Za "Planirate li decu?" kazna i do 1,5 miliona dinara

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko me iritiraju retrogradni konzervativci koji žele da čitavom društvu nametnu njihove srednjevekovne "tradicionalne" vrednosti, jednako toliko mi na nerve idu i ovi kvazi-"liberali" (koji su sve samo ne liberali), jer rade to isto što i konzervativci, samo u obrnutom smeru. I posle se čudimo što je među građanima sve veći otpor Evropskoj uniji, nevladinom sektoru i svemu što generalno "dolazi" sa Zapada.

2. Ukoliko firma koja prima radnike na konkursu pita zenu da li planira decu bice kaznjena milion i po. Pametne firme nece pitati nista ali ce iznajmiti usluge agencije koja ce sve to ispitati a posto agencija ne zaposljava ispitanika onda sipak kazna.

3. A kako će intervjuisana osoba da dkaže da je poslodavac pitao neprimereno pitanje? Svedoka nema, a snimak sa mobilnog telefona nema težinu dokaza na sudu. Ovo je samo još jedan pucanju prazno.

4. Znaci, kada poslodavac postavi pitanje o deci, bude kaznjen sa rastegljivom (zasto?) sumom od 500.000 do 1.500.000 din. E sada, kako ce kandidatkinja dokazati da je on to pitao, ili OBRNUTO, kako ce on dokazati da nije? A u isto vreme se onima koji su promoteri svakovrsnog nasilja, mizoginije i diskriminacije, sledi PREPORUKA da treba da budu fini. Bez i jedne jedine reci o sankcijama prema takvim medijima ili javnim licnostima.

5. Kako će se dokazivati da je pitao zabranjena pitanja? Smešno… Kada zabrazdim u ekstremne ideje tražiću da svakom pravniku država prinudno odredi bar po jednog ekonomistu kao staratelja. Sa aspekta društvenih politika, imamo sulude, protivpravne, antiekonomske i antinaučne ideje kao tzv. borbu za ljudska prava u nacrtu zakona o "rodnoj" ravnopravnosti. Uopšte, nacrt se zasniva na lažima ekstrema kakva je recimo laž o nejednakim primanjima muškaraca i žena, kao i na suludoj pretpostavci da privatni poslodavci generalno diskriminišu prema polu ili nekom drugom ličnom svojstvu odnosno opredeljenju. Privatni poslodavci traže rezultate u smislu boljeg poslovanja i dobiti. Da li su zaposleni muškarci, žene ili vanzemaljci ih se generalno ne tiče. Ukoliko zaposle boljeg radnika muškarca diskriminacije nema jer žena koja je konkurisala za isti posao nije dobila taj posao zato što je slabija radnica, ne zbog pola. Ukoliko je žena bolja radnica od muškarca, pa ne dobije posao zbog pola, odnosno zato što je neki privatni poslodavac zaista toliko glup da radi protiv svojih interesa, odlično – to će ga koštati na tržištu. Izgubiće radnicu koja bi donela veću dobit. Time drugi poslodavci koji ne diskriminišu dobijaju veću dobit i bolje poslovanje. Time takvi koji ne diskriminišu vremenom opstaju na tržištu, a oni koji diskriminišu ispadaju iz tržišne utakmice. Time država štedi i može slobodno da ukine brojne propise koji ograničavaju slobodu tržišta, kao i organizacije koje troše novac građana i da ušteđene resurse preusmeri na prioritete.

6. Premda mi treba čitav tim pravnika samo da nabrojim teška kršenja ljudskih prava u Nacrtu zakona o "rodnoj" ravnopravnosti, mislim da ću uspeti sam bar malo da skrenem pažnju na zlo koje hoće da obuzme celo naše društvo. Pazite još i ovo. Predvideli su i obaveze za privatne poslodavce (dakle građane i građanke), da evidentiraju podatke "o "rodnoj" ravnopravnosti i da ih dostavljaju vlastima. Pod pretnjom prekršajnog gonjenja! Pazite dragi zemljaci i zemljakinje – država prinudom hoće da vas natera da radite njihov "posao". Ukoliko odbijete ili nemate para za kazne – idete u zatvor. Ludilo ekstrema ide dotle. Ludilom ekstrema se nameće dodatna obaveza privatnom sektoru da arče svoje vreme na njihove budalaštine pod pretnjom novčanih i zatvorskih kazni. To je jedan od oblika prinudnog rada. Zasniva se na prinudi bez ikakve saglasnosti privatnih poslodavaca. Teško, ekstremno i protivustavno nasilje (član 26 Ustava zabranjuje prinudni rad). Nažalost, takvo protivustavno i protivzakonito rešenje već postoji u Zakonu o ravnopravnosti polova, međutim izgleda (teško je analizirati ludilo u ludilu i protivpravnost u protivpravosti!), da se odnosi samo na privatne poslodavce koji imaju više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme. Nadam se da prekršajci nisu zaista primenjivali to u praksi. Sada izgleda ekstremi misle ozbiljno da uvedu prinudni rad za sve privatne poslodavce, uz drastične kazne.

7. "bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog i privatnog života," jeste CENZURA medija, i ovo pitanje ne sme da se rešava ivim zakonom, niti je logično da se podvodi pod rodnu raznopravnost.
   Podseća na 1999 i tadašnji zakon o medijima, odnosno gušenje medija.