Kraj jedne ere: „Prorok iz Omahe“ najavio odlazak u penziju u 94. godini

Arena u Omahi, gradu u Nebraski, gde je Bafet rođen i živi sve vreme, puna akcionara Berkšir Hataveja okupljenih na godišnjem sastanku zanemela je nakon ove objave čuvenog „Proroka iz Omahe“.

Nakon toga usledio je aplauz oko 40.000 okupljenih ljudi.

Posle 60 godina vođenja kompanije, nekada malog proizvođača tekstila, a danas holdinga vrednog 1,16 biliona (hiljada milijardi) dolara, teško je zamisliti nekog drugog na mestu najvećeg investitora.

A epitet najvećeg bukvalno je zaradio. Od 1964. godine prinos na investicije je 5,5 miliona procenata, za 140 puta više nego što se moglo zaraditi ulaganjem u indeks S&P 500.

Za njegovu odluku znali su, prema njegovim rečima, samo njegovo dvoje dece, a čak je i njegov naslednik Greg Ejbel (Abel), potpredsednik za sve biznise osim osiguranja, po prvi put to čuo za govornicom u Omahi.

Cipele Vorena Bafeta teško je popuniti, a da bi sprečio sumnje u njegovog naslednika, Bafet je poučio na sastanku da on ne namerava da proda nijednu akciju Berkšir Hataveja, i da to nije emotivna, već ekonomska odluka, jer je uveren da će njegov naslednik biti još uspešniji.

Berkšir je vlasnik više od 60 kompanija, među njima su osiguravajuća kuća Geico, proizvođač baterija Durasel i lanac restorana Dairy Queen.

Međutim, još više je kompania u kojima Bafet ima manjinsko vlasništvo, a najpoznatije su Epl, čiji je dobar deo akcija rasprodao poslednjih godinu dana, Koka kola, Amerikan ekspres i Bank of Amerika.

Za Vorena Bafeta vezane su legendarne priče iz finansijskog sveta i investiranja. Mnogi igrači na berzi poslednjih pola veka učili su iz njegovih pisama akcionarima i iz njegovih poteza na berzi.

Bafet i danas živi u kući u Omahi koju je kupio 1958. godine za 31.500 dolara, mada je ona sada procenjena na 1,4 miliona. Što i nije neka vrednost nekretnine za jedng od najbogatijih ljudi na svetu čije se bogatstvo procenjuje na skoro 170 milijardi dolara.

Prvu akciju kupio je sa 11 godina. Prve akcije Berkšira kupio je 1965. godine, a od tada je pretvorio u kompaniju koja ima udeo u više od 200 kompanija širom sveta, a recimo jedan je od najvećih investitora u kineski BYD, svetskog lidera u proizvodnji električnih automobila.

U ovu kompaniju Bafet je uložio na predlog svog dudgogodišnjeg partnera čarlija Mangera koji je preminuo u novembru 2023. godine. Na njegov nagovor uložio je 232 miliona dolara u kinesku kompaniju, da bi vrednost tog udela skočila na devet milijardi dolara. Berkšir je počeo sa prodajom akcija u BYD i sada je njegov udeo vrednovan na oko 1,8 milijardi dolara.

Bafet je poznat po svojoj strategiji dugoročnog ulaganja, kupujući i čuvajući akcije kompanija nekada i decenijama. Njegova ideja je da na duge staze, vrednost dobrog biznisa će samo rasti. Ova strategija je u oštrom kontrastu sa kratkoročnim investiranjem na osnovu dobrih ili loših vesti kako bi se zaradilo na volatilnosti cena akcija.

Recimo, Bafet je dobar deo svog bogatstva stekao investirajući u kompanije kao što su Koka kola ili Bank of Amerika i to u trenucima lošim za ove kompanije verujući da je njihov biznis model zdrav i da će na duge staze doneti rat vrednosti.

Ovu strategiju najbolje opisuje njegova izjava „naš omijeni period držanja akcija je zauvek“.

Kao prekretnica u filozofiji ulaganja Bafeta navodi se 1972. godina i preuzimanje firme See’s Candy. Do tada je Bafet kupovao akcije bilo kakve kompanije sve dok su prema njegovoj proceni one jeftinije od prave vrednosti.

Međutim Čarli Manger ga je savetovao da treba kupovati akcije dobrih kompanija koje imaju konkurentsku prednost. Berkšire je kupio konditora za 25 miliona dolara i u narednih 40 godina zaradio od njega 1,65 milijardi.

Istim rezonom se vodio i kada je počeo kupivnu akcija Epla, iako je dugo odbijao da ulaže u tehnološke akcije, jer ih, kako je govorio, ne razume.

Međutim, u Eplu je prepoznao proizvođača potrošačke elektronike sa neverovatno odanom bazom kupaca. Sa kupovinom akcija Epla počeo je 2016. godine.

Zanimljivo je da kao jednu od najgorih investicija sam Bafet navodi kupovinu Berkšir Hataveja. To je bio proizvođač tekstila koji je pravio gubitke. Nakon kupovine 1965. godine proizvodnja je radila do 1985. kada je ugašena. Ipak, Bafet je Berkšir pretvorio u investicioni konglomerat vredan više od 1,6 biliona dolara.

Poslednjih meseci Bafet je proveo rasprodajući akcije kompanija i sakupljajući keš. Na kraju prvog tromesečja Berkšir je „sedeo“ na 347 milijardi dolara u kešu.

Kada je rekao da neće prodvati akcije Berkšir Hataveja, Bafet je dodao će ih verovatno pokloniti. Bafet je 2006. godine dao obećanje da će 99 odsto svog bogatstva pokloniti u dobrotvorne svrhe.

Kako je naveo u svojoj filantropskoj zakletvi, tih 99 odsto je mnogo novca, ali relativno zapravo nije. Kako je rekao, ljudi koji daju svaki dan u dobrotvorne svrhe se odriču zbog toga, da li odlaska u biskop ili navečeru, svejedno. Dok on i njegova porodice, iako će dati 99 odsto bogatstva, ne odriču se nijednog zadovoljstva.