Zašto je važno zaštititi industrijski dizajn (1)

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kraljevina Srbije je još 1884. godine usvojila Zakon o zaštiti mustara i modela i sve do 2004. su se, umesto pojma dizajn, koristili pojmovi modeli i uzorci. Model je definisan kao pravo kojim se štiti novi spoljašnji oblik određenog industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno njegovog dela, dok je uzorak pravo kojim se štiti nova slika, ili crtež, koji se prenose na određeni industrijski ili zanatski proizvod. Zamena pojmova model i uzorak pojmom industrijski dizajn nije imao samo terminološki, već i praktični značaj. To se najbolje može objasniti na primeru automobilske gume za čiju je zaštitu ranije bilo potrebno podneti dve prijave. Preciznije rečeno, za zaštitu oblika gume bilo je potrebno podneti prijavu za zaštitu modela, a za zaštitu gazne površine (šare) prijavu za zaštitu uzorka. Uvođenjem kategorije dizajna za zaštitu oblika i šare gume dovoljno je podneti samo jednu prijavu. Na ovaj način naše zakonodavstvo se približilo legislativi EU. Novim Zakonom industrijski dizajn se definiše kao trodimenzionalni, ili dvodimenzionalni, izgled celog proizvoda ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Pravom na industrijski dizajn može se zaštititi samo onaj dizajn koji je nov, nije postao dostupan javnosti i koji ima individualni karakter.

Činjenica je da proizvodi dopadljivog spoljašnjeg izgleda imaju više uspeha na tržištu. Potrošačima je estetski izgled proizvoda od presudnog značaja naročito ukoliko treba da se opredele između proizvoda koji imaju istu namenu, iste ili slične karakteristike i približno istu cenu. Zbog toga se svi proizvođači trude da njihovi proizvodi imaju što lepši spoljašnji izgled. Ako je reč o proizvodima, koji su doživeli tržišni uspeh, oni se suočavaju sa rizikom da ih konkurentske firme kopiraju. Po pravilu takvi konkurentski proizvodi su jeftiniji jer u njihov razvoj nisu uložena ni materijalna sredstva, ni vreme. Zato je važno zaštiti svoj industrijski dizajn. Tom zaštitom nosilac prava na industrijski dizajn, odnosno vlasnik dizajna, stiče monopolsko pravo koje se sastoji iz dva pravna ovlašćenja – da slobodno koristi svoj dizajn i da spreči neovlašćeno kopiranje.

Proizvodi se razlikuju ne samo po žigu, odnosno robnoj marki već i po svom spoljašnjem izgledu pa zbog toga industrijski dizajn tradicionalno spada u znake razlikovanja. Industrijskim dizajnom se štite industrijski, ili zanatski predmeti, kao i delovi koji su namenjeni za spajanje u složen proizvod, pakovanje proizvoda, grafički simboli i tipografski znaci. Industrijskim dizajnom se ne mogu štititi računarski programi, kao i proizvodi kod kojih je spoljašnji izgled isključivo određen tehničkom funkcijom. Industrijski dizajn je primarno estetske prirode i mora da bude pogodan za industrijsku i zanatsku proizvodnju. Maksimalni rok važenja industrijskog dizajna je 25 godina od dana podnošenja prijave pod uslovom da se redovno, na pet godina, plaćaju takse za njegovo održavanje. Po prestanku važenja prava industrijski dizajn uživa zaštitu i kao autorsko delo – za života autora i 70 godina po njegovoj smrti. Uživaoci autorskih prava su naslednici autora industrijskog dizajna. Za industrijski dizajn, uostalom kao i za ostala prava industrijske svojine, važi princip teritorijalnosti. To praktično znači da industrijski dizajn uživa zaštitu samo za ona područja za koja je registrovan. Kad je reč o izvoznicima, nosiocima tog prava, njima nije dovoljna samo nacionalna, već i međunarodna zaštita. U nekim slučajevima čak ni to nije dovoljno jer pojedine države nisu potpisnice međunarodnih sporazuma kojima se reguliše to pitanje pa je potrebno da se u tim državama neposredno podnese prijava za zaštitu industrijskog dizajna. I najzad treba naglasiti da je neophodna zaštita dizajna jer nosilac prava na taj način uživa kako građansko pravnu, tako i krivično pravnu zaštitu države.

Autor je rukovodilac Grupe za industrijski dizajn i oznake geografske porekla Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije

Zavod za intelektualnu svojinu Srbije obeležava ove godine 95 godina postojanja. Osnovana 1920, kao Uprava za zaštitu industrijske svojine, ova institucija je uživala veliki ugled i u evropskim okvirima. U proteklih petnaestak godina Zavod beleži dinamičan razvoj zahvaljujući, između ostalog, podršci Evropske organizacije za patente, čiji je Srbija član od 2010, kao i Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu. Treba naglasiti i to da je u izveštajima Evropske unije konstatovan napredak koji je Srbija ostvarila u oblasti intelektualne svojine, pri čemu Zavod ima važnu ulogu, budući da rukovodi pregovaračkom grupom za poglavlje 7 (prava intelektualne svojine). Povodom dana Zavoda, 15. novembra, u periodu od septembra 2015. do februara 2016. godine, biće organizovan niz manifestacija, kampanja, seminara… u nameri da se ukaže na značaj, koji stvaranje i zaštita intelektualne svojine ima za nacionalni ekonomski i kulturni razvoj, kao i za uključivanje Srbije u evropsko i svetsko tržište inovacionih i kreativnih industrija. I dnevni list Danas pridružuje se obeležavanju ovog značajnog jubileja time što će čitaoce Biznis dodatka upoznati sa osnovnim pojmovima intelektualne svojine.