Vraćanje zadružne imovine najveći izazov

To je bar intencija predlagača (Ministarstvo privrede) ovog zakonskog rešenja koji kao argument u prilog toj konstataciji navodi podatak da je za osnivanje zadruge potrebno minimum pet zadrugara, pri čemu zadruge sa malim brojem članova neće morati da formiraju Upravni i Nadzorni odbor, već samo Skupštinu. Zadruge su oslobođene osnivanja obaveznog rezervnog fonda a propisuju se poslovi zadružnog saveza. Deo stručne javnosti, međutim, ne deli taj optimizam niti veruje da će novim zakonom biti učinjen pomak u dosadašnjoj praksi zadrugarstva. Prema oceni Miladina Ševarlića, ponuđeni Nacrt zakona, osim što ima kontradiktornih stavova, u suprotnosti je sa međunarodnim zakonskim principima koji se odnose na tu oblast.

– Mislim, pre svega, na odredbu da se mogućnost udruživanja u zadruge odnosi samo na fizička, a ne i na pravna lica. To praktično znači da recimo limar Peri Perić može da bude član zadruge, ali se ta mogućnost uskraćuje njegovoj limarskoj radnji, što je nonsens. Posebna zamerka odnosi se na to što zakonodavac nije predvideo postojanje štedno-kreditnih zadruga koje, inače, funkcionišu i u razvijenim tržišnim ekonomijama poput SAD, kao i u mnogim evropskim zemljama. Ovo je utoliko zanimljivije ukoliko se zna da je zadrugarstvo u Srbiji utemeljeno na kreditnim zemljoradničkim zadrugama – ističe Ševarlić.

Komentarišući odredbu kojom je predviđeno da samo petoro ljudi, sa osnivačkim ulogom od po 100 dinara mogu da formiraju zadrugu, sagovornik Danasa kaže da je to apsurdno i kao ilustraciju navodi da 500 dinara, koliko ulažu osnivači zadruge, nije dovoljno ni da se napravi pečat. Drugim rečima, tvrdi Ševarlić, propisuje se nešto što potencijalne zadrugare može da dovode do ivice rugla, odnosno podstiče se masovno otvaranje zadruga pri čemu niko ne razmišlja o tome šta će biti ako poduhvat ne uspe. „Da li će za gašenje zadruge biti, takođe, dovoljni 500 dinara. Verovatno neće.“ On misli da je besmisleno i to što se ukida zadružna revizija i postavlja pitanje: kako primiti u zadružni savez neku zadrugu u kojoj nije urađena revizija. Ne razume ni paušalnu konstataciju da zadruge uživaju posebnu podršku države i pita se: da li to znači da će, recimo, 150 zadrugara imati prednost u dobijanju subvencija za nabavku kombajna u odnosu na nekog poslanika u Skupštini Srbije, koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i može, takođe, da konkuriše za državne podsticaje.

Niko, pa ni naš sagovornik, ne spori da je pozitivno to što se ovim zakonom predviđa da društvena svojina u zadrugama koje su formirane posle 2006. godine može da se prevede u zadružnu. Za Ševarlića, međutim, problem predstavlja to što se predloženim Nacrtom, kako tvrdi, abolira pljačka zadružne imovine izvršena 1. jula 1953. godine što, kad je reč samo o zemljištu znači oko 400.000 hektara, čija vrednost premašuje pet milijardi evra. „Ne verujem u dobre namere bilo kog zakonodavca koji neće naložiti vraćanje zgrade Zadružnog saveza Srbije u Resavskoj 13-15, koji je bez dinara naknade prisvojila Privredna komora Srbije“, kaže Ševarlić, koji ima primedbu i na odredbu kojom se propisuje automatska primena zakona o stečaju.

– Zakonom je propisano da član zemljoradničke zadruge može da bude samo neko ko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Zašto i neki nezaposleni agronom ne bi mogao da postane član i da u zadruzi radi kao stručnjak. Utoliko pre što se za druge oblike zadružnog udruživanja ne postavljaju uslovi. Problem je i to što je predviđeno da će resorna ministarstva podzakonskim aktima regulisati neka sporna pitanja, ali šta ako se ta podzakonska akta ne donesu. Osim toga, imam utisak da državi ne odgovara da se formira opšti združni savez koji će biti reprezentativan ne samo za pregovore sa državom, već i za saradnju na međunarodnom planu – upozorava Ševarlić.

Na primedbu da se propisivanjem mogućnosti udruživanja u zadruge samo za fizička lica diskriminišu prava pravnih lica Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede, ističe za Danas da je bilo dosta rasprave na tu temu, kao i argumenata za i protiv, ali da je prevagnulo mišljenje da bi u ovoj fazi, kada treba vratiti poverenje u zadruge, trebalo podstaći na udruživanje pre svega individualne poljoprivredne proizvođače. Ona, međutim, naglašava da ne postoji prepreka da zadruga formira zajedničko privredno društvo sa drugim pravnim licem, radi zadovoljenja zajedničkih ekonomskih interesa, ali bez mogućnosti mešanja pravnog lica u poslovanje i odlučivanje unutra zadruge. Naša sagovornica tvrdi da nije tačna ni opaska da se predloženim Nacrtom abolira pljačka zadružne imovine. „To jednostavno nije tačno, jer osnovni princip koji zakon promoviše jeste da se omogući da se sve što su zadruge stekle teretno pravnim poslom, u ma kom periodu, upiše kao zadružna svojina“, podseća pomoćnica ministra privrede. Priznaje da novim zakonom nije predviđeno formiranje štedno-kreditnih zadruga, ali ima i objašnjenje za to.

– Samo pominjanje štedno-kreditnih zadruga u zakonu neće omogućiti njihovo osnivanje dok se, najpre, sa Narodnom bankom Srbije ne reše sporna pitanja u vezi sa kontrolom njihovog rada. Imajući u vidu negativna iskustva sa piramidalnim štedionicama, poput Jugoskandika, ne čudi što je NBS oprezna po tom pitanju. To ne znači da se u narednom periodu neće raditi na pronalaženju odgovarajućeg okvira kako bi i te zadruge mogle da posluju, ne ugrožavajući pritom stabilnost finansijskog tržišta u Srbiji – objašnjava Katarina Obradović Jovanović, i dodaje da su temeljno proučeni različiti modeli zadružnog udruživanja u drugim zemljama i da su preuzeta rešenja koja najviše odgovaraju našem sistemu.

Namera predlagača zakona je jasna – razvoj zadrugarstva, čime će se uticati na poboljšanje izvozne strukture, u kojoj sada dominiraju neprerađeni i proizvodi niže faze obrade, što naročito dolazi do izražaja kod poljoprivrednih proizvoda. Procenjeno je, takođe, da je oživljavanje zadrugarstva važno za razvoj sela, a to će biti i vetar u leđa sitnim poljoprivrednim proizvođačima koji će kroz udruživanje moći svojim proizvodima da budu konkurentniji u otvorenoj tržišnoj utakmici. Podaci govore da u Srbiji ima 4.107 registrovanih zadruga, od čega je aktivno 2.236. Najviše je zemljoradničkih zadruga – 2.838 (aktivne su 1.502 zadruge). Na području Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga registrovano je oko 150 zadruga.

Benefiti udruživanja poljoprivrednika

– Zajednički nastup na tržištu ne znači samo siguran plasman proizvoda, već i unosniju zaradu zbog većih marži. Pored toga, važna je i zajednička nabavka, zajedničko korišćenje mašina, i najzad, možda i najvažnije – zajednička izgradnja skladišnih kapaciteta, hladnjača, preradnih kapaciteta, posao koji poljoprivredni proizvođači ne bi mogli samostalno da realizuju. Iskustva iz Evrope i sveta govore da je za poljoprivrednike i stočare ukrupnjavanje i udruživanje jedini način da opstanu u surovim tržišnim uslovima poslovanja. Zato ovim zakonom nastojimo da podstaknemo zadrugarstvo i time stvorimo osnove za bolju budućnost srpskog poljoprivrednika i stočara – komentariše za Danas Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede.

Zadruge kao zid plača

– Poseban problem predstavlja to što se uvodi institut složenih zadruga koje nigde u svetu ne postoje. Nije sasvim jasno da li je reč o zadružnom preduzeću koje formira više zadruga. Pitam se zašto nije uzet model Migrosa u Švajcarskoj, koji ima više od 1,9 miliona članova, Skupštinu koja broji 111 članova i Upravni odbor od 11 članova. Ako je model zadružnog udruživanja zasnovan na ekonomskom interesu mogao da zaživi u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, zašto onda mi pravimo zadruge koje će biti svojevrsni zid plača. Imam utisak da državi nije u interesu da razvija združni sektor, političarima posebno, jer oni ne mogu od zadruga da dobiju novac za svoje predizborne kampanje. Novac mogu da dobiju samo od privatnih kompanija i od uvozničkog lobija – tvrdi Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.