Zdravstvo – zadnja rupa na svirali

Ovo presipanje iz šupljeg u prazno imalo je za posledicu olakšanje zdravstvene kase za više od 13 milijardi dinara samo u prvoj polovini 2015. i otežalo ionako kompromitovano finansiranje zdravstvene zaštite (Hrvatska je isto uradila 2012. pa brže-bolje vratila doprinos na stari nivo, što nam nije bio dovoljan nauk). O tome govori podatak da je iznos nenaplaćenih doprinosa prešao polovinu ukupnog budžeta zdravstvenog fonda. Budžetska „rupa“, koju prave neplaćene usluge i lekovi za 1,37 miliona neosiguranih građana (više od devet milijardi dinara), već je godinama opšte mesto i činjenica na koju se gleda slegnutim ramenima. U poslednjih 10 godina država je nagomilane dugove pretvarala u dug svih građana (2006. i 2012) verujući svaki put da je konačno „resetovala“ sistem. Al avaj, tek što ističe isplata poslednjeg „oproštaja“, već se po kuloarima raspreda i čeka nova konverzija. Naopako…

Skoro 40 odsto ustanova u državnoj svojini ima problem u izvršavanju obaveza prema poveriocima, a petnaestak se nalazi u blokadi. Najveću zabrinutost izaziva dug prema dobavljačima lekova, koji iznosi preko 10 milijardi dinara, od čega su već dospele na naplatu tri milijarde. Ogroman deo tog duga imaju domovi zdravlja i apoteke kojima gazduju opštine i gradovi, što je bio povod da PKS i NALED osvetle probleme. Istraživački tim NALED-a obuhvatio je opsežnom anketom 105 gradova i opština, u želji da prikaže kakvi su efekti decentralizacije u zdravstvu, koja se sprovodi od 2007.

Podaci su pokazali da se ambicije lokalnih samouprava većinom završavaju na uspostavljanju političkog uticaja na menadžment kroz uticaj na kadrovska rešenja. Ruku na srce, evidentan nedostatak stručnih ljudi i upravnih kapaciteta za praćenje zdravstva onemogućava stvarni uvid u funkcionisanje. Na prste jedne ruke mogu se prebrojati opštine i gradovi koji imaju bilo kakvu strategiju ili planski dokument u ovoj oblasti, te ne čudi podatak da je u poslednjih pet godina zdravstvo bilo u prioritetu finansiranja iz lokalnih budžeta u svega 2,1 odsto lokalnih samouprava. Uvek su se tu isprečili tzv. razvojni projekti (kao da zdravi ljudi nisu preduslov razvoja svake sredine), subvencije komunalnim preduzećima ili pozamašna socijalna davanja. Dok kao najveći problem navode nedostatak sredstava i male transfere s republičkog nivoa, paradoksalno zvuči podatak da najveća dugovanja imaju zdravstvene ustanove iz najbogatijih i najrazvijenijih gradova i opština, dok se „sirotinja“ mnogo racionalnije odnosila prema raspoloživom novcu.

Istraživanje NALED-a je pokazalo da opštine i gradovi izdvajaju deset puta manje nego što je to slučaj u EU (svega 0,8 odsto budžeta). Da li je nama zdravstvo jedna od poslednjih rupa na svirali? Po javnim sredstvima koje izdvajamo deluje da jeste.

Tek nešto više od polovine lokalnih samouprava efekte decentralizacije ocenjuje dobrim ili barem zadovoljavajućim. Zašto? Odgovorni navode nedostatak novca, prethodnu nepripremljenost za takvu odgovornost, neodgovarajuće zakone i nedovoljno jasnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite. Predlažu temeljnu izmenu zakonodavstva u oblasti zdravstva i lokalne samouprave, ali i uvođenje namenskih transfera sa republičkog nivoa, prelazak na programsko finansiranje zdravstva iz svojih budžeta ili uspostavljanje garantovanog minimuma izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Ima tu dosta „mesa“ za one koji donose odluke.

Upravo naredni meseci će pokazati da li postoji spremnost za donošenjem dugoročnih, održivih rešenja i raskid sa praksom viđenja sistema zdravstva kao nekakvog perpetuum mobile. NALED, kao najveća platforma za dijalog privatnog i javnog sektora, podržava predloge lokalnih samouprava, koje ne mogu same da se izbore sa nadležnostima koje su im prebačene bez ikakve pripreme i podrške i neophodno je da se u rešavanje ovih nagomilanih problema uključi država.

Autor je stručni konsultant NALED-a

Ambicije lokalnih samouprava (u zdravstvu) većinom završavaju na uspostavljanju političkog uticaja na menadžment kroz uticaj na kadrovska rešenja