– Cene sirove nafte na evropskim berzama stabilizovale su se. Tome je prethodio pad cene „crnog zlata“ na najniži nivo od vremena recesije 2009. godine. I mada je rizik od trke između Irana i Saudijske Arabije, kojom bi se u 2016. godini manipulativnim sredstvima dizala cena nafte, porastao posle neuspelog sastanka OPEK-a, spasonosno rešenje stiglo je posle velike kupovine koju je realizovala Kina.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ipak, bili smo svedoci, dva velika skoka cena nafte, u aprilu i u avgustu, čemu su najviše doprineli hedž fondovi – ističe u najnovijoj analizi Ole Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama u Sakso banci.
On ukazuje i na to da se na tržištu terminskih ugovora novac drži na rekordno kratkim pozicijama i procenjuje da je potencijal za rast ograničen. Hansen podseća da smo u ovoj fazi mogli da vidimo trejdere rastrzane između slabih osnovnih faktora i preterano pesimističnog pozicioniranja. „Sa članicama OPEK-a, koje nisu voljne da brane cenu nafte bez pomoći proizvođača iz zemalja koje nisu članice te asocijacije, pažnja će ponovo biti usmerena na nedeljni izveštaj o stanju robnih rezervi u SAD. Sezonsko smanjenje američkih zaliha sirove nafte, inače karakteristično za ovo doba godine, moglo bi da postane operativno, utoliko pre što je na zalihama 110 miliona barela više nego 2014. godine“, komentariše Hansen i dodaje da sezonske zalihe sirove nafte beleže trend rasta od januara do aprila.
Uz opasku da prognoze u vezi sa kretanjem cene nafte i dalje ostaju veliki izazov, naročito ako se uzme u obzir dodatna proizvodnja u Iranu, ali i u Libiji, ovaj analitičar podseća da je posle smanjenja proizvodnje u SAD, za oko 500.000 barela dnevno, proizvodnja stabilizovala na oko 9,2 miliona barela dnevno, i to uprkos kontinuiranom padu broja naftnih bušotina koje su u funkciji.
– Aktuelna kriza na tržištu nafte generisana je velikom ponudom. S druge strane, niska cena podstiče tražnju, koja takođe beleži rast. Tome su doprinali ne samo vozači iz SAD, već i velika potražnja iz Kine – poručuje Hansen.
U prilog tome svedoče ranije objavljeni podaci koji pokazuju da je od novembra kineski uvoz sirove nafte porastao za 450.000 barela dnevno, što je za 13 odsto više nego prethodne godine, sa šestomesečnim prosekom koji je dostigao novi rekord od 6,74 miliona barela dnevno. Zanimljivo je, takođe, da je u novembru, u odnosu na isti period lane, prodaja vozila porasla za 17,6 odsto, što je izazvalo veću potražnju za benzinom. Tome treba dodati i odluku kineske vlade, da kupovinom veće količine jeftine nafte, popuni strateške rezerve.
– S jedne strane beleži se pojačan uvoz sirove nafte u Kini, a s druge brz porast rafinerijskih kapaciteta, što je dovelo do ogromne ponude prerađenih proizvoda na tržištu. Kombinacija prevelike proizvodnje i slabe sezonske potražnje, posle završetka sezone putovanja i žetve, značila je porast, do rekordnih 4,1 miliona tona, izvoza kineskih proizvoda. To je za 68 odsto više nego u novembru prošle godine – zaključio je Ole Hansen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
