Žetveni ostaci značajan obnovljivi izvor energije

Žetveni ostaci sa poljoprivrednih površina su značajan obnovljivi izvor energije. Da bi se definisale raspoložive količine, način ubiranja, transporta, skladištenja i korišćenja, a sve to na naučno-stručnoj osnovi, bilo je neophodno uraditi „Studiju ubiranja, skladištenja i prerade kukurozovine za korišćenje kao energenta i sirovine za biogorivo na teritoriji AP Vojvodine“. Izrada studije je poverena Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. određeni su strateški pravci delovanja u oblasti OIE. Srbija, a samim tim i Vojvodina, zavisne su od uvoznih energenata u smislu potpunog zadovoljenja energetskih potreba, i to u količini od oko 25-30 odsto ukupne potrošnje primarne energije. Uvozna zavisnost će svakako u narednih 10 godina rasti. Stoga su za područje Vojvodine izvedena detaljna istraživanja svih vidova geotermalne energije sa zadatkom njihove valorizacije u smislu definisanja geotermalne potencijalnosti terena kao osnove za izradu geotermalog bilansa svake opštine. Izvršena je analiza mogućnosti i načina primene geotermalne energije u različitim energetskim sektorima sa projekcijama razvoja implementacije geotermalne energije unutar ukupnog energetskog bilansa Autonomne pokrajine Vojvodine- kaže u razgovoru za Danas Nenad Stanković, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, predstavljajući projekte koje je inicirao i podržao sekretarijat kome je na čelu, prezentovane na „Međunarodnim danima energetike“ u Novom Sadu.

*Kakvi su rezultati analize mogućnosti i načina primene geotermalne energije na teritoriji AP Vojvodina?

– Rezultati istraživanja prikazani su u vidu podloga koje je moguće implementirati u već postojeće razvojne planove na lokalnom opštinskom, odnosno pokrajinskom nivou što podrazumeva njihovu digitalizaciju i usklađivanje sa dosadašnjim načinom prikaza i skladištenja podataka u softverskom smislu. Rezultati studije predstavljaju jasne smernice za korišćenje i eksploataciju geotermalne energije u ekonomskom smislu sa projekcijama benefita shodno oblastima primene, pre svega u sektoru zgradarstva, poljoprivrede i industrije. Obrađen je i aspekt optimizacije u eksploataciji resursa i zaštiti životne sredine u smislu održivog upravljanja geotermalnim resursima. Većina lokalnih samouprava u APV je pokrenula određene aktivnosti na podizanju energetske efikasnosti u javnim zgradama na svojoj teritoriji, a sve u zavisnosti od kadrovskih i materijalnih mogućnosti. Cenimo da će „Softver za automatsku kategorizaciju objekata na osnovu kriterijuma energetske efikasnosti“ biti koristan alat za sve lokalne samouprave da na jednostavan i jednoobrazan način izvrše snimanje postojećeg stanja objekata i utroška energenata. To je osnov da se na kvalitetan način definišu mere za podizanje energetske efikasnosti objekata i uštede energije.

* U čemu je značaj Studije o geotermalnom potencijalu teritorije AP Vojvodine, valorizaciji i načinu korišćenja tog obnovljivog izvora energije?

– Za potrebe studije po prvi put je urađena detaljna geotermalna rejonizacija teritorije AP Vojvodina, na osnovu deset parametara definisani su podrejoni sever, centar i jug a potom, u okviru njih, i proračunat geotermalni potencijal. Proračuni su izvedeni za sve vidove geotermalnih resursa i to: subgeotermalne resurse podzemnih voda, statički konduktivni potencijal prvog sistema te dinamički konvektivni potencijal trećeg i četvrtog sistema.

* Koliki su geotermalni potencijali Vojvodine? Da li postoje precizni podaci o tome?

– Studija je pokazala da je ukupni geotermalni potencijal oko 80 Mtoe, odnosno oko 500 GW u potencijalnoj instalisanoj snazi. Potrebno je naglasiti da se navedeni podaci odnose na ukupan geotermalni potencijal, a kroz dodatnu razradu i istraživanja na terenu se dalje definišu nalazišta i konkretna izvorišta.

* Na koji način se biomasa skupljena sa polja može iskoristiti?

– Žetveni ostaci se već sada koriste kao gorivo za grejanje stambenih objekata, sušenje i druge potrebe. Očekuje se da će u budućnosti kukuruzovina biti korišćena kao supstrat za proizvodnju biogasa, te na taj način biti zamenjena silaža, koja predstavlja hranu. Takođe je primenljiva i za proizvodnju druge generacije biogoriva, lignoceluloznog etanola. Ukazano je na nove mogućnosti ispunjavanja obaveza Srbije u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije, a kukuruzovina ima najveći, do sada manje korišćen, potencijal.

* U čemu je značaj izrade softvera za automatsku kategorizaciju objekata na osnovu kriterijuma energetske efikasnosti koji će biti besplatan za korišćenje svim lokalnim samoupravama na teritoriji APV?

– Na jednostavan način omogućava prikupljanje podataka o postojećem stanju objekata i nivou energetske efikasnosti i daje osnov za predlog mera u cilju povećanja energetske efikasnosti, odnosno povećanju komfora korišćenja uz manje troškove energenata.

*Da li projekti čiju je izradu inicirao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine mogu da pospeše privlačenje stranih i domaćih investicija u oblast energetske efikasnosti i energetike uopšte?

– Studija koja se odnosi na ubiranje i skladištenje kukuruzovine ima za cilj da se mobiliše taj najznačajniji, do sada manje korišćeni, potencijal obnovljivih izvora energije u Vojvodini i Srbiji. Na primer, bilo bi poželjno da se iznađe bolji i isplativiji način energetskog korišćenja oklaska koji ostaje nakon krunjenja prirodno sušenih klipova, prvenstveno na malim porodičnim gazdinstvima. Mogućnost prodaje tog materijala, te njegovo korišćenje u okviru samih naselja, ili neposrednoj blizini, doprineo bi i povećanju standarda stanovnika, ruralnom razvoju. Studija o geotermalnom potencijalu je na „Danima energetike“ izazvala veliko interesovanje predstavnika lokalnih samouprava koji prepoznaju benefite tog izvora obnovljive energije kroz realizaciju projekata grejanja i hlađenja javnih, stambenih i poslovnih objekata, grejanja plastenika, izgradnje spa centara.