Meteorološkinja: Mi smo na granici da budemo prosečno jedan mesec u visokom riziku od požara

Dodaje da je država upoznata sa klimatskim promenama i sa svim problemima koji će se dešavati, ali da se ne radi na rešavanju.

Dok vatra guta stotine hektara zemlje, postavljaju se pitanja: šta je dovelo do tolikog broja požara, da li je sistem za rano otkrivanje i intervenciju zakazao i koliko su nadležne institucije bile spremne? Kolika je stvarna šteta i kako sprečiti ponavljanje ovakve situacije u budućnosti?

Nije prva godina da u letnjim mesecima imamo požare. Iz Vlade kažu da su suša, nedostatak padavina, visoke temperature i vetrovi orkanske jačine uzroci požara.

„U uslovima klimatskih promena kada su sve učestalije pojave pogodne za nastajanje i širenje požara, imali smo i munje, ali imamo i probleme sa starim električnim vodovima, tako da pokretači tih silnih požara su kombinacija prirodnih i nekih drugih uslova“, kazala je Vuković Vimić za N1.

Prema njenim rečima, „priča“ o prirodnim uzrocima bi bila čudna da se desila pre 20 i više godina, ali uslovi za nastajanje i širenje požara su danas sve učestaliji.

„Mi smo na granici da budemo prosečno jedan mesec u visokom riziku od požara. Do sredine veka bićemo puna tri meseca u tom riziku od požara, poput Grčke, Turske… I taj trend raste. Ne mora čak ni da bude dug period bez padavina, visoka temperatura i nešto manje padavina osuše brzo teren, jer su ekstremne temperature. A propada i vegetacija“, pojasnila je.

Kako je rekla, stručna javnost gvoori da mi imamo sreće da nas ne zahvate gori požari. „Bili smo svedoci 2012. godine kada je izgorelo više od 6.000 hekara šuma u požarima“, podsetila je Vuković Vimić.

„Ja ne bih rekla da je sreća, ovo pokazuje koliko mi uopšte ne funkcionišemo u ekstremnim vremenskim uslovima i koliko se već odavno zna za problem koji će se desiti a ne radi se na rešavanju“, kaže meteorološkinja.

Ona smatra da treba da se poboljša sistem ranih upozorenja, da ona budu dosta ranije.

„U Evropi se ide na to da narod i hitne službe budu spremne 72 sata pre nastanka katastrofe. To podrazumeva da RHMZ izdaje dosta ranije upozorenja na različite katastrofe, pa i na požare. Ali i preciznije u prostoru, da bi se službe mogle bolje da pripreme“, rekla je Vuković Vimić.

Prema rečima Vuković Vimić, kapaciteti našeg Sektora za vanredne situacije nisu dovoljne da se suoče i sa požarima, poplavama i sa vetrovima koji ruše infrastrukturu.

„U izgradnju nove infrastrukture moraju da uđu proračuni novih ekstrema, što kod nas do sada nije bio slučaj. Mi imamo program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove gde postoji mera za obezbeđivanje boljih kapaciteta u RHMZ, odnosno kupovinu kompjutera i softvera uz pomoć kojih bi se računalo ranije… Taj novac, međutim, nije došao u zavod, onemogućen je taj razvoj“, naglasila je.

Ona navodi i da se mere iz Akcionog plana ne sprovode.

„Ovo jeste oblast životne sredine, ali je povezana sa bezbednošću ljudi. Dakle, nadležnost je glavna Ministarstva životne serdine, ali Ministarstvo finansija ne isplaćuje“, rekla je Vuković Vimić.

Takođe, kako kaže, da bi se katastrofe mogle da predvide ranije, i MUP treba da izmeni svoju metodologiju za procenu rizika i izradu plana spasavanja.

„I time bi bolje znali koje su im potrebni kapaciteti. To do sada nije ni pokrenuto… Ima dosta mehanizama, jedan deo je planiran, ali investicija – nema“, tvrdi sagovornica N1.

Na pitanje da li bi, da su te mere ispunjene, imali ovako strašne slike s juga Srbije, Vuković Vimić kaže:

„Mislim da kada bi se stvari radile kako treba, slike ne bi bile strašne, imali biste vatrogasce na terenu, ljudi bi bili bolje pripremljeni. I sada, da nije bilo građana u zborovima i studenata koji su se organizovali za pomoć, slika bi bila daleko gora. Nadam se da će ljudi iz tih oblasti shvatiti odakle je došla najveća pomoć“.

Ona kaže da je i sistem zakazao, jer su požari mogli da se ranije uoče.

„Ako uzmemo vremenske uslove sa terena, na satelitskim snimcima se moglo videti, mogli su da se pogledaju satelitski podaci i da se ne čeka da se ljudi zovu i da potvrde da su požari. Trebalo je to mnogo ranije uočiti, ne samo prognozirati. Raspodela službi za hitne intervencije je trebalo da bude pripremljena ranije i bliže lokaciji“, smatra Vuković Vimić.

Ona dodaje i da „stručan kadar postoji“, ali da su im „ruke vezane“.

„Kod novih generacija menja se svest, oni više osećaju nepravdu. Zbog toga u svetu postoje i klimatske parnice, gde se tuže države kada ne delaju a znaju. A naša država zna, ima procene, ali još uvek ne dela. Ima pojedinaca u vlasti, ali kompletna atmosfera ne pokazuje da ima volje da se unapredi bezbednost građana usled klimatskih promena“, naglasila je Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, nemar je glavni problem.

„Mi umesto da poboljšavamo bezbednost, mi zanemarujemo i ono što imamo. A toga će biti više u narednom periodu. Te je ova borba za pravnu državu izjednačena sa borbom za bolju budućnost i veću bezbednost ljudi“, zaključila je.