Vlada Srbije mora da sprovede ključne reforme

To je snažan signal i one će sada sigurno razmotriti mogućnost širenja svog poslovanja i na Srbiju – u ekskluzivnom razgovoru za Danas kaže ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi, nakon povratka iz Amerike, gde je pratio premijera Dačića u njegovoj poseti IT američkim IT kompanijama.

Kako je prošla misija?

Postoji više važnih rezultata. Sreli smo se sa Stivom Balmerom, šefom Majkrosofta, Sandrom Kec, predsednicom Orakla, dakle sa ozbiljnim ljudima i ozbiljnim kompanijama, ali i oni su se sreli sa šefom Vlade jedne države. To će ih navesti da ozbiljno razmatraju Srbiju kao destinaciju, kada budu gledali gde da šire svoje poslovanje.

Šta je potrebno da američke IT kompanije na kraju stvarno i dođu u Srbiju?

– Postoji više faktora. Prvi je da li imam kvalifikovanu radnu snagu? Da li u Srbiji ima ljudi koji su kvalifikovani da rade posao koji je meni potreban, uz određenu obuku, ali ne preveliku?

I odgovor je?

– Odgovor je – verovatno da. Delom zato što u nekim od tih ozbiljnih kompanija vi i sada imate Srbe. Neki od njih su bili i na čelu celih razvojnih sektora u firmama iz Silicijumske doline. To pokazuje da ovde ima ljudi ili ih je bar bilo koji su vrlo sposobni. Ali, neke reforme moraju da se sprovedu u Srbiji. Jedna od njih je u Zakonu o radu.

Da li su vam kompanijama koje ste posetili rekli šta im predstavlja problem u Zakonu o radu?

– Ne, zato što još nisu duboko gledale ovo tržište, ali ja mogu da vam kažem, pošto poznajem vaš Zakon o radu, da će one pogledati i reći – hm…

Zašto?

– Zato što je ovde skoro nemoguće bilo koga otpustiti. To je vrlo skupo, a mnoge kompanije žele fleksibilnost radne snage. Fleksibilnost znači da ako neko prestane da radi i da dolazi svakog dana na posao, vi možete da ga se otarasite. Ovde Zakon o radu nije vrlo fleksibilan.

Dakle, vi verujete da je to najveća prepreka?

– Ne, ja to nisam rekao. Vi kažete da sam ja to rekao.

Dobro, šta je onda najveća prepreka?

– Ja sam diplomata, nisam biznismen. Oni će gledati niz faktora. Obrazovanje. Onda, ako ste u IT-u, apsolutno vam je potreban brz internet. I ljudi koji govore engleski. Obrazovanje je ovde prilično dobro. Širokopojasni pristup internetu je u nekim delovima u redu. Oni će gledati i poresku politiku. Takođe, koliki je politički rizik?

Pa koliki je politički rizik?

– Mislim da je mnogo manji nego što je bio. Mislim da Srbija dobija drugačiji i bolji prijem sada nego pre 20 ili pre 15 godina. Tu je i sporazum sa Kosovom, a sledeći korak je implementacija. Sve to smanjuje politički rizik. Postoji i rastuća percepcija da ćete dobiti datum za pristupanje EU.

Tokom sastanaka u SAD, da li je neka od IT kompanija zapravo istakla politički rizik kao problem koji ih sprečava da dođu ovde?

– Oni to nisu istakli, ali setite se da sam rekao da nijedna od tih firmi nije do sada gledala koliko još da investira u Srbiju. Sada, kada im je premijer pobudio interes, kada odu da urade svoj dju dilidžens, politički rizik je nešto što će razmatrati. Takođe će gledati šta se dešava sa inflacijom, sa kursom itd.

Kada je premijer odlazio u SAD, rekao je da ide da bi privukao investicije iz IT sektora, ali je Majkrosoft njemu prodao softver, Intel je izgleda prodao svoj obrazovni program – kompjutere za decu.

– Daleko je lakše nešto kupiti nego što je da se otvori kancelarija i da se zaposli 10, 20, 100, 300 ljudi. Prvo možete da uradite u jednom danu, drugo ne možete.

Pa, to je kupovina od više miliona dolara…

– Da, ali iskreno, Vlada ovde već neko vreme koristi Majkrosoftove proizvode, samo ih nije obavezno i kupovala.

Nadam se da ne govorite o prethodnih nekoliko godina, možda tokom devedesetih…

– Moguće je da govorimo o skorijoj prošlosti. Ideja koju je premijer pokušao da izloži jeste da želi da radi sa kompanijama svetske klase i da ima ljude svetske klase koje te firme mogu da zaposle. Mislim da je on u pravu i da veliki broj ljudi koji donose strateške odluke ne slušaju često o Srbiji na taj način. On je posejao važno seme, a osim korova, semena ne izrastaju preko noći. Za šest meseci do godinu dana ćete moći da napravite pravu ocenu, a ne odmah po povratku iz Amerike.

Kad ste pomenuli stanje evropske ekonomije, investicije su u padu i sada vidimo sporazume sa UAE, Kinom, Rusijom… To je priličan zaokret. Kako gledate na to iz političke i ekonomske perspektive?

– Mislim da Vlada Srbije koristi mudru taktiku. Zašto se ograničiti na jedan set investitora? Ako UAE hoće ovde da investira, uzmite njihov novac. Oni imaju određene potrebe, na primer imaju mnogo peska, ali i priličnu količinu novca. Vi imate plodno zemljište, a treba vam pristup tržištima. Ja bih to prihvatio. Treba vam i infrastrukturni razvoj. Vozovi ovde idu dosta sporo?

Mi sednemo na autobus.

– Ni putevi nisu tako dobri. Rusi su govorili o železničkoj infrastrukturi, a Kinezi su nedavno izgradili mnogo puteva u svojoj zemlji. Rusija je velika zemlja i železnica je tamo imala veliku ulogu. Ja ne bih brinuo o tome i uzeo bih saradnju sa tim investitorima kao pozitivan signal, a ne negativan.

Srbija je prošle nedelje napravila dogovor sa američkom kompanijom o saradnji sa rudnikom Trepča na severu Kosova. Kakav je stav američke vlade o ovome i generalno o privatizacijama na Kosovu?

– Američka vlada se ne slaže sa srpskom vladom o statusu Kosova. Američka vlada priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Mi takođe znamo da ga Srbija ne priznaje. U tom sporazumu, kako sam ga razumeo, srpska vlada razume da zakoni, čak i ako je Kosovo deo Srbije, dolaze iz Prištine i pokrivaju celu teritoriju. Tako da bih mislio da je investicija uzela u obzir i kosovski zakon.

Dakle kažete da srpska vlada shvata da zakoni koji se primenjuju na teritoriji Kosova dolaze iz Prištine, a ne iz Srbije, iako mi Kosovo smatramo delom naše teritorije?

– Kako sam ja razumeo, zakon, kakav će biti, takav je da oni delegiraju neka ovlašćenja za pravljenje zakona tamo.

U tom kontekstu…

– U tom kontekstu, mene iznenađuje ova investicija jer bih ja gledao kakav je politički rizik.

Sa strane američke kompanije?

– Da.

Pa kakav je politički rizik te kompanije? I kako Stejt department sada gleda na nju? Da li ona postupa suprotno američkim zakonima?

– Nisam se time bavio. U ovom trenutku nisam siguran da će taj sporazum, sam po sebi, bez drugih razgovora, moći lako da se odlepi sa zemlje i da dovede do investicije neophodne da se stvore poslovi na severu Kosova, koju ljudi koji žive na severu hoće od te investicije.

Kosovske vlasti su rekle da će pitati američku ambasadu na Kosovu o ovom poslu, jer oni nisu znali ništa o njoj, i čini se da je ova kompanija radila na ovom sporazumu u dogovoru ili makar uz saradnju Stejt departmenta?

– Kada su oni kontaktirali našu ambasadu, mi smo ih zamolili da kontaktiraju ambasadu u Prištini.

Pre sporazuma?

– Pre sporazuma. Ne znam šta su uradili sa ambasadom u Prištini, jer nisam pitao naše kolege tamo, jer sam putovao. Ali, mi priznajemo zemlju Kosovo, tako da bismo priznali celu teritoriju, uključujući i sever, kao deo Kosova. Mnoge kompanije ne razgovaraju sa Stejt departmentom. One ne misle obavezno da mi igramo ulogu u biznisu.

Ali ovi ljudi su u stvari mislili da baš treba da vas kontaktiraju.

– Pa kada su nas kontaktirali, mi smo im rekli da razgovaraju sa našom ambasadom u Prištini.

I oni jesu.

– Pa ne znam da li su.

 U redu. I niste ih pitali, posle svega što se desilo?

– Pa možda uskoro hoću. Danas sam bio prilično zauzet, a juče popodne sam se vratio sa puta.

Vi priznajete suverenitet Kosova nad celom teritorijom Kosova i Metohije. Ali, da li vidite razliku između suvereniteta nad teritorijom i vlasništva nad preduzećima koja tamo rade?

– Ja nisam stručnjak za državno vlasništvo u kompanijama. Mislim da je rudnik u državnom vlasništvu. Ali zbog načina na koji se ekonomija razvijala u 50-im, 60-im i 70-im, nisam potpuno siguran kakva je vlasnička struktura tog rudnika.

Ne govorim samo o rudniku, već o raznim sistemima na Kosovu. Da li SAD, generalno, povezuju suverenitet sa vlasništvom?

– Mislim da su to pitanja koja će morati da reše međusobno vlasti ovde i u Prištini.

Mi stojimo na potpuno suprotnim stranama po tom pitanju.

– Ja sam diplomata, navikao sam na to da suprotne strane pokušavaju da nešto reše. Tako da ne prihvatam vašu premisu da to nije izvodljivo. Drugo, ja ne poznajem zakon. Zakon na Kosovu su oni nasledili. To je bio srpski zakon. U nekom momentu su oni možda promenili taj zakon ili ga nisu promenili. Tako da ne znam kakva je ta vlasnička struktura.

Nekako se čini da je menjati sopstveni zakon kako bi uzeli vlasništvo veoma neamerički.

– Mi ne volimo eksproprijaciju, generalno, ali postoje određene okolnosti kada bi uz odgovarajuću nadoknadu ona mogla da se sprovede.

Kao kada pravite put preko nečije kuće?

– Pa širom sveta je bilo trenutaka kada su vlade govorile „vidite, mi više nećemo da imamo ovu industriju u privatnim rukama iz bilo kog razloga“.

I onda je uzmu. Kao u Venecueli.

– U teoriji, ono što mi kažemo je da mi prepoznajemo da to može da se dogodi, ali onda morate da imate nezavisnu procenu vrednosti imovine koju ste uzeli i morate da je platite.

Vi podržavate taj put na Kosovu?

– Moram da kažem da nisam dovoljno obrazovan u ovom konkretnom pitanju da bih znao tačno kakve su pravne posledice. Ali, moram da kažem da sam bio malo iznenađen žurbom kojom je američka kompanija ušla u ovaj dogovor.

Postoji mogućnost dolaska američkih IT firmi

Iz onoga što ste videli, da li američke IT firme nameravaju da se šire u Srbiji?

– IT industrija u SAD stalno gleda gde može da raste. Ako raste pet odsto, ona umire, jer je to suviše malo, mada bi mnoge zemlje volele da imaju toliki rast. U SAD postoji manjak radne snage koja bi mogla da se bavi IT poslovima. Veći broj ovih kompanija ima značajne IT operacije u Poljskoj, Češkoj, neke u Mađarskoj, dosta njih u Bugarskoj i u Rumuniji. Ali, iz kog god razloga, IT firme su stale sa širenjem pre nego što su stigle do Srbije. Moj utisak je da će određeni broj njih ozbiljno razmotriti mogućnost ulaska u Srbiju.