Za suzbijanje crnog tržišta ne postoji politička volja

Bez bilo kakvog činjeničnog osnova, prihvaćena je procena da na sivu ekonomiju i crno tržište otpada 30 odsto ukupnog prometa roba i usluga. Udeo crnog tržišta u ovom procentu je veći nego udeo sive ekonomije, koja podrazumeva da je firma pravno legalna a da deo prometa obavlja izvan zakonskih tokova. Crno tržište je nezakonito, kriminalno bavljenje prodajom roba i usluga.

Šta „stručni“procenitelji ne razumeju? Ako prodavac ili davalac usluge nezakonito ostvari promet od, recimo, 1000 dinara na robi koju je platio 500 dinara, on je utajio deo carine gde je predviđena prethodni PDV, zatim razliku između prethodnog i realizovanog PDV-a, kao i porez na dobit ako bi je zakonitim poslovanjem ostvario. Utajio je i sve obaveze prema neprijavljenim radnicima. Dakle, on je udvostručio crni kapital samo jednom prodajom. Ako ponovo kupuje robu na crnom tržištu, on će kupovinu realizovati dvostruko većim iznosom i ponovo utajiti sve obaveze. Za taj novac kupovaće građevinski materijal na crno, neoporezovanim novcem će platiti majstore. Ovi će na crno popraviti automobil, platiti usluge zubara, iznajmiti lokal ili stan i tako u nedogled… Logična je pretpostavka da se sa 500 dinara kapitala u crnim tokovima utaji ogromna suma neplaćenog PDV-a i drugih poreskih obaveza. Tričavih 500 dinara prouzrokuje neplaćanje desetine hiljada dinara poreza za samo nekoliko meseci.

Koeficijent obrta kapitala u jedinici vremena na crnom tržištu je mnogo veći nego u legalnom prometu, pa su i utaje poreza srazmerno veće od poreskih prihoda na legalnom tržištu.

Kad crni novac jednom započne svoj negativni tok u lošoj beskonačnosti, on će ocrniti sve pozicije prometa roba i usluga gde god da je sredstvo plaćanja. Tako se formiralo paralelno „podzemno tržište“ koje se po obimu prometa izjednačilo sa legalnim. Najveću štetu legalnom poslovanju čine posredni gubici koje ovakvo poslovanje inicira. Smanjuje prihode budžeta, slabi kvalitet svih usluga koje se finansiraju iz budžeta, ukida cenovnu logiku i konkurentnost, derogira Ustavom zagarantovanu jednakopravnost svih privrednika koji učestvuju na tržištu, radikalno smanjuje investicije i broj zaposlenih, neposredno tera u stečaj veliki broj preduzetnika, obesmišljava paradigmu privredničkog i društvenog morala. Uspešnim se predstavljaju oni koji nikad nisu imali legalan biznis a oni koji rade u skladu sa zakonom neprestano se izlažu novim zahvatanjima i pritiscima.

* Autor je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća