Za šest godina cene stanova u Beogradu i Vojvodini udvostručene

RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2025. godine iznosio je je 187,56.

Cene stanova u trećem tromesečju povećane su za 1,43 odsto u odnsou na prethodno tromesečje, pokazuje Indeks cena stanova RGZ za treće tromesečje ove godine.

Indeks cena stanova u trećem kvartalu dostigao je 184,91. S obzirom na to da je bazna godina 2019. ovo znači da su prosečne cene stanova u trećem kvartalu bile za 84,91 odsto više nego u prvom kvartalu 2019. godine.

Najviši indeksi cena stanova zabeleženi su u regionu Vojvodine – 199,72 i Gradu Beogradu gde su stanovi u proseku bili za 94,91 odsto skuplji nego 2019.

U odnosu na prvo tromesečje 2019. godine najviše je poskupela starogradnja u Beogradu, čak 109 odsto.

Cena novogradnje u Beogradu je znatno manje poskupela u ovom periodu – 74 odsto.

I u ostalim regionima cene stanova starogradnje je brže rasla nego novogradnje. u Vojvodini je starogradnja poskupela za ovih 6,5 godina 107 odsto, a novogradnja za blizu 90 odsto.

Zanimljivo je da je prosečna cena kvadrata pratila nominalni rast prosečne plate. Prosečna neto plata u martu 2019. iznosila je 54.271 dinar, a u septembru 2026. 109.147 dinara.

U Južnoj i Istočnoj Srbiji je još i najveća razlika između rasta cena u novo i staroj gradnji. Stanovi u novogradnji su od 2019. poskupeli za 59,5 odsto, a u starogradnji za 98 odsto. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji novogradnja je poskupela u ovom periodu za 41 odsto, a starogradnja za 77 odsto.
Za ovo je najzaslužnije kretanje cena od 2019. do 2022. godine kada je prosečna cena stanova u Srbiji povećavana dvocifrenim godišnjim stopama, a najviše tokom 2022. godine kada su stanovi poskupeli za 15 odsto u proseku.

Bržim rastom cena, stanovi u starogradnji su dostigli, a u Beogradu i prestigli cene stanova u novogradnji.

Recimo, srednja cena kvadrata u staroj gradnji u Beogradu je u trećem kvartalu 2019. godine bila 1.193 evra, da bi u trećem kvartalu ove godine dostigao 2.560 evra. U istom periodu, srednja cena kvadrata nove gradnje u Beogradu je „skočila“ sa 1.369 evra na 2.517 evra.

Kod 10 odsto najjeftinijih i 10 odsto najskupljih stanova, cena kvadrata starogradnje u Beogradu se udvostručila u ovom periodu, dok su najjeftiniji stanovi u novogradnji poskupeli za 52 odsto u proseku, a 10 odsto najskupljih je poskupelo za 38 odsto.

Tako sada cena kvadrata luksuznih stanova u starogradnji (3.801 evra po kvadratu) u Beogradu prevazilazi cenu luksuznih stanova u novogradnji (3.617 evra), uprkos tome što su iz kvartala u kvartal najskuplji prodati stanovi u Beogradu na vodi koji je novogradnja.

U trećem tromesečju u odnosu na isti period prošle godine u Srbiji su cene stanova povećane za šest odsto, što je približno rastu cena stanova u 2024. godini.

U Beogradu je međugodišnji rast neznatno ubrzao sa 6,5 odsto u drugom tromesečju 2025. na 6,55 odsto u trećem tromesečju 2025, u Vojvodini ubrzao sa 6,04 odsto na 6,26 odsto. U isto vreme, u Južnoj i Istočnoj Srbiji međugodišnja stopa rasta je usporila sa 5,73 odsto u drugom tromesečju na 5,49 odsto međugodišnje u trećem kvartalu. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije su cene usporila sa 4,69 odsto u drugom na 4,62 odsto u trećem kvartalu ove godine.

Tržišna aktivnost, merena brojem kupoprodaja i ukupnom vrednošću prometa, u trećem tromesečju 2025. godine beleži neznatan međugodišnji rast, pri čemu je važno naglasiti da je ovakav rezultat ostvaren u specifičnim okolnostima.

„Naime, tokom jula 2025. godine došlo je do prekida u radu informacionih sistema Ministarstva pravde, usled čega u određenom periodu nije bilo moguće overiti ugovore o kupoprodaji kod nadležnih organa overe“, navodi se u izveštaju RGZ.

Uprkos ovim privremenim ograničenjima u funkcionisanju sistema, prometovano je 11.741 stanova, što predstavlja međugodišnji rast od 0,5 odsto.

Istovremeno, ukupna vrednost prometa stanova u trećem tromesečju 2025. godine iznosila je 1,131 milijardu evra, što je povećanje od 11,4 odsto u poređenju sa 1,015 milijardi evra ostvarenih u istom periodu 2024. godine.

Po regionima najveći međugodišnji rast ukupne vrednosti tržišta stanova zabeležen je u Južnoj i Istočnoj Srbiji od 26,6 odsto (ukupno 101 milion evra), slede Šumadija i Zapadna Srbija sa 12,1 odsto (ukupno 180 miliona evra), Grad Beograd sa 9,8 odsto (ukupno 578 miliona evra), i Vojvodina sa 9,1 odsto (ukupno 272 miliona evra).

Broj stanova kupljenih na kredit u trećem tromesečju 2025. godine povećan je za 41,4 odsto i iznosio je 4.036 ugovora. U istom periodu prole godine 2.854 ugovora je finansirano kreditom.

„Ovako izražen rast kreditne aktivnosti delimično je potpomognut uvođenjem i realizacijom subvencionisanih stambenih kredita za mlade, čiji su prvi efekti na tržište postali uočljivi tokom drugog i trećeg tromesečja 2025. godine“, napominje se u izveštaju.

Tako je učešće kupoprodaja finasiranih kreditom povećano na 34,5 odsto ukupnih prometa stanova, što je za deset procentnih poena više u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema poslednjim dostupnim podacima objavljenim na sajtu Eurostata, koji se odnose na drugo tromesečje 2025. godine, indeks cena stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji beleži rast od 5,40% međugodišnje.

Poređenja radi, najveći međugodišnji rast cena stanova, doduše u drugom tromesečju, zabeležen je u Portugalu i to 17,23 odsto, a slede Bugarska sa 15,51 odsto i Mađarska sa 15,12 odsto. Godišnji pad cena zabeležen je u samo jednoj od ukupno 27 evropskih zemalja i to u Finskoj i iznosi 1,33 odsto.