Vlada RS dala saglasnost za prenos koncesije sa kompanije ruskog oligarha na RiTE Ugljevik

Na konferenciji za novinare posle sednice entitetske vlade, Đokić je rekao da su na taj način stvoreni uslovi za nesmetan rad rudnika.

„Procene su da se na tom području nalaze kvalitetne rezerve uglja i da će na ovaj način biti omogućena povoljnija eksploatacija i efikasna proizvodnja uglja“, kazao je Đokić.

Đokić je rekao da je postupak morao da potraje zbog ekonomskih i pravnih radnji, da bi Vlada RS mogla da donese takvu odluku u skladu sa zakonom.

Kompletno ležište uglja „Ugljevik-Istok 2“ još nije u vlasništvu ni RiTE Ugljevik ni Vlade RS, jer je, prema dogovoru sa kompanijom Komsar enerdži RS, četvrtina koncesije i dalje u rukama te firme.

Da bi je povratila, Vlada RS će morati da izdvoji najmanje 60 miliona konvertibilnih maraka (oko 30 miliona evra), koliko je potrebno za otkup 24 odsto te koncesije.

Vlada RS je 2013. dala koncesiju za eksploataciju uglja u Ugljeviku kompaniji u vlasništvu Sardarova, koji je obećavao ulaganja veća od pola milijarde evra i izgradnju još jednog bloka Termoelektrane Ugljevik.

Elektranu nije izgradio, a entitetska vlast mu je godinama izlazila u susret i pomerala rokove sve dok nije došla u situaciju da bogato ležište uglja, koje je mogla da zadrži za sebe, plati 240 miliona maraka (oko 123 miliona evra).

Sardarova je u Republiku Srpsku 2010. doveo Duško Perović, šef Predstavništva RS u Moskvi, i povezao ga sa liderom entitetske vladajuće koalicije Miloradom Dodikom, koji je ruskog oligarha predstavio javnosti kao „ozbiljnog investitora“.

U okviru Sardarovljeve kompanije Komsar enerdži grup (Comsar Energy Group), čije je sedište na Kipru, u Bosni i Hercegovini su poslovale četiri firme. Sada je u toku otkup firme Komsar enerdži RS, a prethodne tri je Vlada RS otkupila od Sardarova 2022. godine.

Republika Srpska je ranije preko Elektroprivrede RS (ERS) otkupila koncesiju za hidrocentralu „Mrsovo“ na reci Lim, hotel „Komsar“ u Rudom, i koncesiju za gradnju i korišćenje termoelektrane Ugljevik 3.

Entitetska vlast, a ni ERS, nikada nisu javno saopštili koliko je novca potrošeno za otkup tih propalih projekata, a procenjuje se da je reč o stotinama miliona evra.