.

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije

U 2011. godine je, po osnovu doprinosa, naplaćeno 15 milijardi dinara više prihoda nego 2010. U prva dva meseca ove godine naplaćeno je 65,2 milijarde dinara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu lane. Ukupan dug prema PIO fondu premašio je 254 milijarde dinara, pri čemu čak 60 odsto čine kamate. Visoke kamatne stope, inače, predstavljaju veliki problem kako za poslodavce, tako i za državu i ja se zalažem za njihovu korekciju.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda

Na Fond nikako ne treba gledati kao na kasu koju treba očerupati, jer to i nije kasa. Analiza prihodne strane jasno pokazuje da bi za održivost penzionog sistema idealno bilo da na tri zaposlena dolazi po jedan penzioner, mada bi situacija bila prihvatljiva i kad bi odnos bio: jedan penzioner na 2,5 radnika. Ranije, dok je odnos bio jedan prema četiri, PIO fond je mogao da ulaže u izgradnju rehabilitacionih centara koji su sada u vlasništvu države.

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike

Kada je 2004. na Poresku upravu prebačena i kontrola i naplata doprinosa, PIO fondu su naglo počeli da padaju prihodi. Naplata doprinosa od tada nije efikasna, pošto se više vodilo računa o PDV-u. Problem predstavlja i to što je reforma penzijskog sistema uvek išla u restriktivnom pravcu i što se niko nije bavio prihodnom stranom Fonda. Mora se, dakle, voditi računa o tome koliko ima osiguranika i koliko penzionera

Slavenko Grgurević, predstavnik Unije poslodavaca Srbije

Srbija je zemlja čuda, pa se tako može dogoditi da država javnom sektoru ne samo da toleriše evaziju poreza, već ta preduzeća oslobađa javnog duga od 700 miliona evra. Istovremeno, mala i srednja preduzeća se proganjaju ako samo jedan dan kasne sa uplatom poreza. Problem Srbije je u tome što se na ključnim mestima ne nalaze ljudi koji razborito posmatraju probleme. Zna se kako se puni budžet – povećanjem proizvodnje.