Prethodnih nekoliko godina biće upamćene kao period u istoriji kada su Sjedinjene Države privremeno izgubile ulogu pokrovitelja globalnog ekonomskog sistema. Amerika nije bila u stanju da reformiše međunarodni sistem nakon što je nastupila kriza 2008. godine i izgubila je svoj politički i ekonomski uticaj u većini regiona sveta usled nove konkurencije koja dolazi iz Kine, Rusije, Irana, pa čak i Brazila. Kineska politika Puta svile delovala je kao alarm za buđenje SAD.
PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ta ambiciozna strategija će promeniti geoekonomsku kartu Azije u korist Kine i potvrditi njenu želju da preuzme vodeću ulogu u globalnim pitanjima. Kako bi izbegle sopstvenu marginalizaciju, Sjedinjene Države nisu imale drugog izbora nego da reaguju i da ubrzaju proces potpisivanja Transpacifičkog partnerstva (TPP) – kaže Kristofer Dembik, ekonomista Sakso banke.
On tvrdi da Sporazum predstavlja zaključak Obaminog rebalansiranja u Aziji, koji će imati ulogu bedema protiv sve moćnije Kine. Ova trgovinska alijansa će, prema njegovom mišljenju, pružiti Sjedinjenim Državama savršen izgovor da intervenišu u trgovinskim i teritorijalnim sporovima u naftom bogatom Južnom kineskom moru i potvrđuje opredeljenje SAD da podrže svoje saveznike u regionu, kao što je Tajvan, koje brinu regionalne ambicije Kine.
– TPP je više od trgovinskog sporazuma, to je znak da su SAD ponovo u igri. Dogovor će takođe imati važne ekonomske posledice jer su ga potpisale zemlje koje čine 40 odsto svetske privrede. Od početka svetske finansijske krize, rast svetske trgovinske razmene bio je sporiji nego u periodima ekonomskog oporavka što pojačava zabrinutost da će uslediti dalji ekonomski pad, pa čak i globalna recesija. Moguće je da će TPP pomoći da se ovaj trend preokrene jačanjem izvoza, ekonomskog rasta i otvaranjem radnih mesta u Latinskoj Americi i u Aziji – procenjuje Dembik.
Promoteri TPP sporazuma smatraju da je ovaj trgovinski savez po svemu dobar. Pojedini američki analitičari predviđaju da će se radnicima u svim zemljama potpisnicama sporazuma omogućiti dodatan godišnji prihod od 223 milijardi dolara, od čega će 77 milijardi pripasti zaposlenima u SAD. Dembik. smatra da takva „ružičasta“ predviđanja, ipak, nisu na mestu ako imamo u vidu makroekonomske efekte ranijih trgovinskih sporazuma. On podseća da je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji su 1994. godine potpisale Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko, rezultirao povećanjem produktivnosti rada za 170 odsto u SAD i za 76 odsto u Meksiku (reč je o periodu između 1994. i 2011), većim rastom industrijske proizvodnje i otvaranjem radnih mesta u Meksiku, ali ovaj sporazum nije imao značajan uticaj na ekonomski rast SAD, kao ni na povećanje plata (realni rast satnica američkih radnika iznosio je samo 16 odsto).
– Sjedinjene Države neće imati značajnije koristi od TPP. Američki potrošači će imati pristup jeftinijoj robi, što će obezbediti socijalni mir, ali ne treba očekivati mnogo veće plate. Doći će do gubitka radnih mesta za niskokvalifikovane radnike u proizvodnji, koji će biti primorani da se opredele za manje sigurna radna mesta u uslužnom sektoru. Američke kompanije i Volstrit će ostvarivati ogromne prihode. Lekcija koja se može naučiti iz prethodnog iskustva je da sporazumi o slobodnoj trgovini obično pomažu zemljama u razvoju da osnaže svoju privredu i da smanje nejednakosti – ističe Dembik.
Kad je reč o evropskom kontinentu, ovaj analitičar Sakso banke smatra da bi Evropljani trebalo s pažnjom da posmatraju ekonomske efekte TPP naročito zbog toga što su usporeni pregovori o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP). „Evropa se nalazi između kineskog Puta svile i TPP. NJena poslednja šansa da izbegne ekonomsku stagnaciju je da primeni sopstvenu strategiju međunarodnog razvoja“, zaključuje on.
Japan najveći dobitnik
– Najveću korist od ovog sporazuma mogao bi da izvuče Japan. Možda je to iznenađenje, ali će ovaj sporazum naterati Japan da se otvori prema konkurenciji i stranim investitorima. Ta država će moći da privuče više stranih direktnih investicija, koje danas čine šest odsto BDP, što je znatno niže u poređenju sa SAD (17 odsto), ili sa Kinom (22 odsto)i da poveća produktivnost u uslužnom sektoru. Ovo je ključna šansa da Japan pojača ekonomski rast, kada „Abenomija“ posrće – procenjuje Kristofer Dembik, ekonomista Sakso banke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
