Verski turizam otporan je na svetsku krizu

Sve su to razlozi zbog kojih za Danas govori Dragan Vukić, upravnik Dobročinstva, pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve. Dobročinstvo je zajedno sa Turističkom organizacijom Srbije učestvovalo na sajmu u Rimu, koji je privukao 40 hiljada posetilaca.

– Prvi Međunarodni sajam verskog turizma organizovao je Vatikan i na njemu je učestvovalo 240 izlagača iz 23 zemlje. Bile su to rimokatoličke, pravoslavne i muslimanske zemlje dok su i budisti imali dva štanda. Sajam je izazvao veliki interes među stanovnicima Italije, koji su organizovano dolazili sa sveštenicima i iz unutrašnjosti. Iako su bile prisutne pokloničke agencije brojnih katoličkih zemalja, turistička organizacija Kipra i italijanske agencije koje prodaju putovanja u Rusiju, Dobročinstvo je bilo jedina zvanična agencija jedne pravoslavne crkve. Nastupili smo zajedno sa TOS i naš deo štanda bio je upriličen tako da predstavi slavske običaje. Tu su bili slavski kolač, pravo remek delo, kao i ikona, kadionica, bosiljkača, brojanice i tkanica. Sve su pripremile monahinje manastira Sretenje u Ovčaru, a ko god je prilazio štandu, činio je to sa strahopoštovanjem, plašeći se da ne uznemiri ptice od hleba na kolaču, koji smo posle sajma poklonili ambasadi Srbije pri Vatikanu.

Šta su bili ciljevi sajma u Rimu i da li su, osim promocije, tamo sklapani i poslovi?

– Suviše je rano govoriti o poslovnim efektima mada se nadamo da će i njih biti. Naše učešće bilo je zapaženo i mišljenja sam da bi TOS trebalo da se, kao i mi, pojavi i sledeće godine. Posetioci štand TOS-a mogli su da vide ono što je najvrednije i najlepše u našoj zemlji, a Srbija je zemlja manastira i fresaka. TOS je pripremila lepo urađene i maštovite propagandne materijale za koje je vladalo veliko interesovanje. Dobročinstvo je za ovaj sajam uradilo specijalan katalog u kojem smo prezentovali Srbiju, SPC, spomeničko nasleđe i svetinje. Sklapali su se tu i razni dogovori i upoznali smo se s onima kojima smo interesantni kao destinacija, kao i s onima koji nemaju u ponudi Srbiju, a žele da je uvrste.

Zbog čega je 2009. proglašena godinom verskog turizma u svetu?

– Oni koji se bave statistikom došli su do podataka da zbog ratnih žarišta u svetu i svetske ekonomske krize sve vrste turističkih putovanja beleže mali pad, a da jedini porast beleže poklonička putovanja i ovim sajmom pokazano je da osim turističkih, sportskih, kongresnih i šoping tura postoji i ta vrsta turizma u kojoj učestvuje sve veći broj ljudi. Gledano kroz prizmu naše sredine, mogu reći da je sve više onih koji bi da se uključe i da kao pravoslavni Srbi posete mesta svog duhovnog identiteta. Kod nas je iz godine u godinu evidentan sve veći interes za poklonička putovanja, što je trend prisutan i u svetu. Verovatno je to razlog zašto je turistička asocijacija sveta proglasila 2009. godinom verskog turizma. Bilo je i krajnje vreme jer to je najstariji turizam ne samo u hrišćanstvu, veći u antici. Stari Grci putovali su u sveta mesta svoje religije, Olimpiju i Delfe. Hrišćanstvo, naravno, već2.000 godina neguje poklonička putovanja. Jedan od stubova islama je odlazak u Meku i Medinu.

Ko su ljudi koji se odlučuju za verska putovanja i da li postoje stereotipi, s obzirom na to da je jedan od ciljeva sajma bilo prevazilaženje predrasuda o hodočasnicima?

– Imamo sreću da sa Dobročinstvom putuje prijatan, vaspitan svet, tako da na našim putovanjima nema nesporazuma na relaciji agencija-vodič-putnik. To su ljudi različitog starosnog doba, obrazovanja i materijalnog stanja. Što se tiče godina naših putnika, raspon je veliki, od učenika osmogodišnjih škola do osoba starijih od 80 godina. Kada je rečo obrazovanju, na putovanja idu od domaćina zemljoradnika do profesora univerziteta. S nama putuju i oni koji štede godinu dana ili godinama za putovanje, do onih kojima novac nije problem. Na svim pokloničkim putovanjima dobija se blagoslov, duhovni mir, ono što je svakome od nas potrebno u ovom vremenu u kojem se brzo živi, ima mnogo problema i svako je na neki način opterećen. Sa pokloničkih putovanja niko se ne vraća isti nego barem malo bogatiji što, naravno, zavisi od mere naših zasluga i duhovnih potreba.

Da li se osim Dobročinstva, koje je agencija SPC, i druge agencije bave pokloničkim putovanjima?

– Uvek sam bio mišljenja da agencije treba da se specijalizuju. Ne radimo zimovanja, letovanja i đački turizam. Gotovo dve decenije negujemo ovaj specifičan vid putovanja i iduće godine proslavićemo 20 godina rada. U ovoj oblastismo neprikosnoveni i najbolji na našem prostoru. Bilo je pokušaja drugih agencija da organizuju verska putovanja, ali su se, nažalost, pokazali neuspešni. S druge strane, kao agencija SPC uživamo veliki ugled u svim pravoslavnim zemljama. Sva vrata su nam otvorena i oni koji sa nama putuju mnogo više vide i dožive. To je naša velika prednost jer nije isto kad dođe privatna agencija ili agencija SPC.

Sveti arhijerejski sinod SPC pokušao je da reši pitanje osposobljenosti agencija za organizovanje pokloničkih putovanja davanjem blagoslova. Da li je to dovoljno i efikasno?

– Crkva je u više navrata apelovala na vernike da se putuje preko agencije SPC ili da dobro razmisle s kim putuju, da posle ne bi bilo nesporazuma. Uvek u žitu ima kukolja, ubacuju se razni neodgovorni ljudi da organizuju verska putovanja. S njima pođe verujući svet, sveštenici i monaštvo, a onda putovanje dožive kao veliko iskušenje i na njemu se osećaju neprijatno.

Da li turističke škole nude obrazovanje i specijalizaciju u ovoj oblasti?

– Ne, mi se tek sad obrazujemo u verskom smislu. Tek nedavno je vraćena verska nastava u škole. Nažalost, stasale su generacije koje gotovo ništa ili vrlo malo znaju o svojoj veri, tako da smo verski prilično neprosvećena sredina. Kod nas nema literature koja bi ljudima omogućila da se brzo i lako informišu. Biće potrebno puno vremena da se verski prosvetimo i naučimo osnovne istine o svojoj veri. Ipak, mi smo hrišćanska kultura i civilizacija. Cela naša srednjevekovna kultura je u znaku hrišćanstva. Da biste mogli da je shvatite i pratite književnost, umetnost, morate puno toga da znate. Ako ste učesnik putovanja i ako vam neko tumači, recimo, istoriju, arhitekturu i živopis jednog manastira, morate mnogo stvari da znate da biste to mogli da pratite. Imate ljude sa univerzitetskim diplomama, a da gotovo ništa ili vrlo malo znaju o tim stvarima. Neki se zbog toga stide i ćute, ne postavljaju pitanja, dok drugi žele da nešto nauče.

Šta podrazumeva specijalizacija za poklonička putovanja i da li postoje posebne licence?

– Licence kod nas ne postoje. Što se tiče specijalizacije, ja sam diplomirani teolog, čovek Crkve i birao sam ljude za Agenciju prema sebi, prema profilu kuće i onoga što radi, tako da dišemo istim duhom i govorimo jednim glasom.

Da li je Srbija kao zemlja manastira i fresaka iskoristila svoje potencijale za verski turizam?

– Srbija uopšte nije iskoristila potencijale. Imamo toliko manastira koji su sam vrh evropske i svetske umetnosti. Druge pravoslavne zemlje više su stradale u vreme robovanja pod Turcima, dok je na našim prostorima sačuvan niz vrlo vrednih manastira. Nekoliko njih uvršteno je i na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Tu su i rimski gradovi, banje, planine i druge vrednosti koje bi mogle da budu iskorišćene u turističkoj ponudi. Problem je loša turistička infrastruktura, putevi, hoteli i ostalo što prati turističku privredu. Trebalo bi mnogo da se ulaže da bi se stekli uslovi da ugostimo i prihvatimo veći broj turista i poklonika. Nije dovoljno imati samo lepu prirodu, vredne manastire, dobre banje, nego morate da imate sve ono što je neophodno i što traži vreme u kom živite.

Ostrog i Sveta zemlja najtraženiji

– Kada je rečo SPC naši ljudi najviše vole da idu na Ostrog. To je očekivano jer je Ostrog najveće svetilište SPC i kult svetog Vasilija je veoma raširen u svim srpskim krajevima. Dobročinstvo od kraja marta do kraja novembra svakog vikenda organizuje posetu sa jednim ili dva autobusa, što govori da je interes ogroman. Kada je rečo putovanjima u inostranstvo, najveći interes vlada za Svetu zemlju. I to je očekivano. To je zemaljska otadžbina Gospoda Isusa Hrista i sve je više onih koji žele da je posete. Jerusalim sve više dobija na težini i značaju u srpskoj sredini i kod srpskih pravoslavnih vernika. Jedan od naših ciljeva da približimo Svetu zemlju vremenu u kojem živimo i ljudima sa kojima živimo – kaže Dragan Vukić, upravnik Dobročinstva.

Stranci žele na Kosovo i Metohiju

Da li su stranci koji žive u Srbiji zainteresovani za poklonička putovanja?

– Tu i tamo. Uglavnom su to zaposleni u ambasadama i turisti koji dođu u Beograd pa se uključe u jednodnevne i dvodnevne programe obilaska manastira. Dobročinstvo godišnje ima i nekoliko inostranih grupa iz Amerike, Italije, Francuske i drugih država koje vodi u obilaske manastira. To je skromno, ali od nečega se mora krenuti. Njihova reagovanja su izuzetna. Čak i ako se dogodi neka manjkavost, recimo, hotel ne ispuni njihova očekivanja, spremni su da to zaborave zarad onog što su doživeli.

Da li strance vodite na Kosovo i Metohiju, koje se zbog bezbednosnih problema više godina ne nalazi na „domaćem programu“?

– KiM je deo Srbije i SPC, tamo su naše duhovne tapije, duhovno sedište SPC Pećka patrijaršija, tamo je deo našeg naroda i istorije. KiM imamo u svim ponudama, čak i u onoj koju smo pripremili za sajam u Rimu. Inostrane grupe uglavnom žele da idu na KiM, ali je to skopčano sa raznim problemima.