Utopija koja se sve češće pominje: Beogradska berza među osam berzi EURONEXT-a

Kako bi se što realnije sagledala mogućnost da i Beogradska berza u budućnosti postane član ovog jedinstvenog i kvalitetnog tržišta, što se u javnosti sve češće pominje, neophodno je nešto više reći o Juronekstu.

Ova grupacija trenutno obuhvata osam berzi, a to su berze iz Amsterdama, Brisela, Pariza, Milana, Osla, Dablina, Lisabona i Atine. Sve pomenute berze imaju veoma dugu tradiciju i dugi niz godina zauzimaju važnu ulogu u ostvarivanju raznih nacionalnih i međunarodnih ekonomskih ciljeva.

Amsterdamska berza je osnovana 1602. godine i predstavlja najstariju berzu na svetu. Međutim, prema nekim mišljenjima berze su u jednostavnijem obliku postojale i ranije, pa se u nekoj literaturi može naći da je najstarija berza na svetu osnovana u belgijskom gradu Antverpenu 1460. godine.

Ogranak Pariske berze, MATIF, predstavlja jedino pravo terminsko tržište za žitarice u Evropi i referentno je tržište za sve manje evropske berze.

Milano berza ima tržišnu kapitalizaciju iznad 1.000 milijardi evra, dok berza iz Osla ima veličinu od približno 80 odsto GDP Norveške.

Berza iz Dablina je veoma atraktivna za zaduživanje raznovrsnih emitenata, što je iskoristio i srpski Telekom koji se preko ove berze u oktobru 2024. godine zadužio 900 miliona dolara. Na kraju, treba napomenuti da godišnji promet akcijama na Lisabonskoj berzi, kao i na berzi u Atini, iznosi nekoliko milijardi evra. Dakle, EURONEXT obuhvata veoma velika i likvidna evropska tržišta kapitala, pa se nameće pitanje šta je to što ove berze povezuje sa Beogradskom berzom.

Učešće Atinske berze od 4,75% u vlasničkoj strukturi Beogradske berze je izgleda i više nego dovoljan razlog vladajućim političkim strukturama u Srbiji da daju euforične izjave da Beogradska berza beleži izvanredne rezultate, pri čemu se nalazi čak i na putu pridruživanja Juronekstu. Međutim, istina je nažalost sasvim drugačija.

Prvo, treba odmah razjasniti da Beogradska berza nije u vlasničkoj strukturi Atinske berze da bi se mogla hvaliti ostvarenim rezultatima pomenute berze, već je potpuno suprotno. Beogradska berza jeste uspostavila saradnju sa Atinskom berzom na osnovu koje je formirana zajednička platforma za trgovanje (OASIS), u koju je uključena i Kiparska berza, ali će korist od svega toga za domaće tržište kapitala biti veoma mala ukoliko ne budu obezbedjeni kvalitetni i razovrsni predmeti trgovanja.

S obzirom da su državne obveznice tokom 2024. godine činile oko 94 odsto ukupnog prometa može se očekivati da će ova platforma najviše pogodovati novim emisijama duga, dok će trgovina akcijama i dalje biti potpuno marginalizovana. S tim u vezi, na Beogradskoj berzi se trenutno nalazi 107 emisija obveznica Republike Srbije i tri emisije korporativnih obveznica.

Veliki pad broja kompanija i broja zaključenih transkacija na Beogradskoj berzi

Radi bolje ilustracije stvarnog stanja tržišta akcija, broj kompanija na Beogradskoj berzi i broj zaključenih transakcija akcijama biće prikazani grafički.

Na Beogradskoj berzi je tokom 2012. godine zaključeno više od 480.000 transakcija, dok je ih tokom 2025. godine zaključeno samo 5.600.

Na kraju 2012. godine na Beogradskoj berzi se nalazilo 1.081 kompanija. Kao posledica kontinuiranog povlačenja kompanija sa berze, uglavnom zbog gubitka statusa javnog akcionarskog društva i započetkog stečajnog postupka nad izdavaocem, na berzi se krajem 2025. godine kotira samo 247 akcija.

Na najkvalitetnijem segmentu tržišta, Prime listing-u, trenutno se nalazi samo pet akcija, među kojima su akcije NIS-a kojima se ne trguje duže od godinu dana.

Kao rezultat sve nižih vrednosti ovih pokazatelja, tokom vremena se ostvaruju sve niži prometi akcijama, pogotovu ukoliko se posmatraju samo standardni metodi tgovanja (metod kontinuiranog trgovanja i metod preovlađujuće cene).

S tim u vezi, tokom 2025. godine na Beogradskoj berzi ostvaren je rekordno nizak godišnji promet akcijama u vrednosti od 13,2 miliona evra, što je najniži nivo prometa akcijama od reosnivanja tržišta akcija u Srbiji.

Poređenja radi, prosečan dnevni promet na Atinskoj berzi je iznad 200 miliona evra što još jednom ukazuje na veoma nisku razvijenost tržišta akcija u Beogradu, ali i na činjenicu da je potencijalna direktna povezanost Beogradske berze sa Juronekstom poprilično daleko.

Potrebne su kvalitetne i raznovrsne hartije od vrednosti, a ne politički marketing

Može se zaključiti da su Beogradskoj berzi neophodne inicijalne javne ponude akcija i neke nove kvalitetne vlasničke i dužničke hartije od vrednosti. S tim u vezi, kao urgentno se nameće listiranje kompanije “Telekom Srbija”, kao i uvođenje u trgovanje različitih vrsta korporativnih i municipalnih obveznica.

Najavljena trgovina digitalnim tokenima može biti zanimljiva za neke učesnike, ali ne predstavlja suštinu berzanskog trgovanja i kvalitetnu podlogu za prosperitetniji razvoj Beogradske berze.

Takođe, umesto najave kupovine delova vlasništva u berzama BiH, Crne Gore i Severne Makedonije, možda bi bilo korisnije razmotriti mogućnosti za pristupanje već formiranoj grupi regionalnih berzi koju sačinjavaju berze iz Slovenije, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije. Najave o pristupanju Beogradske berze grupi Juronekst su potpuno nerealne i predstavljaju samo politički marketing od kojeg tržište kapitala u Srbiji već odavno nema nikakve koristi.

Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.