Zašto je formiranje zajedničkih firmi bolja opcija za nas

Ruski mediji su precizirali da će biti odobren recipročan uvoz oko 5.000 „fijata 500L“, što znači da će se isto toliko ruskih vozila, bez carine, prodavati na tržištu Srbije, što nikako nije u skladu sa zahtevima srpskih zvaničnika (Dačić, Dinkić i Vučić), koji već više od tri godine mole Vladimira Putina da odobri bescarinski plasman „fijata 500L“ na tržište Ruske Federacije. Podsećanja radi, Putin je u aprilu 2013. obećao da će dozvoliti da se ruskim kupcima, bez carine ponudi kontingent od oko 10.000 automobila iz Kragujevca. Slično obećanje dao je i u oktobru 2014, i to javno, u direktnom prenosu RTS-a, ali ga nikada nije ispunio. Umesto toga, iz Moskve su počele da stižu informacije o mogućem dogovoru sa srpskom Vladom o povlašćenom statusu „fijata 500L“ na tržištu Rusije, ali pod uslovom da se i vozilima ruskih proizvođača obezbedi isti status na srpskom tržištu.

To praktično znači da će, ukoliko bude postignut dogovor Srbije i zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza (Rusija, Belorusija, Kazahstan…) o recipročnom bescarinskom uvozu, to za Srbiju biti posao „u korist sopstvene štete“. Najpre stoga što će zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza, čija tržišta, prema slobodnoj proceni, broje oko 150 miliona stanovnika, da omoguće bescarinski uvoz 5.000 „fijata 500L“, a da će, za uzvrat, srpskom tržištu od oko sedam miliona žitelja da ponude isto toliko automobila. Osim toga, Srbija će državama EES, da ponudi kontingent „fijata 500L“ koji će i bez carine biti skup potrošačima tog tržišta (procenjuje se da će koštati oko 15.000 evra). S druge strane Rusi će, sasvim izvesno, kupcima u Srbiji da isporuče jeftine „lade“, čiji noviji modeli, pristojnog dizajna i sa Renoovim motorima, u Rusiji koštaju tek nešto više od 5.000 evra, i koje će se, bez carine, po istoj ceni, prodavati i u Srbiji. Podsetimo s tim u vezi da je proizvođač „lade“, ruska kompanija AvtoVaz, koja je od 2013. u većinskom vlasništvu grupacije Reno-Nisan, pred bankrotom, i da je neto gubitak te kompanije za 2015. iznosio 73,8 milijardi rubalja (847 miliona evra), odnosno tri puta je nadmašio onaj zabeležen 2014, kad je poslovni minus VAZ-a „težio“ 25 milijardi rubalja. Zanimljiv je i podatak da je rusko tržište automobila lane, prema zvaničnim informacijama, zabeležilo pad od 35 odsto, a prema nezvaničnim, i iznad 50 odsto.

Ruskim kompanijama, izvesno je, neophodna su nova tržišta, ali bi Vlada Srbije, umesto što omogućava bescarinski uvoz „lade“, sa menadžmentima VAZ-a i GAZ-a mogla da započne pregovore o formiranju zajedničkih firmi. Zastava je, inače, krajem prošle godine, pregovarala sa GAZ-om o mogućnostima zajedničke proizvodnje ruskih komercijalnih vozila u Kragujevcu, odakle bi se isporučivala ne samo domaćem, nego i evropskim tržištima. Kontakt Zastave i GAZ-a obnovljen je u martu ove godine na smotri svetske auto-industrije na Beogradskom sajmu, kada je, prema informacijama iz kragujevačke fabrike, dogovoreno da delegacija GAZ-a poseti Kragujevac i upozna se sa potencijalima za pokretanje zajedničke proizvodnje ruskih komercijalnih vozila, pre svega modela „gazela next“. Činjenica je, međutim, da Grupi Zastava vozila, kojoj je zaštita od poverilaca ukinuta početkom godine, krajem maja preti uvođenje stečaja, a iz te kompanije poslednjih dana jedino stižu informacije da se nadaju da će rok za pokretanje tog postupka da bude prolongiran do formiranja nove srpske vlade. To bi predstavljalo produžavanje višegodišnje agonije, pre svih Zastavine fabrike kamiona koja bi, ukoliko su Rusi zaista zainteresovani za preseljenje dela proizvodnje lakih teretnih i komercijalnih vozila, postala partner AvtoGaz-a.

Ali, Ruse, odnosno AvtoGaz, u Kragujevcu više niko ne pominje. Ruske kompanije više ne pominje ni ministar privrede u tehničkoj Vladi Željko Sertić, koji je, koliko do juče, najavljivao mogućnost preseljenja proizvodnje delova auto-industriju Rusije iz Turske u Srbiju. O tome je, početkom godine u Beogradu, govorio i prvi potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin, koji je potvrdio da bi se proizvodnja delova za automobile „lada“ i srednje i teške kamione marke „kamaz“, mogla izmestiti iz Turske u Srbiju. Ipak, iako odnosi Rusije i Turske nisu popravljeni, o preseljenje proizvodnje delova za ugradnju u vozila AvvtoVAZ-a, AvtoGAZ-a i Kamaza, više ne govore ni srpski, ni ruski zvaničnici. Ono što posebno čudi jeste činjenica da o tome ćute nadležni u Srbiji. Utoliko pre, što bi se preseljenjem proizvodnje delova, osim kragujevačke Zastave, uposlili i kapaciteti trsteničke Prve petoletke, zatim Trajala u Kruševcu, možda i „14. oktobra“, zatim FAP-a, kao i još nekih preduzeća koja su pred stečajem, ili su već u tom postupku, ali još uvek imaju hale, opremu, tehnologiju i obučene radnike da mogu da odgovore potrebama ruske auto-industrije. Korist bi bila obostrana, jer bi Srbija, na taj način, sačuvala neke od nekadašnjih lokomotiva privrednog razvoja, ili barem njihove delove, dok bi ruska automobilska industrija dobila pouzdane poslovne partnere, koji bi joj obezbedili i pristup evropskim tržištima, što ruskim kompanija najviše i treba.

U korist sopstvene štete

Nije teško pretpostaviti da će pokušaj plasmana, makar i povlašćen, šumadijskog „fiće“ na tržišta zemalja EES, gde je taj automobil nepoznat, predstavljati veliku avanturu za kragujevačku fabriku. Nasuprot tome, Rusi će sa jeftinim „ladama“ koje, uzgred, nisu nepoznate srpskim kupcima, profitirati, jer će sigurno da prodaju mnogo više od onih nekoliko stotina automobila i vozila koliko su AvtoVaz i AvtoGaz godišnje prodavali na srpskom tržištu. Zbog svega toga nije na odmet ponovo otvoriti dilemu: da li Vlada Srbije radi u korist domaće, ili ruske automobilske industrije.