Uvođenje urbanističkog reda ili prilika za lov(u) u mutnom

I mada je početkom novembra pravilnik usvojen, građani i dalje tvrde da ne znaju precizno šta im je sve od dokumentacije potrebno. Dodatnu pometnju unosi i administracija u pojedinim opštinama koja, uprkos uveravanjima iz resornog ministarstva da je dokumentacija koju su građani koji su 2003. godine ušli u proces legalizacije validna, zahtevaju nove planove i skice parcela. Pri tom, reč je o ne tako jeftinim papirima, jer je za izradu novog plana potrebno izdvojiti i do 1.500 evra, dok je za skicu parcele potrebno oko 1.200 dinara.

Najteže od svega je što se stiče utisak da u opštinama još uvek nisu utvrdili na koji način će vršiti legalizaciju. U prilog tome govori i to da se iz lokalnih odeljenja za urbanizam teško mogu dobiti podaci o toku legalizacije. Možda je reč samo o koincidenciji, ali činjenica je da smo umesto očekivanih podataka, u većini opština dobili odgovor da su načelnici, „koji su jedini ovlašćeni da medijima daju podatke, trenutno na sastancima i neće se vraćati do kraja dana“. Od desetak većih opština koje smo nazvali, problema u komunikaciji jedino nije bilo u Opštini Kraljevo, gde smo saznali da je od 2003. do 2006. godine podneto oko 11.000 zahteva za legalizaciju gradnje i da je rešeno nešto više od 2.500, dok će preostali broj biti usklađen prema novim pravilima. „ Posle donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji, beležimo nešto slabiji odziv građana. Stiglo je samo 60-tak zahteva i svi su bili nepotpuni, pa je opštinska administracija počela da šalje obaveštenja o tome šta je još od dokumenatcije, u svakom konkretnom slučaju, potrebno dostaviti“, saznajemo u Odeljenju za urbanizam u Kraljevu.

U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje podsećaju da su opštine i do sada mogle da primaju zahteve građana za legalizaciju i da prikupljaju potrebnu dokumentaciju, ali se čekalo na Pravilnik koji je objavljen 2. novembra.

– Ne postoji više ni jedan razlog za odlaganje procedure legalizacije koja je maksimalno liberalizovana s obzirom na to da se opštine sada suočavaju samo sa ograničenjima iz člana 187. Zakona o planiranju i gradnji, koji zabranjuje legalizaciju objekata izgrađenih na javnim površinama ili tuđem zemljištu. Više nije potrebno izvršiti uvid u plan, niti se kao uslov postavlja spratnost ili razdaljina između građevina. Osim toga, te prepreke, ukoliko se i pojave, mogu da se premoste opštinskim odlukama. Nije potreban ni glavni projekat, jer je za legalizaciju dovoljna potvrda o tehničkoj izvodljivosti, ili zapisnik o stanju na terenu. Drastično je snižena i cena legalizacije individualnih stambenih objekata površine do 100 metara kvadratnih i iznosi 60 odsto cene komunalnog opremanja parcele na kojoj se objekat nalazi, a važiće do 31. decembra 2010. godine – kaže Aleksandra Damjanović Petrović, pomoćnik ministra za građevinu i urbanizam.

Potrebno je imati u vidu i to da je cena komunalnog opremanja različita od opštine do opštine, kao i da zavisi od toga u kojoj se gradskoj zoni nalazi objekat. Raspon cena je ogroman i kreće se od 50 dinara pa do čak 250 evra po kvadratu, pa će za legalizaciju neko morati da izdvoji nekoliko hiljada dinara, dok će veliki broj građana dobiti račune od nekoliko stotina hiljada, tako da će najavljena mogućnost povoljnih kredita za neke biti jedini način da izmire dug prema državi.

Sudeći prema prvim reakcijama osnovni problem u ovoj masovnoj legalizaciji (bar je tako najavljena), svodi se na to što opštine mogu da legalizuju neki objekat usaglašavajući ga sa urbanističkim planom koji se radi na osnovu važećeg Prostornog plana. Međutim, problem je što je pre devet godina, Skupštine Srbije usvojila preporuku da se Prostorni plan ne primenjuje. Neke od opština prihvatile su tu preporuku, što je bio osnov za zastoj u izdavanju građevinskih dozvola, ili za izdavanje „na mala vrata“, a tako proizvoljno protumačena procedura bila je i veliki generator korupcije. Nasuprot tome, neke od opština, najčešće u unutrašnjosti, braneći se od bespravne gradnje, pozivale su se na Prostorni plan i na sopstvene urbanističke planove, ali je procedura izdavanja dozvola bila spora pa su ih investitori zaobilazili. Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, ističe za Danas da je u većim sredinama, posebno u prestonici, promovisan tzv „investitorski urbanizam“, koji je kao model nezamisliv u uređenim državama.

– Investitori koji su po nekom osnovu, najčešće u privatizaciji ili na tenderu, dobijali zemljište na korišćenje, raspisivali bi konkurs za idejno rešenje, na primer tržnog centra, na prostoru koji urbanističkim i prostornim planovima nije bio predviđen za te namene. Onda bi se sa nagrađenim radom, javljali gradskim vlastima, koje su na osnovu tog rešenja menjale GUP i DUP, ali zbog komplikovane procedure koja je uključivala i pristanak poslanika srpskog parlamenta, te izmene nisu mogle da budu unete i u Prostorni plan. Novim Zakonom predviđeno je da i ti objekti budu legalizovani. Ilustracije radi, tako je na javnoj površini koja je bila predviđena za park, izgrađen i poslovni centar Ušće čiji je projekat nekoliko puta menjan, uvećavani su gabariti kako bi se dobila što komercijalnija investicija. Po svemu sudeći biće legalizovana i zgrada podignuta na trasi na kojoj je trebalo da se prošire sadašnji gabariti Bulevara kralja Aleksandra – komentariše Bušatlija.

On podseća da je u sektoru urbanizma, tokom prethodne dve decenije, načinjeno niz propusta koji su doveli do ekspanzije bespravne gradnje. Činjenica je da su veliki broj nelegalnih objekata podigli građani koji su rešavali pitanje nužnog smeštaja i takva naselja bi trebalo legalizovati, ali uz jasnu obavezu države, da im za novac koji uplaćuju za komunalno opremanje lokacije, izgradi put, omogući priključke na vodovodnu, kanalizacionu, telekomunikacionu mrežu. Međutim, to u sadašnjim uslovima nije moguće garantovati, s obzirom na to da se objekti ne legalizuju prema planovima, a bez toga se ne zna da li će baš kroz to naselje da prođe infrastruktura. Zato nije nerealno očekivati da se od građana koji su već izdvojili novac za legalizaciju, zatraži da plate i troškove izgradnje komunalne mreže do naselje, a zatim i da plate priključak.

Bahatost

Masovna legalizacija manjih stambenih objekata, zapravo je paravan iza kojeg se krije pravi cilj novog Zakona, a to je da se ozakoni izgradnja objekta izgrađenih u komercijalne svrhe. To što će vlasnici zgrada, tržnih centara i šoping molova platiti punu cenu, neće za njih biti kazna, s obzirom na to da su te građevine podignute na mestima koja nisu bila planirana za te namene. Problem je, međutim, što niko neće istraživati odgovornost onih koji su omogućili „investitorski urbanizam“ pružajući tako šansu tajkunima da bez ikakvih sankcija ozakone svoju bahatost – tvrdi Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.