Profesor Ivezić o toplotnim talasima: Hlađenje više nije luksuz već potreba, Srbiji potrebno sistemsko rešenje

Kao predlozi rešenja napominje da bi moglo da bude uvezan sistem hlađenja i grejanja za velike gradove i solari na krovovima.

„Toplotni talasi koji traju, koji se ponavljaju nesumnjivo zahtevaju jedan sistemski odgovor. Evropa pa i Srbija je uvek hlađenje nekako vezivala za grejanje i grejanje je bilo u fokusu. Hlađenju je pridavan mali značaj. Nesumnnjivo je da ovo što se dešava zadnjih godina fokus sve više pomera na tu stranu i mi ćemo zaista morati da koristimo iskustva i rešenja država koje su se sa time i ranije suočavale, kao što je, recimo, Grčka, Španija, Italija u oblasti arhitekture, urbanizma a koja su nekad bila neuobičajna za severnije geografske širine i da praktično i na taj način koliko možemo „ohladimo“ prostor u kome živimo i radimo, jer to zaista više nije nikakav luksuz to je neminovnost, jer ovako visoke temperature utiču i na zdravlje i na mnoge druge stvari“, istakao je Ivezić za RTS.

Toplotni talasi sa rekordnim temperaturama već remete svakodnevni život, energetske sisteme, ekonomiju i zdravstvo pa Atlantski savet upozorava posle strategije grejanja, Evropi je sada neophodna strategija hlađenja. Kažu ekstremne vrućine traže sistemska rešenja u klimatizaciji, u protivnom slede krize.

Sve duže toplotne talase stručnjaci Atlanskog saveta nazvali su „sistematskim i kombinovanim šokom“ koji zahteva reakciju.

„Ranije je u našim klimatskim uslovima u letnjim mesecima smo imali značajno manju potrošnju električne energije upravo zato što se ona nije koristila za toplotne potrebe. Zadnjih godina se to menja. Potrošnja električne energije je sada mnogo veća i samim tim to utiče na mogućnost ljudi na njihov standard. Sa strane proizvodnje, vi imate lošiju hidrologiju, manju proizvodnju električene energije iz hidroelektrana, hlađenje koje je potrebno za sve termičke procese je otežano, požari koji se dešavaju utiču na elektroenergetsku mrežu i tako dalje. Mora se napraviti plan adaptacija za tako nešto. Atlantski savet daje dosta dramatično upozorenje“, navodi Ivezić i napominje da solarnom energijom može da se proizvede električna energija kako bi situacija bila malo bolja.

U nekim zemljama Evropske unije imamo praksu da daljinski sistemi pored grejanja zimi preuzimaju leti i ulogu hlađenja. Ivezić napominje da bi to moglo da bude jedno od rešenja.

„Svakako da jeste jedno od rešenja. U energetici ne postoji konačno rešenje, ali u nekim evropskim zemljama da postoje sistemi daljinskog hlađenja. Oni su praktično paralelni sistemima daljinskog grejanja, u smislu da imate proizvodnju rashladog fluida koga onda distribuirate cevovodom slično kao što je situacija sa daljinskim grejanjem, rashladite neki prostor i vratite na ponovno hlađenje. Švedska ima najveći sistem, veći od 5.000 megabajta, postoje u Francuskoj, Italiji, u Barseloni ima divan primer gde imaju spalionicu otpada koja se nalazi u samom gradskom jezgru i proizvode električnu energiju a otpadnu toplotu apsorbcionim uređajima koriste upravo za daljinsko hlađenje“, navodi Ivezić.

On je učestvovao u analizi mogućnosti „daljinskog hlađenja“ u Srbiji. Ivezić je dodao da je pokazano da u Srbiji postoji potreba za daljinskim hlađenjem, a jedno od rešenje bi moglo da bude i solari na krovovima kuća.

U Srbiji ima 60 toplana. Ivezić je rekao da bi daljinsko hlađenje trebalo da se razmatra za velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, a i da prilikom gradnje novih naselja to treba imati na umu.

Objekti za Ekspo biće prvi u Srbiji koji će iz Beogradskih elektrana pored grejanja dobiti i hlađenje. Ivezić napominje da je to lep primer i da treba nastaviti tim putem.