Zbogom stari mobilni telefoni

Reč je o predviđanjima stručnjaka kompanije Dilojt, koji su nedavno objavili istraživanje o trendovima u sektoru telekomunikacija u 2009. godini, u kojem je prikazano nekoliko specifičnosti koje bi mogle da obeleže godinu pred nama, posebno u mobilnoj telefoniji.

Širokopojasni mobilni Internet bio je jedna od usluga sa najbržim rastom u prošloj godini. Prodaja tzv. donglova (uređaj za mobilni Internet koji se priključuje na računar) premašila je brojku od četiri miliona mesečno tokom 2008. a očekuje se da ove godine bude udvostručena. Na tržištu su se pojavili i računari koji u sebi imaju integrisanu mogućnost povezivanja na mobilni Internet i zbog sve nižih cena njihova prodaja će rasti. Međutim, operateri se nalaze u problemu jer će morati da unaprede mreže kako bi sve većem broju korisnika obezbedili što veće brzine. Za to će morati da potroše desetine milijardi dolara i mogli bi da se suoče sa sudbinom operatera fiksne telefonije: nemogućnošću da unovče sve veću razmenu podataka. Obim podataka većpremašuje obim govornog saobraćaja kod nekih operatera, ali bi trošak njihovog prenosa mogao značajno da smanji zaradu operatera. Jedan korisnik mobilnog Interneta može da potroši kapacitet kao i 1.000 korisnika govornog saobraćaja, međutim, operater od njega zaradi od jednog do dva centa po megabajtu dok korisnici glasa donose oko 60 centi po megabajtu.

Pred izazovom u 2009. biće i operateri fiksne telefonije. Oni se nalaze pod stalnim pritiskom da zamene bakarne kablove optičkom mrežom koja nudi gotovo neograničene brzine protoka i niske troškove održavanja. Međutim, prosečna cena povezivanja domaćinstva na takvu mrežu košta oko 1.000 dolara. U vreme kada je pristup kreditima ograničen, završetak tog posla biće izuzetno težak s obzirom na to da može da košta stotine milijardi dolara. Jedan od izlaza jeste da doskorašnji rivali na tržištu, uz podsticaje države, postanu partneri u izgradnji mreže koju bi zajedno koristili.

Najbolji kombinovani proizvod svih vremena

U ovoj godini mobilni telefoni više nego ikad postaće pravi bežični uređaji. Na raspolaganju će biti čipovi koji u sebi sadrže pet i više zasebnih bežičnih tehnologija i koji bi mogli značajno da obore cene telefona. U ovoj godini takvi čipovi koštaće manje od dva dolara, a verovatno će se primaći i ceni od jednog dolara. S druge strane, u prethodnom periodu nije se u punoj meri uspelo sa spajanjem što više tehnologija u jedan uređaj. Iako je namera bila da se postignu što bolje performanse, na mnogim telefonima fotografije snimljene ugrađenom kamerom bile su veoma slabog kvaliteta, dok su MP3 plejeri nudili loš zvuk. Osim toga, troškovi takvih uređaja često su bili neuobičajeno visoki u odnosu na dva zasebna sa ekvivalentnim funkcijama.

– Potrošačima koji traže najbolje performanse ostalo je malo izbora osim da nose više telefona. Međutim, 2009. godina verovatno će doneti novu paletu mobilnih telefona koji će premostiti kompromis konvergencije. Dalji pad cena komponenata i napredak na polju minijaturizacije odigraće svoju ulogu, kao i ekonomska kriza jer će korisnici želeti da im jedan uređaj donese više aplikacija. Mobilni telefoni s kamerama visokokvalitetnih sočiva i senzorima do 12 megapiksela ponudiće kvalitet slike koji može da se nosi sa najboljim fotoaparatima. Pojedini bi mogli da sadrže i funkcije koje imaju najbolje kamere. Međutim, najuspešniji telefoni verovatno će koristiti snagu mobilne povezivosti i omogućiti slanje tih fotografija ili postavljanje na Internet. Isto će verovatno važiti i za telefone sa plejerima. Sve veći broj telefona imaće multigigabajtne memorije, posebnu dugmad za muzičke opcije, širokopojasni mobilni Internet kako bi se olakšalo „skidanje“ muzike, FM odašiljače za puštanje muzike u kolima, kao i vaj-faj konektore za razmenu muzike s računarom – navodi se u istraživanju kompanije Dilojt.

Stručnjaci procenjuju da će zbog ovih mogućnosti obični fotoaparati i muzički plejeri, iako ne mnogo skupi, imati muke da se izbore s mobilnim telefonima, koje operateri nude po simboličnim cenama ili besplatno. Prodaja telefona s kamerama tokom 2009. mogla bi po prvi put da premaši prodaju digitalnih aparata, a do kraja godine ti telefoni nadmašiće ukupan broj ikada prodatih analognih i digitalnih fotoaparata. Prodaja mobilnih telefona sa ugrađenim MP3 plejerima mogla bi da nadmaši prodaju klasičnih plejera oko tri puta. „Zbog toga bismo mobilni telefon uskoro mogli da smatramo najuspešnijim kombinovanim proizvodom svih vremena“, stoji u studiji Dilojta, koji upozorava da, ipak, dodavanje funkcija ne garantuje uspeh jer bi bolji rezultati po pitanju kapaciteta baterije, memorije ili veličine telefona mogli da budu superiorniji u odnosu na konvergenciju.

Kraj za mobilnu televiziju?

Značajan uzlet na tržištu zabeležio je i tzv. smartfon (jak procesor, velika memorija, veliki ekran i otvoreni operativni sistem). Tokom 2008. prodaja tog uređaja povećana je za gotovo 35 odsto dok je ukupno tržište telefona poraslo za oko 10 odsto. Pred kraj godine, udeo smartfona iznosio je 13 odsto. Međutim, ekonomska kriza mogla bi da uspori tako dobar rast. Dok bi prodaja mobilnih telefona mogla da opadne za četiri odsto, kod smartfona taj pad premašiće stopu od 15 odsto što bi podiglo udeo tih uređaja na celokupnom tržištu za samo dva odsto (na 15 odsto). Ono što je zanimljivo jeste da bi i operateri mogli da doprinesu usporavanju rasta tržišta smartfona. Verovatno će biti smanjene subvencije za mobilne telefone, koje industriju koštaju na desetine milijardi dolara godišnje, a posebno za smartfon s obzirom na to da košta dva puta više nego obični telefoni pa bi u ponudi mogao biti zamenjen drugim uređajima. Na usporavanje će uticati i ugovori kojima operateri „vezuju“ korisnika. Neki od tih ugovora traju i duže od 18 meseci i oni koji su uzeli smartfon tokom 2008. neće moći da ga zamene do sledeće godine. Na kraju, zbog pada potražnje, i proizvođači bi mogli više da se okrenu proizvodnji jednostavnijih telefona, ali i da pokušaju da preko smartfona nude funkcije koje su kupcima zaista potrebne.

Jedna od usluga za koju se očekuje da pretrpi težak udarac u 2009. jeste televizija preko mobilnih telefona. Stručnjaci Dilojta procenjuju da će skromniji izvori finansiranja verovatno smanjiti investicije u sisteme za emitovanje signala. Zbog manjih subvencija za telefone na tržište će biti izbačeno i manje uređaja koji podržavaju mobilnu televiziju. Osim toga, oglašivači će se u vreme krize verovatno okrenuti tradicionalnim medijima, kao što su televizija i štampani mediji, gde je oglašavanje davalo rezultat. I sam učinak mobilne televizije bio je veoma slab. Veliki sportski događaji nisu uspeli da animiraju korisnike da prenose gledaju na telefonima. Ovu uslugu sada koristi samo 30 miliona ljudi širom sveta, ali u Dilojtu ne očekuju njen potpuni fijasko.

Neuspeh mobilne televizije može da bude i jedan od razloga zbog čega će u vreme krize za operatere biti veoma važno da što bolje iskoriste podatke koje prikupljaju o navikama korisnika.

– Kriza će verovatno vršiti pritisak na marže operatera jer će klijenti biti spremniji da traže što bolje ponude, kako bi smanjili troškove. Informacije o korisnicima mogle bi da pomognu operaterima da zadrže postojeće korisnike i preotmu korisnike rivala, ako budu bolje razumeli gde klijenti vide vrednost. Veliki pad kreditne aktivnosti verovatno će promeniti ponašanje, način trošenja novca i potrebe korisnika. Dobar uvid u te potrebe jeste od suštinskog značaja za operatere kako bi ponudili usluge, proizvode i cene koje odgovaraju klijentima – poručuju stručnjaci kompanije Dilojt.

I-mejl, od koristi do štete

– U 2009. zaposleni će više komunicirati međusobno digitalnim putem nego ikada do sada. Međutim, veći obim komunikacije ne znači i kvalitet. Aplikacije za digitalnu komunikaciju, pre svih i-mejl, mogu da predstavljaju problem isto koliko i informišu. Kada je prvi put lansiran, i-mejl je nudio brzu, neposrednu i relativno jeftinu alternativu pismima, faksovima i internim memorandumima. Rast usluga kao što su tekstualne poruke podstaknut je sličnim prednostima. Međutim, vrednost i-mejla opala je jer njihov broj stalno raste i zato što zaposleni šalju i kopiraju previše poruka, ka previše ljudi i previše često. Tokom 2009. radnik u kancelariji dnevno će proveriti inboks više od 50 puta i poslati više od 160 poruka, čemu će posvetiti i do dva sata. Vrednost digitalne komunikacije u toku radnog vremena mogla bi biti dodatno umanjena zbog učešća na društvenim mrežama. Uticaj tih mreža meri se u milijardama dolara izgubljene produktivnosti. Za neke, 2009. biće godina kada će broj poslatih i primljenih mejlova konačno opasti – navodi se u studiji „Predviđanja za telekomunikacioni sektor u 2009“ i preporučuje kompanijama da unaprede kvalitet komunikacije zaposlenih.