Koliko je realan zahtev za zabranu uvoza mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda?

Poljoprivrednici širom Srbije već danima protestuju blokirajući traktorima puteve, kako bi izdejstvovali da se njihovi zahtevi čuju i da ne mogu da budu ignorisani kao u prethodnom periodu.

Blokade i upornost doveli su do sastanka sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, koji se završio neslavno. Naime, poljoprivrednici tvrde da ih je ministar provocirao i da je postavljao neumesna pitanja, a da nije ponudio konkretna rešenja za ovaj problem niti je saslušao njihove predloge.

S druge strane, ministar Glamočić je poručio da je ovo korak unapred, jer su poljoprivrednici došli na sastanak, te da je ključni prvi korak to što su došli u institucije sistema.

Međutim, kako se čini, taj korak pratila su dva koraka unazad, jer su blokade nastavljene, ali sada u još težoj poziciji.

Podsetimo, protest su pokrenuli proizvođači mleka nezadovoljni zbog mnogo faktora, od prekomernog i nekontrolisanog uvoza do niskih otkupnih cena mleka. Brzo su im se pridružili i drugi poljoprivrednici, a na ulicama su se našle stotine traktora.

Dakle, paori su odlučni u nameri da se rešenje pronađe, iako je ministar Glamočić više puta ponovio da zabrana uvoza, kao jedan od zahteva, nije realan, kao ni uvođenje prelevmana.

Ako uđemo malo dublje u problem, ova pat pozicija deluje još više nerešivo. Naime, Srbija je potpisnik Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predviđa bilateralnu zonu slobodne trgovine sa EU.

To bi značilo da se postupno uklanjaju carine i mere koje su ekvivalentne carinama, a u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

Prema ovom Sporazumu, ne mogu se uvoditi mere koje krše STO pravila, uključujući raspisivanje carina, kvota ili drugih trgovinskih barijera bez saglasnosti druge strane. Ali i tu postoje izuzeci koje STO dozvoljava.

Oni se odnose na antidamping ili antisubvencione postupke, odnosno kompenzacione mere. Dakle, reakcija je moguća u slučajevima kada neka zemlja prodaje robu po veštački niskim cenama, odnosno ispod realne vrednosti, kao i kada druga država subvencioniše svoju robu, pa je moguće uvesti dodatne dažbine da bi se izjednačili uslovi konkurencije.

Dakle, ove mere nisu klasične carine, već posebni trgovinski instrumenti zaštite.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da uvođenje zabrana kakve se traže nije realno.

„Nije u skladu sa obavezama iz SSP sa EU da se uvode zabrane, a posebno su zabranjeni prelevmani“, naglašava.

Kada je reč o kontramerama zbog subvencija, tvrdi da to mora da se dokaže.

„Jedini način je da se ispitaju subvencije koje EU daje za mleko, ali i u STO postoji poseban sektorski režim za poljoprivredu koji dozvoljava subvencije“, ukazuje Bjelić.

On navodi da je činjenica da subvencije u EU stvaraju višak mleka na njihovom tržištu, pa da to ide u izvoz i onda pravi poremećaj na svetskom tržištu.

Bjelić objašnjava da SSP predviđa da nema uvođenja novih mera, ali da to nije potpuno definisano, jer neki i CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) koji je EU uvela smatraju trgovinskom barijerom.

Prema njegovom mišljenju, potrebna je i veća kontrola onoga što se uvozi, jer je pitanje šta se uvozi i kog je kvaliteta.

Bjelić otkriva i da u Švajcarskoj koriste nacionalne oznake.

„Na svakom mlečnom proizvodu piše kada sadrži švajcarsko mleko. Takođe, danas se posebno ceni mleko krava sa pašnjaka, takozvano GFF (Grass Fed Farming)“, poručuje on.

Koliko Srbija uvozi, odnosno izvozi mleka i drugih proizvoda?

Kada se pogledaju zvanični podaci, vidimo da je i pored problema u poljoprivredi, proizvodnja mleka u Srbiji rasla prethodne dve godine.

Prošle godine zabeležili smo rast proizvodnje mleka od 3,5 odsto u odnosu na 2024. godinu. Takođe, 2024. godine smo imali rast od 4,1 odsto proizvodnje pasterizovanog mleka u poređenju sa 2023.

Izvor: PKS

Izvor: PKS

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), Srbija je u 2025. godini izvezla mleko i pavlaku u svet u iznosu od 16,3 miliona evra, dok je s druge strane uvezla za 28,1 milion. Dakle, imali smo deficit od 11,7 miliona evra.

Kada se pogledaju ukupni mlečni proizvodi, izvoz je ostvaren u vrednosti od 203,1 milion evra u 2025. godini, a uvoz 190,4, što znači da smo imali 12,6 miliona evra suficita. Međutim, ako se pogleda još šira kategorija, odnosno hrana, imali smo 3,1 milijardu evra izvoza, a uvoz nam je bio 2,9 milijardi, što znači da smo ostvarili saldo od oko 131 milion evra u razmeni sa svetom.

Bojan Stanić iz PKS za Danas objašnjava da nam trgovina sa mlekom i pavlakom pokazuje da nismo cenovno konkurentni, dok kada se pogleda šira slika vidi se da ipak blago više izvozimo nego što uvozimo.

„Mi imamo problem sa mlekom, pre svega, zbog neefikasnog sistema koji se bazira na relativno visokim troškovima proizvodnje, usitnjenom gazdinstvu i slično. S druge strane, proizvođači u EU imaju više subvencija i imaju veće tržište. U tom pogledu povećava se i deficit u razmeni sa Evropom i svetom po pitanju mleka“, navodi on.

Ipak, Stanić smatra da ono što traže poljoprivrednici nije realno.

„Kako da zabranimo uvoz, a da nam ne odgovore istom merom iz EU i da ne možemo onda da izvozimo hranu? Nije suština u zabrani uvoza, niti u tome što uvozimo mleko iz neke druge zemlje, suština je u tome da li smo mi više izvoznik ili uvoznik“, naglašava.

Prema njegovim rečima, Srbija ima sistemski problem u proizvodnji mleka, koji treba rešavati nekim strateškim pristupom.

„Zemlja koja je relativno mala ne može da uvodi takve mere kao što je zabrana uvoza, kvote ili ograničenja. Amerika je nama uvela carine od 35 odsto, pa mi nismo odgovorili reciprocitetom, EU nam je uvela kvote na uvoz čelika još 2019. godine, pa nismo odgovorili. Treba voditi računa šta su nam mogućnosti“, poručuje naš sagovornik.

Kako naglašava, mi smo mnogo zavisniji od njihovog tržišta nego oni od našeg.

„Moraće da se pronađe neko rešenje, a da to ne naruši naše spoljnotrgovinske odnose sa EU. Naša primarna poljoprivredna proizvodnja zahteva jedan poseban pristup. Međutim, ne može jedan u klin, a drugi u ploču. Moraju da se nastave razgovori i da se pronađe međusobno razumevanje“, smatra Stanić.

On ističe i da je mleko strateški proizvod, te da ne možemo da odustanemo od proizvodnje.

„Moramo da razumemo i proizvođače, oni hoće da rade i da budu cenovno konkurentni“, kaže naš sagovornik.

Stanić napominje da ne može problem da se reši ni samo subvencijama.

„Stvar je u nekim fiksnim stvarima – koliko imamo grla, koliko imamo ljudi koji su spremni dalje da rade u okviru tih malih gazdinstava, koliko postoji mogućnosti da se formiraju neka veća gazdinstva ili veće farme u vlasništvu nekih investitora. Mora ova delatnost da se učini atraktivnijom za one ljude koji su već tu, da ne odlaze, i da se vrate neki koji su otišli“, ukazuje on.

Kako zaključuje, izvor problema je u malom kapacitetu i visokim troškovima proizvodnje.