Vetar u leđa reindustrijalizaciji i zapošljavanju

Činjenica je, takođe, da podsticaji ove vrste važe i za domaće i za inostrane kompanije jer su neki od prioriteta Vlade Srbije otvaranje novih radnih mesta, zamena uvoznih domaćim proizvodima i pokretanje proizvodnje – izjavio je za Danas državni sekretar u Ministarstvu privrede i finansija Aleksandar Ljubić, komentarišući „prašinu“ koja se podigla zbog najave da će država, sa po 3.000 evra, subvencionisati plasman oko 5.000 automobila „fijat 500L“.

U prilog toj konstataciji je i podatak koji je nedavno izneo ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić, koji je podsetio da se u FAS-u uvodi treća smena. U toj kompaniji trenutno je angažovano oko 2.600 zaposlenih, do kraja ove i tokom naredne godine biće zaposleno još 1.400 radnika, tako da će krajem 2014. u FAS-u raditi oko 4.000 „automobildžija“, odnosno 1.600 više nego što je ugovorom između Vlade Srbije i Fijata, iz septembra 2008, bilo planirano. Izvesno je, takođe, da će rast proizvodnje automobila u FAS-u pratiti i povećanje broja zaposlenih u Fijatovim kooperantskim firmama Manjeti mareli, Džonson kontrol, Sidžit, HTL, Promo manjeti i drugim firmama koje su u Srbiji već izgradile proizvodne i distributivne centre. U pogonima ovih kompanija angažovano je oko 1.000 radnika, a plan je da se broj zaposlenih udvostruči. Procenjuje se da će samo u Kragujevcu od proizvodnje automobila da živi oko 6.000 radnika, odnosno oko 25.000 ljudi, računajući i članove njihovih porodica. Tome treba dodati još nekoliko hiljada ljudi koji će biti angažovani u sektorima usluga i ugostiteljstva, kao i žitelje drugih gradova u Srbiji zaposlene u fabrikama za proizvodnju delova za ugradnju u Fijatove modele automobila. Elem, posmatrano sa aspekta otvaranja novih radnih mesta, svaka finansijska podrška države fabrici automobila u Kragujevcu, ma šta o tome mislili predstavnici uvozničkog lobija, predstavlja dobru vest.

Ako se zna da je automobilska industrija vodeća industrijska grana po broju angažovanih radnika, onda je njen razvoj posebno bitan za Srbiju, koja beleži visoku stopu nezaposlenosti. U prilog tome da je automobilska industrija, uprkos svim teškoćama sa kojima se zbog svetske ekonomske krize suočava, i dalje generator privrednog razvoja svake zemlje, govori i odluka američkog predsednika Baraka Obame da se u Dženeral motors i Krajsler „upumpaju“ silne milijarde dolara. Zahvaljujući podršci države Dženeral motors je danas ponovo vodeći proizvođač automobila u svetu i zapošljava stotine hiljada radnika, dok Krajsler beleži sve bolje poslovne rezultate.

S druge strane, oštra rekcija predstavnika Asocijacije uvoznika vozila i delova ne iznenađuje bolje poznavaoce ove problematike. Oni ne veruju u to da će predstavnici pojedinih zemalja Evropske unije da protestuju zbog ove vrste finansijske podrške Vlade Srbije Fijatu. Dva su razloga za takvo razmišljanje. Prvo, činjenica je da i države EU (Francuska, Nemačka, Češka, Slovačka, Italija), kad god se za to ukaže potreba, pomažu svoje automobilske kompanije. Nije li Angela Metrkel pružila finansijsku podršku Opelu? Treba li podsećati koliko je puta Francuska intervenisala kako bi spasila Reno, ili koliko Slovačka ulaže u dovođenje poznatih svetskih automobilskih kompanija? Drugo, bilo kakva reakcija zvaničnika evropskih zemalja bila bi licemerna ako se zna da su predstavnici gotovo svih vodećih proizvođača iz tih država: Reno, Pežo, Folksvagen, Opel… svojevremeno dolazili na pregovore u Kragujevac. Neki od njih (Reno i Pežo) potpisivali su sa Zastavom pismo o namerama, ali nijedna kompanija, uglavnom iz političkih razloga, nije uspostavila strateško partnerstvo. Fijat se pojavio u proleće 2008. i pola godine docnije potpisan je ugovor o preuzimanju Zastave, odnosno o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija.

– Fijat je došao da bi ostao u Srbiji – izjavio je na upravo okončanom Međunarodnom salonu automobila u Beogradu Antonio Čezare Ferara i dodao da će Fijat obezbediti kredite za kupovinu „novog fiće“ sa rokom otplate od pet godina i kamatom od tri odsto na godišnjem nivou.

Srbija i Kragujevac su, međutim, otvoreni i za ostale proizvođače automobila iz Evrope i sveta. U pogonima Zastavine fabrike kamiona, koji poslednjih godina zvrje prazni, mogla bi da se organizuje proizvodnja, ili sklapanje nekoliko desetina hiljada automobila godišnje. Slobodni su i kapaciteti fabrike Zastava – Specijalna vozila u Somboru, kao i u pogonima FAP-a u Priboju.

Uvoz polovnjaka „progutao“ pet milijardi evra

Procenjuje se da je uvoznički lobi, gotovo bez ikakve kontrole, uvezao više stotina hiljada što novih, što polovnih automobila, i time dodatno doprineo propadanju domaće automobilske industrije i dela metalskog kompleksa. Prema slobodnoj proceni rukovodilaca nekadašnje Zastavine fabrike automobila, zbog uvoza automobila, kao i rezervnih delova, iz Srbije se, u minulih desetak godina, „odlilo“ oko pet milijardi evra. Srbija je, poput Bugarske, pretvorena u svojevrsnu deponiju „polovnjaka“, koji su samo dopunili, oko tri decenije star, vozni park, pogoršavajući ionako lošu bezbednosnu situaciji na srpskim drumovima.