Vladajuća većina protiv predloga SSP da se vrati porez na dobitke u kladionicama

„Pre četiri godine ukinut je porez na dobitke u kladionicama i kockarnicama, ali zato Državna lutrija Srbije i dalje mora da plaća 20 odsto poreza na svaki dobitak. U Srbiji kladionice i kockarnice imaju jedan od najpovoljnijih poreskih tretmana u Evropi i to je dovelo do toga da su njihovi prihodi eksplodirali, da se šire na sve strane, a da je nažalost broj zavisnika u velikom porastu, naročito među mladima“, navela je Popović.

Dodala je da kockarnicama i kladionicama, pored toga što im je „oprošten“ porez na dobitak, dozvoljeno da krše zakon time što dozvoljavaju maloletnicima da uđu u te objekte i da se klade, kao i da se ne pridržavaju ni toga da razmak između dve kladionice mora biti veći od 100 metara.

Popović je dodala i da se krši propis da se kladionice otvaraju na više od 200 metara od osnovnih škola.

„SSP je predložio konkretne mere da se vrati porez na dobitke u kladionicama i kockarnicama, tako će se umanjiti negativan uticaj koji imaju kladionice preko reklama, fondacija i reklamiraja na sportskim terenima, gde vreme provode deca, koja otvara na primer, da ironija bude veća, ministar finansija Siniša Mali. Novac bi punio budžet koji bi se od tog poreza ubirao i mogao bi da se iskoristi za lečenje bolesti zavisnosti kao i za prevenciju od zavisnosti od kocke“, rekla je Popović.

Poslanici vladajuće većine nisu prihvatli ni predlog poslanika Stranke slobode i pravde (SSP) Gorana Petrovića da se dnevni red dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika da prosvetni radnici budu zaštićeni od pretnji napadom na život i telo.

„Pre godinu dana podneli smo Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa predlogom da se uvede novo krivično delo napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, gde bi se lica zaposlena u ustanovama u oblasti vaspitanja i obrazovanja, kao i njihova imovina zaštitili od fizičkih napada“, naveo je on.

Dodao je da su u sklopu toga predložili i izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kako bi prosvetni radnici bili zaštićeni i od pretnji napadom na život i telo.

„Time bi se tek pružila potpuna krivično-pravna zaštita svih lica zaposenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. U međuvremenu su usvojene izmene Krivičnog zakonika i uvedeno je krivično delo napad na lica zaposlena u ustanovama u oblasti vaspitanja i obrazovanja, ali niste želeli da ih zaštite od pretnji napadom“, naveo je on.