Vlada nije razmatrala mogućnost uvoza mleka

– Redovno dobijamo ulje iz Robnih rezervi i nijednog trenutka nije bilo problema sa nestašicom. Tako je bilo i pre mesec dana, tako je i danas. Imamo ulje iz te tri uljare što je sasvim dovoljno da izmiri potrebe naših potrošača – kaže za Danas direktorka marketinga preduzeća Jabuka Milena Radulović.

Sa količinama ulja iz Robnih rezervi ne kubure ni u Maksiju. Najveći trgovinski lanac redovno distribuira ulje po maloprodajnim objektima, a prema rečima portparolke Maksija Vesne Žabić stanje se stabilizovalo i sa uljima ostalih proizvođača. „Ulje iz robnih rezervi je 119 dinara, ostala kojih u Maksiju takođe ima u normalnim količinama su negde oko 140 dinara, tako da nemamo problema“, kaže Žabić.

Problema sa nestašicom u radnjama Jabuke i Maksija nema ni što se tiče mleka. U objektima Jabuke litar mleka se prodaje po ceni od 48 dinara, a gotovo uvek ima onog koji se proizvodi u mlekari iz Loznice i Sremske Mitrovice.

– Sa Sremskom mlekarom sarađujemo sve vreme, njihovo mleko košta 62,5 dinara i sa njima nismo imali problema. Situacija se popravlja i kada je u pitanju Imlek jer u ponudi sve više imamo njihovo dugotrajno mleko od 1,6 odsto masti, jedino kojeg još nema je ono od 2,8 odsto – ističe Radulović i dodaje da bi to već tokom narednog vikenda trebalo da se reši.

Vladina Uredba o proizvodnji i prodaji mleka, doneta pre dvadesetak dana, samo je delimično donela rezultate. Žabić kaže da je ona uticala na to da se na tržištu nađe više pasterizovanog mleka, ali da je situacija sa dugotrajnim i dalje nestabilna odnosno da tog mleka još nema onoliko koliko bi trebalo da ga bude. „Uprkos tome, mleka u Maksiju ima dovoljno. Sarađujemo i sa Imlekom, Subotičkom i Somborskom mlekarom, a iz uvoza dobavljamo nemačko mleko Landlibe, koji se prodaje po ceni od oko stotinak dinara“, napominje Žabić.

Predsednica Asocijacije potrošača Srbije Edina Popov kaže za Danas da bi Vlada ukoliko odobri uvoz mleka samo „na kratko ugasila požar“. „Država mora da rešava probleme mnogo ozbiljnije, ovako je sve natezanje i iscrpljivanje svih. Vlada je ta koja određuje pravila i da to radi dobro ne bi moglo da se desi da jedan proizvođač napravi takvu pometnju na tržištu“, ističe Popov. To da li će mlekare podići cene, odluka je koju same mlekare moraju da donesu, smatra ona. „U Nemačkoj mleko košta u rasponu od 78 centi do tri evra po litru, s tim što je koje god kupili dobrog kvaliteta. Našim mlekarama takođe treba pružiti priliku da sami određuju cene i da uvek možete da birate da li će te uzeti neko skuplje ili ono neobrađeno od 50 dinara“, napominje Popov. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže za naš list da se država stalno bavi zamenama teza i da dozvola uvoza nije rešenje. „Zašto se ne ukinu carine? Ako je država pre nekoliko godina vodila pogrešnu politiku i išla ka tome da uništi stočni fond onda bi sada trebalo da razmišlja drugačije i da ukine carinu od 30 odsto. Onda mleko ne bi koštalo 103 dinara, već 80“, ističe Papović.

U Imleku ne govore o poskupljenju

U Imleku iščekuju da Vlada odobri interventni uvoz jer Uredba nije odradila „svoj posao“ u onolikoj meri koliko je država to očekivala. „I dalje proizvodimo 15 odsto manje mleka nego što bi trebalo, tako da se nadamo da će biti odobren uvoz koji bi regulisao stanje na tržištu“, kažu u Imleku, napominjući da još uvek ne mogu da pričaju o tome da li će mleko zbog eventualno odobrenog uvoza poskupeti. To što dugotrajnog mleka nema dovoljno na rafovima prodavnica rezultat je, kažu u ovoj mlekari, donekle i potreba tržišta jer su se oni skoncentrisali na proizvodnju pre svega onog mleka za kojim postoji najveća potražnja. To je i razlog zbog kog Imlekove „kravice“ od 2,8 odsto masti nema na mnogo mesta.

Biljno ulje za petinu jeftinije

Industrija ulja Dijamant u Zrenjaninu proizvela je i isporučila na tržiste novu vrstu biljnog ulja, koje je 20 odsto jeftinije od suncokretovog, saopšteno je juče iz te kompanije. Novi Dijamantov proizvod nastao je kao mešavina suncokrtovog i sojinog ulja. Ta vrsta biljnog ulja poznata je decenijama na tržištu širom sveta. Tanjug